Novo istraživanje pokazalo: I jedna čaša vina ili piva dnevno pogubna je za mozak
20:23 22.03.2022 (Osveženo: 12:50 10.03.2023)
© Sputnik / Konstantin Mihalьčevskiй
/ Pratite nas
Ljudi koji su dnevno u proseku pili čašu vina ili piva imaju nešto manji mozak od onih koji ne konzumiraju alkohol...
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite ina kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, asve video sadržaje na platformi „Odisi“(odysee.com).
Umerenom konzumacijom alkohola se generalno smatra jedno piće dnevno za žene i dva za muškarce, ali čak i te naizgled male količine mogu negativno da utiču na mozak, pokazalo je novo istraživanje koje su sproveli naučnici Univerziteta Pensilvanija.
Studija, čiji su rezultati objavljeni u martu, pokazala je da ljudi koji su dnevno pili količinu alkohola, koja odgovara čaši vina ili piva, u proseku imaju nešto manji mozak od onih koji ne konzumiraju alkohol.
Starenje mozga
Kada je reč, na primer, o tipičnom 50-godišnjaku, navika uživanja u jednom piću dnevno čini mozak dve godine starijim u poređenju s mozgom osobe koja ne pije.
Istraživanje je obuhvatilo 36.678 osoba srednjeg doba. Autori studije analizirali su njihove mozgove magnetnom rezonancom.
Rezultati su pokazali da veća količina alkohola ima znatno gori učinak na mozak, pa je tako mozak osoba koje su konzumirale dva pića dnevno izgledao u proseku 10 godina stariji nego kod onih koji ne piju.
Autori studije kažu da su ovakvi rezultati zabrinjavajući. Čak su i neki od naučnika koji su učestvovali u istraživanju smanjili konzumiranje alkohola, rekla je Regan Vederhil, jedan od rukovodilaca istraživanja.
Vederhilova, docent na katedri za psihijatriju Medicinskog fakulteta Perelman na Univerzitetu Pensilvanija, kaže da je i ona ograničila konzumaciju alkohola na eventualno jednu čašu vikendom.
„Govorili su nam da je sigurno konzumirati umerene količine alkohola, ali sada vidimo da postoji njegov ukupni učinak na mozak čak i kada je u pitanju samo jedno piće dnevno“, kaže Vederhilova.
Ljudi koji su učestvovali u istraživanju izabrani su iz „Biobanka“, jedne od najvećih i najpoznatijih biomedicinskih baza podataka sa sedištem u Velikoj Britaniji. Baza prikuplja zdravstvene podatke stotina hiljada ljudi i koristi se u hiljadama studija širom sveta.
Veza između veličine i funkcije mozga
Nedavno je ova baza podataka korišćena u istraživanju o smanjenju zapremine mozga kod ljudi koji su preboleli kovid 19, ali još nije jasno utvrđeno koliko su te promene teške i jesu li dugotrajne.
U studiji o konzumaciji alkohola veličina uzorka omogućila je istraživačima da pronađu suptilne razlike koje se na manjem uzorku verovatno ne bi videle, istakao je Gideon Nejv, još jedan od rukovodilaca istraživanja, piše „Jutarnji list“.
„Podaci jasno ukazuju na smanjenje zapremine”, rekao je Nejv.
Ali, neki stručnjaci, koji nisu učestvovali u ovom istraživanju, upozoravaju da razlike u veličini mozga kod osoba koje umereno konzumiraju alkohol ne znače nužno da će doći i do primetne razlike u funkciji mozga.
Anja Topivala, naučnica sa Oksforda, smatra da bi stoga trebalo sprovesti dodatnu studiju koja bi analizirala i kognitivne sposobnosti ispitanika.
Drugo ograničenje studije jeste to što se zasniva na subjektivnoj proceni ispitanika o njihovom konzumiranju alkohola u prethodnoj godini, napominje psiholog Katarina Fortier, docent na harvardskom medicinskom fakultetu.
Ona smatra da bi rezultati studije bili relevantniji kada bi se sprovela procena konzumacije alkohola tokom dužeg vremena, odnosno tokom celog života. Uprkos tome, Fortierova smatra da su rezultati ove studije „izvanredni“.
