https://lat.sputnikportal.rs/20220320/izumrla-ptica-dodo-moze-da-se-vrati-u-zivot-zahvaljujuci-geneticarima-1135616592.html
Izumrla ptica dodo može da se vrati u život zahvaljujući genetičarima
Izumrla ptica dodo može da se vrati u život zahvaljujući genetičarima
Sputnik Srbija
Nedavno otkriće „fantastičnog primerka“ DNK ptice dodo bio je poslednji trag potreban da se kompletira genom izumrle vrste, izjavio je tim bioloških istraživača... 20.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-20T14:45+0100
2022-03-20T14:45+0100
2022-03-20T14:45+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
genetski inženjering
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/13/1135616494_0:0:2616:1472_1920x0_80_0_0_b246107c22473d2e9569260056b2132d.jpg
Istraživanje pokazuje da su naučnici korak bliže mogućnosti da vrate dodoa, koji je nestao pre više od tri veka.Profesorka ekologije i evolucione biologije na Univerzitetu Santa Kruz Bet Šapiro, tokom vebinara održanom za Britanski kraljevsku akademiju, rekla da će njena grupa objaviti punu genetsku sekvencu u Prirodnjačkom muzeju Danske.Pticu koja ne leti, visoku tri metra, prvi su u modernoj istoriji zabeležili holandski mornari na ostrvu Mauricijus 1598. Već do kasnog 17. veka tamo se nije mogao naći ni trag dodoa — pretpostavlja se da su ga zbrisale invazivne vrste, uključujući pse, mačke i ljude.U evolucionoj istraživačkoj zajednici bilo je neslaganja o potencijalu da se rekonstruišu druge praistorijske vrste, kao što je vunasti mamut koji je izumro pre oko 4.000 godina. Naučnici su bili skeptični prema planu otkako je njegov kompletan genom sekvenciran 2015.Iste godine, knjiga Bet Šapiro „Kako klonirati mamuta” otkrila je svoje planove za oživljavnje dodoa: „Vraćanje dodoa predstavlja velike izazove. Sisari su jednostavniji“, rekla je ona, i to je omogućeno kloniranjem. „To je isti pristup koji je korišćen za stvaranje ovce Doli“.„Ali ne znamo kako to da uradimo sa pticama zbog zamršenosti njihovih reproduktivnih puteva. Dakle, mora postojati drugi pristup za ptice“, objasnila je.Predloženo je da se uredi DNK bliskog rođaka ptice dodo, nikobarskog goluba, kako bi se uključio u DNK dodoa, iako to u tom slučaju to ne bi potpuno bio dodo.A od svih životinja koje treba pozvati da se vrate u postojanje, postoji jak razlog za dodoa jer postoji odgovarajuće tropsko stanište za njega danas. Osim toga, prilično je bezopasno.„Dodo je popularna ptica i to je jedna od onih koju možete da vratite“, rekao je genetičar sa Univerziteta Harvard Džordž Čerč u izjavi.
https://lat.sputnikportal.rs/20220308/reprogramiranje-celija-naucnici-na-tragu-tretmana-za-zaustavljanje-starenja-1135161352.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220226/ozivelo-lice-zene-od-pre-4000-godina-foto-1134806210.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220219/nova-studija-najcudnije-cudo-evolucije-vise-ne-stoji-samo-foto-1134243522.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, genetski inženjering, magazin
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, genetski inženjering, magazin
Izumrla ptica dodo može da se vrati u život zahvaljujući genetičarima
Nedavno otkriće „fantastičnog primerka“ DNK ptice dodo bio je poslednji trag potreban da se kompletira genom izumrle vrste, izjavio je tim bioloških istraživača sa Univerziteta u Kaliforniji.
Istraživanje pokazuje da su naučnici korak bliže mogućnosti da vrate dodoa, koji je nestao pre više od tri veka.
Profesorka ekologije i evolucione biologije na Univerzitetu Santa Kruz Bet Šapiro, tokom vebinara održanom za Britanski kraljevsku akademiju, rekla da će njena grupa objaviti punu genetsku sekvencu u Prirodnjačkom muzeju Danske.
„Da, genom dodoa je u potpunosti sekvencioniran, mi smo ga sekvencirali. Još nije objavljeno, ali postoji i trenutno radimo na tome“, rekla je ona.
Pticu koja ne leti, visoku tri metra, prvi su u modernoj istoriji zabeležili holandski mornari na ostrvu Mauricijus 1598. Već do kasnog 17. veka tamo se nije mogao naći ni trag dodoa — pretpostavlja se da su ga zbrisale invazivne vrste, uključujući pse, mačke i ljude.
U evolucionoj istraživačkoj zajednici bilo je neslaganja o potencijalu da se rekonstruišu druge praistorijske vrste, kao što je vunasti mamut koji je izumro pre oko 4.000 godina. Naučnici su bili skeptični prema planu otkako je njegov kompletan genom sekvenciran 2015.
Iste godine, knjiga Bet Šapiro „Kako klonirati mamuta” otkrila je svoje planove za oživljavnje dodoa:
„Više od bilo koje druge vrste [dodo] je međunarodni simbol izumiranja koje su izazvali ljudi“, napisala je ona.
„Vraćanje dodoa predstavlja velike izazove. Sisari su jednostavniji“, rekla je ona, i to je omogućeno kloniranjem. „To je isti pristup koji je korišćen za stvaranje ovce Doli“.
„Ali ne znamo kako to da uradimo sa pticama zbog zamršenosti njihovih reproduktivnih puteva. Dakle, mora postojati drugi pristup za ptice“, objasnila je.
Predloženo je da se uredi DNK bliskog rođaka ptice dodo, nikobarskog goluba, kako bi se uključio u DNK dodoa, iako to u tom slučaju to ne bi potpuno bio dodo.
A od svih životinja koje treba pozvati da se vrate u postojanje, postoji jak razlog za dodoa jer postoji odgovarajuće tropsko stanište za njega danas. Osim toga, prilično je bezopasno.
„Dodo je popularna ptica i to je jedna od onih koju možete da vratite“, rekao je genetičar sa Univerziteta Harvard Džordž Čerč u izjavi.
„Ako vratite Tireksa u život, možda to ne bi bila popularna stvar jer bi izazvala nerede i izazvala pustoš”, zaključio je on.
