Kremlj o masakru u Donjecku: Izveden po nalogu prekookeanskih gospodara ukrajinskih nacionalista
13:34 14.03.2022 (Osveženo: 14:12 14.03.2022)
© Sputnik / Maksim Blinov
Pratite nas
Izvođenje raketnog napada na glavni grad Donjecke Narodne Republike, usled kojeg su poginuli i ranjeni civili, predstavlja napad na civilno stanovništvo, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. Kako kaže, ukrajinski nacionalisti deluju po zahtevima i metodama svojih prekookeanskih gospodara.
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
„Danas je stigla veoma tragična vest iz Donjecka, gde je više civila poginulo kada su Oružane snage Ukrajine ispalile raketu, a po svemu sudeći, deluju po naredbama i metodama svojih prekookeanskih gospodara“, istakao je on.
„Bezuslovno, to je napad na civilno stanovništvo“, odgovorio je Peskov na pitanje novinara da li Kremlj smatra terorističkim aktom današnji raketni napad ukrajinskih snaga na Donjeck, u kojem je poginulo 20 osoba, a 28 ranjeno.
Istovremeno, Peskovje istakao da se ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini odvija po planu i da će biti završena na vreme i u potpunosti.
Rusko Ministarstvo odbrane ne isključuje mogućnost preuzimanja pune kontrole nad velikim naseljima Ukrajine, sa izuzetkom zona koje se koriste za humanitarnu evakuaciju, dodao je Peskov.
On je istakao da Moskva nije tražila pomoć od drugih zemalja.
„To nije stiglo iz Vašingtona. To su pisale novine. Novine sada dosta pišu, ne treba to uzimati kao primarni izvor. Rusija ima samostalan potencijal da nastavi operaciju, kao što smo rekli, razvija se po planu. I biće završena na vreme i u potpunosti“, rekao je Peskov.
U isto vreme, naveo je da Kremlj nema podatke o tome da se lider Čečenije Ramzan Kadirov nalazi u zoni operacije u Ukrajini.
O ekonomskom ratu Zapada protiv Rusije
On se osvrnuo i na aktuelni ekonomski rat koji Zapad vodi protiv Rusije, rekavši da može da se očekuje da će posledice tog rata biti minimizirane.
„Zaista, tržište ne može da ne reaguje na ovakve turbulencije, na takve događaje i neprijateljske akcije bez presedana prema našoj zemlji, stoga se preduzimaju mere da se posledice minimiziraju. Znate da je Centralna banka usvojila čitav set mera koje se sprovode. Postoje svi osnovi da se veruje da će posledice ovog ekonomskog rata biti minimizirane“, rekao je Peskov novinarima.
O kompaniji „Meta“
Portparol ruskog lidera prokomentarisao je i postupke kompanije „Meta platforms“, koja je nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, privremeno ukinula zabranu pozivanja na nasilje protiv ruskih vojnika preko društvenih mreža „Fejsbuk“ i „Instagram“.
Prema rečima Peskova, kompanija se poigrala sa pravilima i manipulisala, zbog čega je malo verovatno da će u budućnosti funkcionisati u Rusiji.
„Iako kompanija pokušava da se nekako distancira od veoma, veoma neprijatnih grešaka koje je ranije napravila i da se ogradi od njih, ona indirektno priznaje da je reč o takvim odlukama kada su određene metode prihvatljive na teritoriji Ukrajine, a negde drugde nisu dopustive. Odnosno, 'Meta' se malo poigrala sa pravilima, sa manipulacijom", objasnio je on.
O Danu ujedinjenja Rusije sa Krimom
Portparol se osvrnuo i na prestojeći Dan ponovnog ujedinjenja Rusije sa Krimom, rekavši da on neće proći nezapaženo i da će ruski predsednik Vladimir Putin održati 17. marta sastanak o razvoju republike.
„Putovanje nije planirano za 18. mart, ali je očigledno da Putin i dalje većinu vremena provodi u prestonici u vezi sa operacijom, stalno dobija informacije, izveštaje. Ali, naravno, dan ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom neće proći nezapaženo i biće obeležen radnim događajem“, opisao je Peskov planove predsednika za godišnjicu ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom 18. marta.
On je dodao da Putin ne planira da učestvuje na koncertu na Poklonoj gori 18. marta.
Podsetimo, Krim se ujedinio s Rusijom posle referenduma koji je održan u martu 2014. godine nakon državnog udara u Ukrajini, na kom se većina stanovnika Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije. Ukrajina smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statutom UN izjasnili za prisajedinjenje Rusiji.
