Srbija je slamka među vihorove, ali sankcije Rusiji bi bila tačka bez povratka /video/
© Tanjug / Zoran Žestić
Pratite nas
Velike krize poput ukrajinske smanjuju i onaj mali manevarski prostor malih naroda. Ali Andrić je rekao da država treba da traži makar minimalni prostor, a ako ne postoji da ga stvori, objašnjava položaj Srbije profesor Darko Tanasković povodom zapadnih pritisaka. Nada se, kaže, da Rusiji nećemo uvesti one sankcije koje bi bile tačka bez povratka.
Mi smo slamka među vihorove i nije nam lako, smanjuje se i onaj mali manevarski prostor srednjih i malih država i trpećemo ogromni pritisak, ističe Tanasković i izražava nadu da Srbija ipak neće morati da do kraja podlegne tim pritiscima i da neće odstupiti od neutralne pozicije.
Srbija da se odupre pritiscima
„To je utakmica koja se igra gde mi nemamo baš jake adute ali bar treba da znamo šta je naš strategijski interes i u meri u kojoj možemo da ga se držimo i moralno da ne padnemo tako da nas se naša deca i unuci stide“, poručuje profesor i bivši ambasador.
Opisujući čemu svedočimo u svetlu žestokog medijskog rata zbog ukrajinske krize, Tanasković konstatuje da se satanizuje i dehumanizuje ne samo ruski predsednik Vladimir Putin, već i čitav ruski narod.
„Problem je što se sada neki sistem vrednosti u skladu s tumačenjem i interesima jedne grupacije koja čini možda 20 odsto stanovništva u svetu nameće kao jedino moguće ispravno tumačenje i onda se totalitarno nameće drugima“, primećuje profesor uz opasku da kad se može dehumanizovati čitav jedan narod, onda je zaista sve moguće.
Metode prepisane od Gebelsa
Režiser i profesor Fakulteta za medije i komunikacije Stanko Crnobrnja podseća da je negativan stav prema Rusiji, posebno među američkim demokratama, nastao zbog navodne umešanosti ruskih hakera u izbornu pobedu Donalda Trampa.
„Od tad počinje mržnja i prema Putinu lično, pogotovu u Demokratskoj stranci Amerike na čelu sa porodicom Klinton. To se videlo i kad su se demokrate dokopale vlasti“, objašnjava Crnobrnja i taj govor mržnje karakteriše kao „žestoku neofašističku liniju koja se oslanja direktno na Gebelsa, a to je 24 sata propagande iz svih sredstava“.
Još jedna odlika takvog pristupa je, kako kaže, da se neprijatelj poima kao zver i kao niže ljudsko biće.
„I to je Gebels ustanovio kao metod i taj metod se sad primenjuje kao da je iz knjige prepisan. Stanovništvo se u državi koja vodi takvu vrstu propagande pripremilo za moguće ozbiljne žrtve i moralni stav koji se opravdava time da imamo posla s nižim ljudskim bićima. Zbog toga se isključuje Čajkovski iz diskursa jer ne mogu niža ljudska bića da imaju takav kulturni autput“, upozorava Crnobrnja.
Mediji se zahuktavaju, dezinformacije su postale ravnopravne sa informacijama i manipulacije su postale svakodnevnica i, kako kaže profesor, ta kontinuirana linija ne sme da se napusti – s njom mora da ide do kraja koliko god apsurdno delovala, koliko god bila neistinita i koliko god bila izopačena.
Sa propagandnog rata prešlo se na ratnu propagandu
Darko Tanasković ide korak dalje i upozorava da se ušlo iz faze propagandnog rata u ratnu propagandu.
„Veoma je opasno kad se na jednoj hemisferi uđe u ratnu propagandu, onda tu važe gebelsovski zakoni i onda zabranjujete, uništavate sve što je suprotno. Svojevremeno su u Hrvatskoj tokom rata u bivšoj Jugoslaviji doneti precizni propisi od Ministarstva informisanja kako se mora izveštavati sa ratišta. Nisi smeo da govoriš o jugoslovenskoj armiji nego o srbočetničkoj vojsci, ne o Srbima nego o četnicima. To je ratna propaganda. Stravično je kad se ona danas iz moćnog dela sveta usmerava prema celoj jednoj državi. To je paklena doslednost, njih ne interesuje da li je to uverljivo“, kaže bivši ambasador.
Smeta i SPC
On kao primer takvog ponašanja navodi da se u zapadnim medijima Putin poredi sa Hitlerom, što znamo da nije, ali njima više nije važno da li je to uverljivo.
„Trpaju u isti paragraf Srpsku pravoslavnu crkvu, Al Kaidu, selefije. Nije važno. Ja govorim to što hoću, pritom mogu da lažem i stvara se paralelna realnost, a vi donosite odluke u funkciji te paralelne realnosti koja postaje jedina vaša realnost“, kaže Tanasković i ilustruje svoje tvrdnje nedavno usvojenom rezolucijom Evropskog parlamenta u kojoj se, između ostalog, u negativnom kontekstu navodnog spoljnog uplitanja u demokratske procese u EU pominje i Srpska pravoslavna crkva.
Tanasković objašnjava da pravoslavlje smeta jer je konzervativnije, a predstavlja i faktor objedinjavanja na nacionalnom nivou.
„Bilo kakvo objedinjavanje na nacionalnom nivou ne odgovara pokretu opšte nivelacije, kao što smeta i islam. Onda to smeta na nivou vrednosti koje imaju etički karakter. Ono to koči i zato smeta. Pravoslavlje zato ne odgovara nekoj svetskoj vladi i toj eliti. Tako da će naša crkva koja se trudi da bude umerena biti na udaru. Obrazloženje koje je dato u Evropskom parlamentu otkriva karte“, napominje profesor.
Upozoravajuće je za njega i nedavno glasanje na Izvršnom savetu Uneska na specijalnoj sednici posvećenoj krizi u Ukrajini kojom je osuđena Rusija u okvirima aktivnosti te organizacije.
Oko 18 država se uzdržalo, a Rusiji nije bilo čak dozvoljeno da stavi amandaman na tekst odluke već se tražilo da ona podnese svoju posebnu rezoluciju ali, kako kaže Tanasković, ona za to više nije imala vremena.
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
