Sa Kinom se tako ne razgovara: Američka pretnja koja može da joj se obije o glavu
CC0 / /
Pratite nas
Manir kojim se Amerika služi u pretnjama Kini, manir je hegemona koji sebi želi da obezbedi bolju pregovaračku poziciju. Međutim, sa Kinom se tako ne razgovara. Ako Vašington želi nasilno da veže odnose Kine i SAD sa rusko-ukrajinskom krizom, on je na pogrešnom putu i definitivno će biti razočaran.
OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Ovako, ukratko, američku pretnju da će se Kina, ukoliko bude pomagala Rusiju, suočiti sa ekonomskim kaznama i globalnom izolacijom, komentariše Borislav Korkodelović, novinar i dobar poznavalac kineske politike.
Pretnje Kini izrekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven, koji se u Rimu sastao sa najvišim kineskim funkcionerom za spoljnopolitičke poslove Jangom Đičijem.
Amerika želi da Kina igra po njegovoj melodiji
Sledeći doktrinu koju je, krajem Hladnog rata postavio tadašnji pomoćnik američkog sekretara za odbranu Pol Volfovic, SAD se ponašaju tako da nikome ne dozvoljavaju da ugrozi njenu poziciju svetskog hegemona. Sa druge strane, širenjem dezinformacija o navodnom ruskom zahtevu za pomoć Pekinga u Ukrajini, Vašington želi da stekne bolju pregovaračku poziciju u odnosu na Peking, tvrdi Korkodelović.
Za našeg sagovornika, manir na koji je Saliven izrekao svoje pretnje veoma je važan, ne samo zbog Ukrajine, već i zbog prilika u međunarodnoj zajednici uopšte, ali i zbog najvažnijih bilateralnih odnosa u današnjem svetu – kinesko-američkih.
„Kineski analitičari smatraju da su SAD predložile sastanak Salivena i Janga kako bi dobile pomoć Pekinga u kontekstu rusko-ukrajinskog sukoba. No, u Pekingu ističu da SAD ne mogu očekivati da Kina sarađuje ukoliko Vašington pokušava da vrši pritisak na tu veliku zemlju“, ističe naš sagovornik.
Prema kineskim analitičarima, dodaje Korkodelović, Vašington želi da Kina igra prema melodiji koju je on komponovao i da ispletu globalnu mrežu kako bi u nju uhvatile Rusiju u nadi da sve države budu na njegovoj strani.
„Sjedinjene Države se u Pekingu smatraju pokretačem ukrajinske krize, a ipak žele da iskoriste čitavo čovečanstvo kako bi proširile sopstvene strateške interese. Ukoliko Vašington želi da na silu veže odnose Kine i SAD sa rusko-ukrajinskom krizom, po shvatanju Pekinga je na pogrešnom putu i definitivno će biti razočaran. Rusko-ukrajinska kriza je apsolutno vredna razgovora, ali ne na način na koji pristupa Vašington“, objašnjava Korkodelović stavove kineske diplomatije.
Peking ne može da rešava američki problem
„Onaj ko je vezao zvonce o vrat tigru, neka ga sam i skine“, kaže kineska poslovica, te sledstveno tome, problem u Ukrajini, koji su stvorile SAD Kina ne može da reši, dodaje naš sagovornik.
Istovremeno, dok od Pekinga traže pomoć povodom Ukrajine, SAD sa njim zaoštravaju odnose – najbolji primer za to je Tajvan, podseća Korkodelović. Nedavno je američki predsednik Džo Bajden poslao je delegaciju u Tajpej, dok je, nešto ranije, američki Kongres doneo akt u kome se manipuliše mapama gde je Tajvan predstavljen kao „Republika Kina“. Radi se o očiglednim provokacijama na račun Kine, i da SAD ne drže do vlastitih obećanja, da tajvansko pitanje treba da bude rešeno između Pekinga i Tajpeja.
„U Pekingu se otuda SAD smatraju prilično nedoslednim i kada se radi o drugim pitanjima. Recimo, smatra se da je spoljna politika Vašingtona kratkovida i da je dovela SAD u ćorsokak. Uzastopne administracije u Vašingtonu mogu samo površno da rešavaju probleme, dok arogantno veruju da svet treba im bude na usluzi. Kao rezultat toga, Vašington ne uspeva da reši odnose sa velikim silama poput Kine ili Rusije i ostavlja regionalna pitanja u haosu“, smatra Korkodelović.
Nakon sastanka Salivena i Janga, poruka Pekinga je da Kina ostaje otvorena za komunikaciju sa SAD i i dalje želi da bude uključena u stabilizaciju i razvoj bilateralnih odnosa sa SAD zasnovanih na ravnopravnosti, zaključuje Korkodelović.
Međutim, kada se preti, ravnopravnosti nema. Pogotovo kada se preti velikoj sili kakva je Kina. Milorad Denda, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Pekinga, naglašava da se sa Kinom ne razgovara na način na koji je to učinio Saliven. On podseća na prošlogodišnji susret istih aktera na Aljasci. To je bio prelomni trenutak u definisanju onoga šta znače, šta jesu i kakvi treba da budu kinesko-američki odnosi kada je reč o Pekingu.
„Tada je jasno rečeno – nema razgovora sa Pekingom sa pozicija sile. I precizirano je da niko nije ovlastio Vašington da se ponaša kao neko ko će da upravlja celim svetom. Kina ima jasne stavove i kada je reč o ukrajinskoj krizi, i kada je reč o Tajvanu, i kada je reč o odnosima u svetu i, na kraju, kada je reč o kinesko-američkim odnosima. Oni mogu biti odnosi saradnje samo ako u tim odnosima postoji međusobno poštovanje, kao i rešenost da se međusobnim poverenjem rešavaju problemi“, izričit je Denda.
Sve što je u vidu pretnje i insinuacija došlo iz Vašingtona nekoliko dana pred susret Salivena i Janga, odlučno je odbijeno iz Pekinga, podseća naš sagovornik. Staloženi kineski odgovor govori o samopouzdanju i samosvesti Pekinga kada je reč o međunarodnim odnosima, navodi Denda. Kineski je stav da ukrajinsku krizu treba sagledati sa aspekta nedeljive bezbednosti u Evropi, dodaje on.
„Postoji nedeljiva bezbednost u Evropi i samo na tim osnovama, mogu se rešavati problemi“, zaključuje naš sagovornik.
