Mi znamo kako ćemo dalje — realizovaćemo planove! Putinovo obraćanje pred punim stadionom u Moskvi
15:51 18.03.2022 (Osveženo: 21:51 18.03.2022)
© Sputnik / Vladimir Astapkovich
/ Pratite nas
Ruski predsednik Vladimir Putin obratio se danas javnosti na svečanosti i koncertu upriličenom na moskovskom stadionu „Lužnjiki“ povodom proslave osme godišnjice ponovnog ujedinjenja Krima i Sevastopolja sa Rusijom.
Ključne poruke ruskog predsednika:
O Krimu:
Na svojoj zemlji, spojeni zajedničkom sudbinom – tako su verovatno mislili i time su se rukovodili ljudi kada su išli na referendum na Krimu i u Sevastopolju 18. marta 2014. godine. Oni su živeli i žive na svojoj zemlji. I hteli su da dele istu sudbinu sa svojom istorijskom domovinom, sa Rusijom. Oni su imali na to puno pravo i postigli su svoje ciljeve.
Krimljani i Sevastopoljci su postupili ispravno kada su postavili žestoku barijeru na putu neonacista i ekstremnih nacionalista, jer ono što se dešavalo na drugim teritorijama i što se dešava do danas je najbolja potvrda toga.
Za ovo vreme Rusija je učinila mnogo kako bi oporavila Krim i Sevastopolj. Trebalo je uraditi stvari koje nisu odmah primetne. One su ključne: snabdevanje gasom, električnom energijom, komunalne usluge, obnova putne mreže, izgradnja novih puteva, magistrala i novih mostova.
O vojnoj operaciji u Donbasu
Mi znamo kako postupati dalje, kako ići dalje, na račun čega. Mi ćemo obavezno realizovati sve planove.
Ljudi koji su živeli i koji žive u Donbasu nisu se složili sa državnim udarom. Protiv njih su odmah organizovane kaznene vojne operacije, i to ne jedna. Odmah su blokirani, izloženi sistematskom granatiranju iz topova i vazdušnim udarima. To i jeste genocid. A motiv vojne operacije koju smo mi pokrenuli na Donbasu i u Ukrajini bio je da se taj genocid obustavi, da se prekine stradanje tih ljudi.
Sve se svodi na to da je jedinstvo univerzalna vrednost za sve narode i predstavnike svih vera u Rusiji i za naš narod, prvenstveno za naš narod. I najbolja potvrda tome je to kako se bore, kako deluju naši momci tokom te vojne operacije – rame uz rame. Pomažu, podržavaju jedni druge, a ako treba kao rođenog brata će svojim životom zaštititi od metka na bojnom polju. Takvog jedinstva kod nas odavno nije bilo.
Padaju mi na pamet reči iz Svetog pisma: „Nema veće ljubavi od te kada neko dušu svoju položi za svoje drugove“.
Dogodilo se da je početak operacije pao na datum rođenja jednog od naših najčuvenijih vojskovođa Fjodora Ušakova koji nije izgubio nijednu bitku. On je rekao: „Ove grmljavine idu u slavu Rusije“. Tako je bilo tada! Tako je danas! I tako će biti zauvek!
Krim je postao ruski region nakon referenduma koji je sproveden u martu 2014. godine, kada se 96,77 odsto birača sa Krima i 95,6 odsto birača iz Sevastopolja izjasnilo za ulazak u sastav Rusije. Ukrajina smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statutom UN izjasnili za prisajedinjenje Rusiji. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.
Specijalna vojna operacija
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
