https://sputnikportal.rs/20220319/ima-li-smisla-podizanje-kredita-tokom-novog-globalnog-loma--1135431905.html
Ima li smisla podizanje kredita tokom novog globalnog loma
Ima li smisla podizanje kredita tokom novog globalnog loma
Po oceni ekonomista i bankara, uprkos visokoj inflaciji i ukrajinskoj krizi koja se odražava na globalnu ekonomiju, ne treba očekivati da će brzo doći do... 19.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-19T13:14+0100
2022-03-19T13:14+0100
2022-08-26T13:10+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
krediti
specijalna operacija u ukrajini
srbija
/html/head/meta[@name='og:title']/@content
/html/head/meta[@name='og:description']/@content
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111538/15/1115381513_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8850f232e253f0b09adefc85143e9b70.jpg
Finansijski savetnik i urednik portala Kamatica, Dušan Uzelac, za Sputnjik kaže da je veliko pitanje šta običan čovek može sada da uradi da bi zaštitio svoju budućnost, jer ne samo da imamo ukrajinsku krizu, nego i to što je ekonomski model sveta na umoru. Menja se, napominje on, koncept globalne ekonomije, menja se i koncept novca i energetska slika sveta, mnogo toga se menja i čovek treba da se snađe u celoj toj šumi.Ima li smisla podizanje kreditaMada ne očekuje neke masovne poremećaje tržišta u smislu da će sada na bankarskom nivou nešto drastično da se dešava i da to rezultira nekim haotičnim cenama kredita, on ipak upozorava da se kredit ne kupuje onda kada možete da ga uzmete, nego kada mislite da možete da ga otplatite.Prema podacima Udruženja banaka Srbije, na kraju prošle godine ukupan dug građana i privrede bankama iznosio je 26,7 milijardi evra, od čega je dug stanovništva bio oko 11,2 milijarde evra. Prosečna zaduženost po žitelju Srbije iznosi 1.650 evra.Ako je u prvoj godini pandemije kovida i bilo zadrške ljudi po pitanju potrošnje, dug građana je na kraju 2021. u odnosu na godinu dana ranije, bio veći za 10,6 odsto.Građani Srbije su najviše uzimali gotovinske kredite, koji su činili čak 47 odsto svih kredita plasiranih prema građanstvu, dok su 42 odsto bili stambeni.Novca više nego ikad, ali...Sada, međutim, imamo drugačiju situaciju i po njegovoj oceni, manje je važno i manji je problem da li će uslovi otplate kredita biti adekvatni.On ističe da globalna kriza najviše utiče na odluke o uzimanju stambenih kredita jer je teško prelomiti da se vežete za neku obavezu 20 godina unapred, a da ne znate šta će biti za mesec dana.Uzelac, uz to, napominje da je danas povoljna cena kredita koja je izražena u kamatnoj stopi, ali ne i uslovi podizanja kredita.Uslovi će biti još teži„Danas je u bankama sve lakše aplicirati za kredit, a sve teže ga je dobiti, zato što su uslovi komplikovaniji. Gledaju u kojoj firmi radite, na kojoj poziciji radite, kakav je firma, da li će ona opstati, u kojoj industriji je firma, na primer da li je u turizmu. Kompleksnije je nego ikad uzeti kredit, odnosno dobiti prolaznu ocenu i ispuniti uslove“, kaže ovaj finansijski savetnik.Uslovi su, od banke do banke, prilično šareni, dodaje naš sagovornik, uveren da će se oni dodatno pooštravati sa ovom novom krizom. Banke su izuzetno plašljive, one sa mnogo više straha od drugih gledaju na svaki poremećaj na tržištu zato što moraju da imaju obezbeđeno vraćanje plasiranog novca.Uzelac smatra da ljudi koji u ovim uslovima razmišljaju o podizanju kredita treba da dobro sve ukalkulišu, da razumeju potencijalne rizike i da sami sagledaju sopstvenu budućnost, ne očekujući da to rade bankari.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111538/15/1115381513_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_6f89b0f9b11d6e03f3919918e3b5f1f7.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ukrajinska kriza novi rizik za finansijska tržišta, još povoljna cena kredita, uslovi će biti stroži za apliciranje za kredit, problem je uzimanja dugoročnih kredita, ne zna se šta će biti za mesec dana, dobro ukalkulisati sve rizike,
ukrajinska kriza novi rizik za finansijska tržišta, još povoljna cena kredita, uslovi će biti stroži za apliciranje za kredit, problem je uzimanja dugoročnih kredita, ne zna se šta će biti za mesec dana, dobro ukalkulisati sve rizike,
Ima li smisla podizanje kredita tokom novog globalnog loma
13:14 19.03.2022 (Osveženo: 13:10 26.08.2022)
Pratite nas

Po oceni ekonomista i bankara, uprkos visokoj inflaciji i ukrajinskoj krizi koja se odražava na globalnu ekonomiju, ne treba očekivati da će brzo doći do poskupljenja kredita. Da li su, međutim, u ovim okolnostima, niske kamate dovoljan razlog da se ljudi i dalje odlučuju na jeftino zaduživanje, pogotovo na dugoročne stambene kredite?
Finansijski savetnik i urednik portala Kamatica, Dušan Uzelac, za Sputnjik kaže da je veliko pitanje šta običan čovek može sada da uradi da bi zaštitio svoju budućnost, jer ne samo da imamo ukrajinsku krizu, nego i to što je ekonomski model sveta na umoru. Menja se, napominje on, koncept globalne ekonomije, menja se i koncept novca i energetska slika sveta, mnogo toga se menja i čovek treba da se snađe u celoj toj šumi.
Ima li smisla podizanje kredita
Mada ne očekuje neke masovne poremećaje tržišta u smislu da će sada na bankarskom nivou nešto drastično da se dešava i da to rezultira nekim haotičnim cenama kredita, on ipak upozorava da se kredit ne kupuje onda kada možete da ga uzmete, nego kada mislite da možete da ga otplatite.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije, na kraju prošle godine ukupan dug građana i privrede bankama iznosio je 26,7 milijardi evra, od čega je
dug stanovništva bio oko 11,2 milijarde evra. Prosečna zaduženost po žitelju Srbije iznosi 1.650 evra.
Ako je u prvoj godini pandemije kovida i bilo zadrške ljudi po pitanju potrošnje, dug građana je na kraju 2021. u odnosu na godinu dana ranije, bio veći za 10,6 odsto.
Građani Srbije su najviše uzimali gotovinske kredite, koji su činili čak 47 odsto svih kredita plasiranih prema građanstvu, dok su 42 odsto bili stambeni.
Novca više nego ikad, ali...
Sada, međutim, imamo drugačiju situaciju i po njegovoj oceni, manje je važno i manji je problem da li će uslovi otplate kredita biti adekvatni.
„Veća je ova društvena nestabilnost, da li će klijenti imati posao da otplaćuju taj kredit i to je ono što pravi zadršku. Nisu to uslovi kredita, niti dostupnost novca. Danas ga ima više nego ikad. Kada sve to stavimo na sto, poenta je da ako imate stabilne prihode, bez nekih trzavica, možete da uzmete kredit“, kaže urednik portala Kamatica.
On ističe da globalna kriza najviše utiče na odluke o uzimanju stambenih kredita jer je teško prelomiti da se vežete za neku obavezu 20 godina unapred, a da ne znate šta će biti za mesec dana.
Uzelac, uz to, napominje da je danas povoljna cena kredita koja je izražena u kamatnoj stopi, ali ne i uslovi podizanja kredita.
Uslovi će biti još teži
„Danas je u bankama sve lakše aplicirati za kredit, a sve teže ga je dobiti, zato što su uslovi komplikovaniji. Gledaju u kojoj firmi radite, na kojoj poziciji radite, kakav je firma, da li će ona opstati, u kojoj industriji je firma, na primer da li je u turizmu. Kompleksnije je nego ikad uzeti kredit, odnosno dobiti prolaznu ocenu i ispuniti uslove“, kaže ovaj finansijski savetnik.
Uslovi su, od banke do banke, prilično šareni, dodaje naš sagovornik, uveren da će se oni
dodatno pooštravati sa ovom novom krizom. Banke su izuzetno plašljive, one sa mnogo više straha od drugih gledaju na svaki
poremećaj na tržištu zato što moraju da imaju obezbeđeno vraćanje plasiranog novca.
Uzelac smatra da ljudi koji u ovim uslovima razmišljaju o podizanju kredita treba da dobro sve ukalkulišu, da razumeju potencijalne rizike i da sami sagledaju sopstvenu budućnost, ne očekujući da to rade bankari.