Novak: U slučaju embarga na energente doći će do kolapsa globalnog tržišta nafte i gasa
17:13 23.03.2022 (Osveženo: 18:39 23.03.2022)
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Pratite nas
U slučaju embarga na isporuku energenata iz Rusije, o čijoj se mogućnosti raspravlja na Zapadu, doći će do kolapsa globalnog tržišta nafte i gasa, izjavio je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Tržište je prilično izbalansirano, nema suvišnih resursa, pa će svako odustajanje ili smanjenje proizvodnje dovesti do rasta cena, a kakve će cene biti teško je predvideti“, primetio je Novak i dodao da su prognoze za naftu i 300-500 dolara za barel, a za gas – preko 4.000 dolara za hiljadu kubnih metara gasa.
Kako je naveo, potencijalna zabrana uvoza ruske nafte i naftnih derivata u Evropsku uniju dovešće do postepene preraspodele energetskih tokova u svetu.
„U svakom slučaju, globalna potražnja ostaje, a ako se neki obim preusmeri u Evropu sa drugih tržišta, onda će se tamo oslobađati količine. Dolaziće do postepene preraspodele tokova energetskih resursa, uspostavljanja novih logističkih lanaca, mehanizama finansijskog poravnanja. Svet se neće zaustaviti na tome, razvijaće se, jednostavno će se prekonfigurisati“, objasnio je on.
On je dodao da Rusija nikada nije koristila energente kao oružje, čak i u uslovima „najteže geopolitičke situacije“ nastavlja da „isporučuje gas evropskim potrošačima u skladu sa zahtevima i ugovorima, koristeći ukrajinski gasni transportni sistem sistem u skladu sa ugovorom do 2024. godine“.
Prema njegovim rečima, valuta u dolarima ili evrima trenutno je prilično nepouzdana.
„Vidimo da postoji ograničenje, a to podriva poverenje u ove valute. U budućnosti je neophodno aktivnije prelaziti na trgovanje u nacionalnim valutama i to će obezbediti veću pouzdanost“, konstatovao je on.
Rusija je 24. februara započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Predsednik Vladimir Putin je kao njen cilj naveo „zaštitu ljudi koji su osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“, da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Zapadne zemlje su, kao odgovor na operaciju u Ukrajini, uvele niz antiruskih sankcija i razmatraju nove. Periodično se u Evropi na različitim nivoima daju izjave o odustajanju od uvoza ruske nafte i gasa.
