https://lat.sputnikportal.rs/20220316/sta-bi-mogla-da-znaci-neutralnost-ukrajine-1135508732.html
Šta bi mogla da znači neutralnost Ukrajine
Šta bi mogla da znači neutralnost Ukrajine
Sputnik Srbija
Konstatcija ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, posle najnovijih pregvora Rusije i Ukrajine, da se ozbiljno razgovara o neutralnom statusu... 16.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-16T22:25+0100
2022-03-16T22:25+0100
2022-03-16T22:25+0100
svet
svet
svet – politika
ukrajina
vojna neutralnost
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110724/19/1107241982_0:53:3000:1741_1920x0_80_0_0_1c74f6760434071d077db42e7beb9503.jpg
Najnovije jasno priznanje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da su shvatili da ne mogu ući u NATO, što su kao cilj zacrtali u Ustavu 2019. godine, praktično je otvorio pitanje ukrajinske neutralnosti, ono što je bio jedan od zaheva Moskve od starta operacije ruske vojske u Ukrajini.Šta bi mogla da znači neutralnost UkrajineNeutralnost Ukrajine kao tampon države između NATO-a i Rusije, njena demilitarizacija i denacifikacija bili su konkretni zahtevi ruske strane. Zvanični Kijev, međutim, smatra neprihvatljivim predlog o demilitarizovanoj Ukrajini, poput Austrije. Ne pristaju na „švedski” ili „austrijski model” vojne neutralnosti koji može biti samo ukrajinski model sa bezbednosnim garancijama, izjavio je šef kabineta ukrajinskog predsednika, Mihail Podoljak.Šta bi mogao da podrazumeva taj ukrajinski model nije precizirao.Na pitanje o tome kakvi modeli neutralnosti uopšte postoje i kako bi mogao da izgleda taj ukrajinski, nekadašnji profesor na katedri za međunarodno pravo Pravnog fakulteta u Beogradu, stručnjak za međunarodno ratno pravo, dr Vladan Jončić pre svega ukazuje na relativizaciju neutralnosti.„Neutralnost je u doktrini proučavana osamdesetih godina prošlog veka i onda se čak i u udžbenicima prestalo da piše o tome zato što je ona direktno u suprtnosti sa opštim sistemom kolektivne bezbednosti na kojima su zasnovane Ujedinjene nacije. Ta neutralnost počela je politički da bledi u odnosu na to kako se ona u doktrini proučavala,“ kaže Jončić za Sputnjik.Ni Švajcarska nije što je bilaOn je to ilustrovao najnovijim, kako kaže, zbunjujućim potezom jedine trajno neutralne države, Švajcarske, koja je posle 207 godina nemešanja u svetsku i evropsku politiku odlučila da se pridruži antiruskim ekonomskim sankcijama Zapada. To po njegovoj oceni nije u skladu sa principom neutralnosti.Prema teoriji, odnosno prema međunarodnom pravu, neutralna država je ona koja ne učestvuje u ratu i zauzima neutralan stav prema svim zaraćenim stranama. Postoje stalno neutralne zemlje, kakva je danas samo Švajcarska, koja je neutralna u odnosu i na sve buduće ratove i privremeno neutralne koje su to proglasile samo u odnosu na trenutna ratna zbivanja.Zajedničko za sve neutralne države je da ne smeju da dozvole prelaz preko svoje teritorije trupa, oružja i municije i vojne opreme strana u sukobu, niti smeju da dozvole da se na njihovoj teritoriji postave radio-telegrafski i drugi uređaji koje bi sukobljene strane mogle da koriste u svoje svrhe. Prelaz renjeničkih i bolesničkih transporta je dozvoljen, ali samo pod uslovom da se na taj način ne prenosi ratni materijal.Na teritoriji neutralne države zabranjeno je formiranje vojnih jedinica u korist jedne zaraćene strane.Stručnjak za ratno međunarodno pravo ističe da nije dovoljno da sama država proglasi svoju neutralnost. Da bi to zaista i bila potrebno je, kako kaže, da to prihvati i prizna međunarodna zajednica.Švedseki i austrijski modelNa pitanje šta znači austrijski i švedski model neutralnosti, on je vrlo skeptičan posebno po pitanju švedske neutralnosti.Švedska je bila neutralna u dva svetska rata i zbog te istorijske uloge i toga što nije članica NATO-a, ona sebe smatra neutralnom, kaže on, ali i napominje da ima spoljnu politiku vrlo blisku Zapadu.Političku neutralnost koja je postojala do Hladniog rata odbacila je kada je pristupila EU. Zvanična vojna neutralnost je zadržana, iako je u poslednjoj deceniji intenzivirana saradnja sa NATO-om, a poslednjih dana, po pisanju zapadnih medija, Švedska razmatra da odbaci i vojnu neutralnost. Premijerka Švedske, Magdalena Anderson, je izjavila da vlada želi da poveća vojni budžet na dva odsto BDP-a što je pre moguće.Jončić uz to napominje da Švedska nije neutralna država, jer nema proglašenu neutralnost.Austrija je proglasila neutralnost 1955. što je potvrđeno i međunarodnim ugovorom i njene oružane snage služe da zaštite njenu neutralnost. Ograničenja u obimu naoružanja koja su joj bila nametnuta tim ugovorom ukinuta su početkom rata na Balkanu devedesetih godina.Zato Jončić i kaže da je neutralnost počela politički da bledi u odnosu na ono što poznaje teorija.Zelenski počeo da popuštaNa pitanje da li je posle svega što se dogodilo u Ukrajini njena neutralnost izvesna, Jončić smatra da je Zelenski definitivno počeo da popušta, a na pitanje šta bi ta ukrajinska neutralnost podrazumevala on navodi:On ističe da neutralnost države podrazumeva da u nekom konkretnom sukobu ona ne može nikome da pomaže, ni da prima nečije trupe, ni da preko njene teritorije prelazi naoružanje, niti da ona dostavlja oružje, ni da šalje dobrovoljce. Ništa osim humanitarne pomoći, jasan je stručnjak za međunarodno ratno pravo.„Zahtevi Rusije, iako nekima na Zapadu deluju neosnovano, jesu duboko osnovani, pogotovu što su Amerikanci jedno obećavali, a sasvim drugo radili. Na kraju izvršili su toliko agresija po svetu, pa i na SR Jugoslaviju, sve suprotno međunarodnom pravu. Prema tome, Ukrajina će morati da to prihvati, jer dolazak NATO-a na granice Rusije je direktno ugrožavanje bezbednosti jedne velike sile“, uveren je Jončić.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
zelenski priznao da ukrajina ne može u nato, ukrajina kao tampon zona između nato i rusije, opravdan zahtev rusije za neutralnišću ukrajine, stalno neutralne i privremeno neutralne zemlje, švedski i austrijski model neutralnosti, neutralnost je relativizovana, švajcarska se svrstala posle 207 godina političke neutralnosti, izvesna neutralnost ukrajine,
zelenski priznao da ukrajina ne može u nato, ukrajina kao tampon zona između nato i rusije, opravdan zahtev rusije za neutralnišću ukrajine, stalno neutralne i privremeno neutralne zemlje, švedski i austrijski model neutralnosti, neutralnost je relativizovana, švajcarska se svrstala posle 207 godina političke neutralnosti, izvesna neutralnost ukrajine,
Šta bi mogla da znači neutralnost Ukrajine
Konstatcija ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, posle najnovijih pregvora Rusije i Ukrajine, da se ozbiljno razgovara o neutralnom statusu Ukrajine, otvorila je i pitanje šta bi ta neutralnost mogla da podrazumeva. Pogotovo što šarenilo njenih modela već postoji i odudaraju od poznate doktrine.
Najnovije jasno priznanje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da su shvatili da ne mogu ući u NATO, što su kao cilj zacrtali u Ustavu 2019. godine, praktično je otvorio pitanje ukrajinske neutralnosti, ono što je bio jedan od zaheva Moskve od starta operacije ruske vojske u Ukrajini.
Šta bi mogla da znači neutralnost Ukrajine
Neutralnost Ukrajine kao tampon države između NATO-a i Rusije, njena demilitarizacija i denacifikacija bili su konkretni zahtevi ruske strane. Zvanični Kijev, međutim, smatra
neprihvatljivim predlog o demilitarizovanoj Ukrajini, poput Austrije. Ne pristaju na
„švedski” ili „austrijski model” vojne neutralnosti koji može biti samo
ukrajinski model sa bezbednosnim garancijama, izjavio je šef kabineta ukrajinskog predsednika, Mihail Podoljak.
Šta bi mogao da podrazumeva taj ukrajinski model nije precizirao.
Na pitanje o tome kakvi modeli neutralnosti uopšte postoje i kako bi mogao da izgleda taj ukrajinski, nekadašnji profesor na katedri za međunarodno pravo Pravnog fakulteta u Beogradu, stručnjak za međunarodno ratno pravo, dr Vladan Jončić pre svega ukazuje na relativizaciju neutralnosti.
„Neutralnost je u doktrini proučavana osamdesetih godina prošlog veka i onda se čak i u udžbenicima prestalo da piše o tome zato što je ona direktno u suprtnosti sa opštim sistemom kolektivne bezbednosti na kojima su zasnovane Ujedinjene nacije. Ta neutralnost počela je politički da bledi u odnosu na to kako se ona u doktrini proučavala,“ kaže Jončić za Sputnjik.
Ni Švajcarska nije što je bila
On je to ilustrovao najnovijim, kako kaže, zbunjujućim
potezom jedine
trajno neutralne države, Švajcarske, koja je posle 207 godina nemešanja u svetsku i evropsku politiku odlučila da se pridruži antiruskim ekonomskim sankcijama Zapada. To po njegovoj oceni nije u skladu sa principom neutralnosti.
Prema teoriji, odnosno prema međunarodnom pravu, neutralna država je ona koja ne učestvuje u ratu i zauzima neutralan stav prema svim zaraćenim stranama. Postoje stalno neutralne zemlje, kakva je danas samo Švajcarska, koja je neutralna u odnosu i na sve buduće ratove i privremeno neutralne koje su to proglasile samo u odnosu na trenutna ratna zbivanja.
Zajedničko za sve neutralne države je da ne smeju da dozvole prelaz preko svoje teritorije trupa, oružja i municije i vojne opreme strana u sukobu, niti smeju da dozvole da se na njihovoj teritoriji postave radio-telegrafski i drugi uređaji koje bi sukobljene strane mogle da koriste u svoje svrhe. Prelaz renjeničkih i bolesničkih transporta je dozvoljen, ali samo pod uslovom da se na taj način ne prenosi ratni materijal.
Na teritoriji neutralne države zabranjeno je formiranje vojnih jedinica u korist jedne zaraćene strane.
Stručnjak za ratno međunarodno pravo ističe da nije dovoljno da sama država proglasi svoju neutralnost. Da bi to zaista i bila potrebno je, kako kaže, da to prihvati i prizna međunarodna zajednica.
Švedseki i austrijski model
Na pitanje šta znači austrijski i švedski model neutralnosti, on je vrlo skeptičan posebno po pitanju švedske neutralnosti.
Švedska je bila neutralna u dva svetska rata i zbog te istorijske uloge i toga što nije članica NATO-a, ona sebe smatra neutralnom, kaže on, ali i napominje da ima spoljnu politiku vrlo blisku Zapadu.
Političku neutralnost koja je postojala do Hladniog rata odbacila je kada je pristupila EU. Zvanična vojna neutralnost je zadržana, iako je u poslednjoj deceniji intenzivirana saradnja sa NATO-om, a poslednjih dana, po pisanju zapadnih medija, Švedska razmatra da odbaci i vojnu neutralnost. Premijerka Švedske, Magdalena Anderson, je izjavila da vlada želi da poveća vojni budžet na dva odsto BDP-a što je pre moguće.
Jončić uz to napominje da Švedska nije neutralna država, jer nema proglašenu neutralnost.
Austrija je proglasila neutralnost 1955. što je potvrđeno i međunarodnim ugovorom i njene oružane snage služe da zaštite njenu neutralnost. Ograničenja u obimu naoružanja koja su joj bila nametnuta tim ugovorom ukinuta su početkom rata na Balkanu devedesetih godina.
Zato Jončić i kaže da je neutralnost počela politički da bledi u odnosu na ono što poznaje teorija.
Zelenski počeo da popušta
Na pitanje da li je posle svega što se dogodilo u Ukrajini njena neutralnost izvesna, Jončić smatra da je Zelenski definitivno počeo da popušta, a na pitanje šta bi ta ukrajinska neutralnost podrazumevala on navodi:
„Da Ukrajina ne uđe u NATO, da smanji svoje oružane formacije, jer ako ste neutralni i prihvate vas drugi za neutralne, onda imate takozvane defanzivne snage. Švajcarska ima veoma modernu i dobru vojsku, ali je ona, pre svega, odbrambenog karaktera. Treće, da nema postavljanja stranih vojnih baza na svojoj teritoriji. To ne može. Ako proglasite neutralnost nema stranih trupa i baza na toj teritoriji“.
On ističe da neutralnost države podrazumeva da u nekom konkretnom sukobu ona ne može nikome da pomaže, ni da prima nečije trupe, ni da preko njene teritorije prelazi naoružanje, niti da ona dostavlja oružje, ni da šalje dobrovoljce. Ništa osim humanitarne pomoći, jasan je stručnjak za međunarodno ratno pravo.
„Zahtevi Rusije, iako nekima na Zapadu deluju neosnovano, jesu duboko osnovani, pogotovu što su Amerikanci jedno obećavali, a sasvim drugo radili. Na kraju izvršili su toliko agresija po svetu, pa i na SR Jugoslaviju, sve suprotno međunarodnom pravu. Prema tome, Ukrajina će morati da to prihvati, jer dolazak NATO-a na granice Rusije je direktno ugrožavanje bezbednosti jedne velike sile“, uveren je Jončić.
