https://lat.sputnikportal.rs/20220321/zahtev-da-skola-vise-ne-nosi-ime-po-solzenjicinu-jer-je-bio-blizak-sa-putinom--1135652916.html
Zahtev da škola više ne nosi ime po Solženjicinu jer je bio „blizak sa Putinom“
Zahtev da škola više ne nosi ime po Solženjicinu jer je bio „blizak sa Putinom“
Sputnik Srbija
Administracija francuskog departmana Vandeja primila je peticiju kojom se traži da se srednja škola u Ezeneu više ne zove po ruskom nobelobcu Aleksandru... 21.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-21T14:34+0100
2022-03-21T14:34+0100
2022-03-21T14:34+0100
svet
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
francuska
aleksandar solženjicin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/15/1135652891_0:0:3001:1688_1920x0_80_0_0_7308d5a9099f2256e91d93cc91a3403b.jpg
U peticiji, koju je potpisalo i nekoliko prosvetnih sindikata, navodi se kako je „Aleksandar Solženjicin bio dobar pisac, ali je bio i ličnost bliska Putinu, iako su bili na različitim stranama u vreme Sovjetskog Saveza“. Solženjicinu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost 1970. godine, zamera se što je dobio državno priznanje od ruskog predsednika Vladimira Putina, te da je sa njim „delio viziju ujedinjene Rusije, slepog patriotizma i fascinaciju autoritarnim režimima“, piše „Figaro“.Aleksandar Solženjicin, ruski pisac, dramaturg i istoričar, bio je učesnik Drugog svetskog rata od napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez, pa sve do kraja rata. Zbog pisama u kojima je kritikovao Staljina, uhapšen je 1945. i osuđen na progonstvo. Bio je jedan od najznačajnijih, ali i najpopularnijih pisaca u Sovjetskom Savezu, a Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1970. godine.Emigrirao je iz SSSR 1974. i bio je jedan od najistaknutijih kritičara sovjetskog komunističkog režima. Međutim, Solženjicin je bio i kritičar Zapada i zapadnih vrednosti, naročito vulgarnog materijalizma, iako je posle progonstva iz SSSR završio u SAD.U Rusiju se vratio početkom devedesetih, gde je doživljavan kao jedan od najvećih živih pisaca, ali i intelektualaca koji promišljaju budućnost Rusije.Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine). Preminuo je 2008. godine u Moskvi.Škola u Ezeneu ponela je njegovo ime 2005. godine, a slavni pisac posetio ju je 1993. godine u čast 200. godišnjice Vandejskog ustanka.Sa druge strane, Vsevolod Ejhenbaum Volin je anarhista rođen u Rusiji, ali najpoznatiji po svom ideološkom radu u Ukrajini, gde je otišao kako bi se sklonio od boljševika.Učestvovao je u anarhističkom pokretu Nestora Mahna, poznatom i kao „Crna garda“.Da li odstranjivanjem svega što je rusko Zapad gubi svoju civilizaciju:
https://lat.sputnikportal.rs/20220313/vreme-cuda-rusima-ukinuli-koka-kolu-sebi-dostojevskog-ukidaju-ikeu-a-stite-biolaboratorije-1135363912.html
https://lat.sputnikportal.rs/20181211/Putin-Solzenicin--1118134601.html
https://lat.sputnikportal.rs/20181211/solzenjicin-100-1118134412.html
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, francuska, aleksandar solženjicin
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, francuska, aleksandar solženjicin
Zahtev da škola više ne nosi ime po Solženjicinu jer je bio „blizak sa Putinom“
Administracija francuskog departmana Vandeja primila je peticiju kojom se traži da se srednja škola u Ezeneu više ne zove po ruskom nobelobcu Aleksandru Solženjicinu, već da ponese ime po ukrajinskom anarhisti ruskog porekla Vsevolodu Ejhenbaumu-Volinu.
U peticiji, koju je potpisalo i nekoliko prosvetnih sindikata, navodi se kako je „
Aleksandar Solženjicin bio dobar pisac, ali je bio i ličnost bliska Putinu, iako su bili na različitim stranama u vreme Sovjetskog Saveza“. Solženjicinu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost 1970. godine, zamera se što je dobio državno priznanje od ruskog predsednika
Vladimira Putina, te da je sa njim „delio viziju ujedinjene Rusije, slepog patriotizma i fascinaciju autoritarnim režimima“,
piše „Figaro“.
Aleksandar Solženjicin, ruski pisac, dramaturg i istoričar, bio je učesnik Drugog svetskog rata od napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez, pa sve do kraja rata. Zbog pisama u kojima je kritikovao Staljina, uhapšen je 1945. i osuđen na progonstvo. Bio je jedan od najznačajnijih, ali i najpopularnijih pisaca u Sovjetskom Savezu, a Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1970. godine.
Emigrirao je iz SSSR 1974. i bio je jedan od najistaknutijih kritičara sovjetskog komunističkog režima. Međutim, Solženjicin je bio i kritičar Zapada i zapadnih vrednosti, naročito vulgarnog materijalizma, iako je posle progonstva iz SSSR završio u SAD.
U Rusiju se vratio početkom devedesetih, gde je doživljavan kao jedan od najvećih živih pisaca, ali i intelektualaca koji promišljaju budućnost Rusije.
Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine). Preminuo je 2008. godine u Moskvi.
Škola u Ezeneu ponela je njegovo ime 2005. godine, a slavni pisac posetio ju je 1993. godine u čast 200. godišnjice Vandejskog ustanka.
Sa druge strane, Vsevolod Ejhenbaum Volin je anarhista rođen u Rusiji, ali najpoznatiji po svom ideološkom radu u Ukrajini, gde je otišao kako bi se sklonio od boljševika.
Učestvovao je u anarhističkom pokretu Nestora Mahna, poznatom i kao „Crna garda“.
Da li odstranjivanjem svega što je rusko Zapad gubi svoju civilizaciju:
