Ko to osmišljava krvavi „Majdan“ u Srbiji
20:01 18.03.2022 (Osveženo: 20:03 18.03.2022)
© Sputnik / Andreй Stenin / Uđi u bazu fotografijaDemonstracije na Trgu nezavisnosti u Kijevu, februar 2014. godine
© Sputnik / Andreй Stenin
/ Pratite nas
Tvrdnje američkog antirspkog lobiste Januša Bugajskog da je Srbiji potreban novi „Majdan“ deo su sistematske demonizacije srpskog naroda, ocenjuju eksperti.
OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Prema rečima Bugajskog, Rusija gubi rat u Ukrajini i pokušaće da skrene pažnju tako što će se fokusirati na Zapadni Balkan. A jedini njen saveznik u regionu je Srbija. Zbog toga bi u njoj trebalo organizovati jednu obojenu revoluciju. Za profesora beogradskog Fakulteta političkih nauka Časlava Koprivicu jako je interesantna rekonstrukcija geneze retorike Januša Bugajskog.
„Oni koji su decenijama kritikovali Brežnjevljevu doktrinu ograničenog suvereniteta, a sada tu istu kritiku pokušavaju da prenesu kada je reč o ruskoj intervenciji u Ukrajini, pa govore da je Putin tobože naslednik Brežnjeva, ne vide brvno u svom oku. Odnosno, smatraju da je potpuno legitimno i otvoreno pričaju gde i kako treba da se dese te „demokratske revolucije“, jer, tobože, oni su vlasnici nekakvog svetog znanja o tome šta je demokratsko, a šta ne“, navodi Koprivica.
Majdan prizivaju oni koji žele da ograniče suverenitet Srbije
Koprivica dodaje da je Bugajski zadojen rusofobijom, kao i da spada u „intelektualnu radnu snagu duboke države“. On stvari prosuđuje iz perspektive američkog nacionalnog interesa i interesa duboke države, a ono što dubokoj državi odgovara jeste upravo koncept ograničenog suvereniteta država.
„Dakle, vi nemate pravo da odlučujete o sopstvenoj sudbini ukoliko se to kosi sa američkim interesima, odnosno sa interesima globalne duboke države, a imate pravo da napravite bilo kakvu nepodopštinu, uključujući i državni udar, ukoliko to odgovara njihovim interesima, što će onda biti prekršteno kao „događanje naroda“, demokratija i tako dalje“, navodi naš sagovornik.
Državnih udara pod eufemizmom „obojenih revolucija“ bilo je već podosta u istočnoj Evropi, Srednjoj Aziji i na Bliskom Istoku, podseća Koprivica, i svaki od tih događaja bio je nadograđen narativom o legitimnosti tih događaja.
Prema rečima političkog analitičara Đorđa Vukadinovića, potpuno je jasno da u ovom trenutku pominjanje i prizivanje Majdana i ustanka u Beogradu, odnosno nasilne promene vlasti kakva se dogodila u Kijevu 2014. nije ni dobronamerno niti pametno. Nije ni korisno čak ni sa stanovišta lobističkih interesa Januša Bugajskog, koji je već godinama lobista bošnjačke i albanske politike.
Sve opsesije Januša Bugajskog
Izjavom da je Srbiji potrebna obojena revolucija, Bugajski nastavlja kontinuitet antisrpskog delovanja, ističe Vukadinović i dodaje da se ne radi o kritičkom pristupu potezima i delovanju Srbije kao države, već se radi o delovanju protivnom svim vitalnim nacionalnim interesima Srba kao naroda u čitavom regionu.
„To se vidi i iz ove, i iz njegovih drugih izjava, gde se detaljno bavi i Crnom Gorom, i Republikom Srpskom i to radi sa doslovno antisrpskih pozicija. Kada je naročito reč o Kosovu i Metohiji, ali i kada je reč o Crnoj Gori i BiH i republici Srpskoj, njegov glavni motiv je, slobodno se može reći i opsesija, jeste suzbijanje „malignog srpskog“, a posredno i „malignog“ ruskog uticaja“, navodi Vukadinović.
Možda će neki samo odmahnuti rukom na poslednju u nizu izjava Januša Bugajskog, ali, prema Vukadinovićevim rečima, stvar je ozbiljnija i dalekosežnija. U izjavi o potrebi organizovanja Majdana u Srbiji, Bugajski je možda otišao i korak dalje od onoga što bi neki njegovi istomišljenici voleli da čuju. Vukadinović, kako kaže, ne bi potcenjivao ili olako uzimao reči Bugajskog.
Za našeg sagovornika, reči Januša Bugajskog nisu, kako kaže, tlapnja ili pojedinačni verbalni incident. Pre će biti da se radi o širem kontekst i fenomenu dubinske i sistemske kampanje i akcije na suzbijanju svega što nalikuje na srpske nacionalne i državne interese na Balkanu, smatra Vukadinović.
„Mislim da njegove reči, a i on kao pojava, jesu deo jednog sistematskog, organizovanog rada na demonizaciji Srbije i srpskog naroda i na prizivanje scenarija, i iz nekih centara moći, i u regionu, i na Zapadu koji očigledno u Srbima i Srbiji vide tradicionalno nepouzdan i destabilizujući faktor, odnosno potencijalnu ispostavu ruskih interesa protiv koje se treba boriti svim sredstvima. A kao najefikasnija sredstva pokazale su se sankcije i izazivanje baršunastih i kojekakvih drugih Majdana koji uvek vrlo krvavo završe, u prvom ili drugom koraku“, ističe on.