https://lat.sputnikportal.rs/20220323/jedini-preostali-srpski-kamionidzija-zaglavljen-kod-kijeva-pare-ne-vrede-naftom-kupujemo-hleb-1135721301.html
Jedini preostali srpski kamiondžija zaglavljen kod Kijeva: Pare ne vrede, naftom kupujemo hleb
Jedini preostali srpski kamiondžija zaglavljen kod Kijeva: Pare ne vrede, naftom kupujemo hleb
Sputnik Srbija
Vozači koji su pre neki dan pokušali da se dokopaju slobode i Rusije, nisu uspeli, oteli su im vozila, jedan je ubijen. To je jasan znak da mi odavde sigurno... 23.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-23T21:50+0100
2022-03-23T21:50+0100
2022-03-24T06:35+0100
svet
svet – politika
specijalna operacija u ukrajini
srbin
kamiondžija
vozač
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/15/1135671132_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_d02c24f994b4bc7d0970a477a7033682.jpg
Sve njegove kolege uspele su da se vrate u Srbiju, Dražićeva drama se nastavlja. Ovaj vozač zarobljen je na parkingu u blizini Kijeva, na kome ga je vojska Ukrajine zaustavila pre 29 dana.On se nalazi u predgrađu Semipolka, blizu zone važnih infrastrukturnih objekata koji su na meti ruske vojske. Kaže da se po detonacijama može pretpostaviti da su Rusi sve bliže, ali da je jako teško odrediti iz kog pravca udari dolaze.„Rat je svuda oko nas, odlično ga čujemo. Nisam siguran odakle detonacije dolaze, čas se čuje levo, čas desno, iza nas, ispred nas, pitaj boga odakle. Tuče tako deset minuta, pa pola sata pauze, nekad miruju dva, tri sata, nema pravila. Bilo je mirnije, sad se ceo dan i noć ne gasi. Biju junački“, kaže Dražić.Ovaj vozač iz Jagodine dodaje da se stanje ipak manja, dejstva su česta, ali primećuje da deo straha kod naroda kao da je nestao. Ipak, on i kolega, vozač iz Belorusije, skoro stalno su u skloništu.„Sada osamdeset odsto vremena provodimo dole, izađemo samo da spremimo nešto da pojedemo, malo se umijemo i opet dole, ali, nekako smo svi utrnuli. I kolega i ja i ovi Ukrajinci oko nas. Bombe padaju, deca trče napolju, igraju se loptom. Strašno, kao da ne znaju za strah“.Dražić dodaje da od prvog dana specijalne ruske operacije nije video vojsku Ukrajine. Ipak, kontrola ima, obilaze ih naoružani civili kojih se plaši, jer su, kako kaže, uzeli zakon u svoje ruke.Novca ima, čak i kartice povremeno rade, ali za novac se više ne može kupiti sve. Srećom, imao je pun rezervoar goriva kad je zaustavljen u Semipolki.Kolega Belorus sa kojim deli sudbinu uz auto put kojim srećom, kaže, vojska ne prolazi, u kontaktu je sa svojom firmom i drugim vozačima koje je rat zaustavio u Ukrajini. Čak 200 vozača Rusa i Belorusa ne može da se vrati kući. Oni koji su pre neki dan pokušali da se probiju do Rusije, nisu uspeli, jedan je završio tragično.„To su kolege koje su bile iza nas jedno petnaest kilometara još dalje od Kijeva, bili su takođe zaglavljeni od prvog dana i krenuli su. U nekom selu, zaustavili su ih. Uzeli sva tri kamiona, jedan se bunio, njega su ubili, a ovu dvojicu su šutnuli na ulicu. U svakom slučaju nema šanse da odem, gde da kreneš, ne znaš šta je i gde minirano, ni gde ima ovakvih tipova na koje su naišle kolege“.Iako je faktički u zatvoru pod ratnim dejstvima Dražić ne očajava. Redovno se čuje sa suprugom, koja, kaže, zbija šale da ga oraspoloži, a on zna da tek njoj i sinu nije lako.Redovno ga zovu iz Ministarstva spoljnih poslova da vide kako je. Svi se, kaže, nadaju najboljem, jer ništa drugo i ne mogu da urade, on pogotovo.Zovu ga i novinari, i to mu kaže, znači, samo moli da mu ne objavljuju fotografiju, jer je rizik prevelik.„Šta da radim, ne mogu da promenim ništa, sad da grizem nokte, sam sebi da skačem za vrat, besmisleno je. Imam malo struje, malo interneta, malo grejanja i eto, šta da radim. Ja sam se nadao da će za tri dana da pregaze do mene kad je krenulo prve večeri, međutim, tako je kako je“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
vozač iz srbije, ukrajina, vozač iz srbije u ukrajini, kijev, sve o krizi u ukrajini, vozac iz srbije, vozac iz srbije u ukrajini, aleksandar drazic, sve o krizi u ukrajini,
vozač iz srbije, ukrajina, vozač iz srbije u ukrajini, kijev, sve o krizi u ukrajini, vozac iz srbije, vozac iz srbije u ukrajini, aleksandar drazic, sve o krizi u ukrajini,
Jedini preostali srpski kamiondžija zaglavljen kod Kijeva: Pare ne vrede, naftom kupujemo hleb
21:50 23.03.2022 (Osveženo: 06:35 24.03.2022) Vozači koji su pre neki dan pokušali da se dokopaju slobode i Rusije, nisu uspeli, oteli su im vozila, jedan je ubijen. To je jasan znak da mi odavde sigurno nema mrdanja dok ne dođe mir. Situacija je sve gora, novac ovde više ne vredi, srećom imam naftu, kaže za Sputnjik Aleksandar Dražić, jedini vozač kamiona iz Srbije koji je ostao u Ukrajini.
Sve njegove kolege uspele su da se vrate u Srbiju, Dražićeva drama se nastavlja. Ovaj
vozač zarobljen je na parkingu u blizini Kijeva, na kome ga je
vojska Ukrajine zaustavila pre 29 dana.
On se nalazi u predgrađu Semipolka, blizu zone važnih infrastrukturnih objekata
koji su na meti ruske vojske. Kaže da se po
detonacijama može pretpostaviti da su
Rusi sve bliže, ali da je jako teško odrediti iz kog pravca udari dolaze.
„Rat je svuda oko nas, odlično ga čujemo. Nisam siguran odakle detonacije dolaze, čas se čuje levo, čas desno, iza nas, ispred nas, pitaj boga odakle. Tuče tako deset minuta, pa pola sata pauze, nekad miruju dva, tri sata, nema pravila. Bilo je mirnije, sad se ceo dan i noć ne gasi. Biju junački“, kaže Dražić.
Ovaj vozač iz Jagodine dodaje da se stanje ipak manja, dejstva su česta, ali primećuje da deo straha kod naroda kao da je nestao. Ipak, on i kolega, vozač iz Belorusije, skoro stalno su u skloništu.
„Sada osamdeset odsto vremena provodimo dole, izađemo samo da spremimo nešto da pojedemo, malo se umijemo i opet dole, ali, nekako smo svi utrnuli. I kolega i ja i ovi Ukrajinci oko nas. Bombe padaju, deca trče napolju, igraju se loptom. Strašno, kao da ne znaju za strah“.
Dražić dodaje da od prvog dana
specijalne ruske operacije nije video vojsku Ukrajine. Ipak, kontrola ima, obilaze ih
naoružani civili kojih se plaši, jer su, kako kaže,
uzeli zakon u svoje ruke.
Novca ima, čak i kartice povremeno rade, ali za novac se više ne može kupiti sve. Srećom, imao je pun rezervoar goriva kad je zaustavljen u Semipolki.
„Imam para, ali neće da nam prodaju ništa, neće da prodaju taze hleb, neće da prodaju cigare. To su sve sakrili, ali hoće da menjaju za naftu, daš naftu, oni ti daju cigare. Dam im 20 litara goriva i miran sam tri dana, mogu tako, dok ne čuje gazda moje firme“, našalio se Dražić u svom jadu, a mrdanja sa parkinga svakako nema, gorivo mu ne treba.
Kolega Belorus sa kojim deli sudbinu uz auto put kojim srećom, kaže, vojska ne prolazi, u kontaktu je sa svojom firmom i drugim vozačima koje je rat zaustavio u Ukrajini. Čak 200 vozača Rusa i Belorusa ne može da se vrati kući. Oni koji su pre neki dan pokušali da se probiju do Rusije, nisu uspeli, jedan je završio tragično.
„To su kolege koje su bile iza nas jedno petnaest kilometara još dalje od Kijeva, bili su takođe zaglavljeni od prvog dana i krenuli su. U nekom selu, zaustavili su ih. Uzeli sva tri kamiona, jedan se bunio, njega su ubili, a ovu dvojicu su šutnuli na ulicu. U svakom slučaju nema šanse da odem, gde da kreneš, ne znaš šta je i gde minirano, ni gde ima ovakvih tipova na koje su naišle kolege“.
Iako je faktički u zatvoru pod ratnim dejstvima Dražić ne očajava. Redovno se čuje sa suprugom, koja, kaže, zbija šale da ga oraspoloži, a on zna da tek njoj i sinu nije lako.
Redovno ga zovu iz Ministarstva spoljnih poslova da vide kako je. Svi se, kaže, nadaju najboljem, jer ništa drugo i ne mogu da urade, on pogotovo.
Zovu ga i novinari, i to mu kaže, znači, samo moli da mu ne objavljuju fotografiju, jer je rizik prevelik.
„Šta da radim, ne mogu da promenim ništa, sad da grizem nokte, sam sebi da skačem za vrat, besmisleno je. Imam malo struje, malo interneta, malo grejanja i eto, šta da radim. Ja sam se nadao da će za tri dana da pregaze do mene kad je krenulo prve večeri, međutim, tako je kako je“.
