https://lat.sputnikportal.rs/20220314/ko-je-ovoga-puta-zvao-telefonom-propast-dva-plana-potpalila-bosnu-i-ukrajinu-video-1135397608.html
Ko je ovoga puta zvao telefonom? Propast dva plana potpalila Bosnu i Ukrajinu /video/
Ko je ovoga puta zvao telefonom? Propast dva plana potpalila Bosnu i Ukrajinu /video/
Sputnik Srbija
Prava paralela sukoba u Ukrajini sa Balkanom jeste primer Bosne i Hercegovine. Uoči rata postojala je dobra evropska inicijativa koji su imali lord Piter... 14.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-14T20:07+0100
2022-03-14T20:07+0100
2022-03-17T11:28+0100
rusija
rusija – politika
rusija
politika
od četvrtka do četvrtka
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0c/1133260026_0:180:1920:1260_1920x0_80_0_0_94d4d2bf4cf45d5653cac8d0e421d9bc.jpg
Uoči početka rata u Bosni i Hercegovini sve tri strane su prihvatile takozvani Kutiljerov plan, koji bi, da je sproveden u delo, apsolutno bio mirno rešenje i zadržao bi neku vrstu jedinstvene države koja ne bi bila teritorijalno podeljena kao što je kasnije učinjeno u Dejtonu, naglašava naš sagovornik.„Taj plan je davao ustavne garancije i Srbima i Hrvatima protiv koalicije muslimana s jednom od tih drugih dveju strana. Alija Izetbegović je to nerado potpisao, a onda se obratio Sjedinjenim Državama i u čuvenom telefonskom razgovoru mu je rečeno – pa ako vam se to ne dopada, što ste potpisali? Jednog dana ćemo tako čuti i koji je to bio trenutak kada je neko rekao Francuskoj i Nemačkoj što ste toliko navalili sa tim Minskim sporazumom? Ne morate da se povlačite ali nemojte ni insistirati da se on sprovodi”, rekao je Kojen.U Ukrajini isti scenario kao u BiHZbog toga naš sagovornik smatra da su se Rusi možda uzdali u Evropu, jer vidimo potpuno isti scenario – vrlo teško situaciju koju želiš dobronamerno da rešiš, nađe se prihvatljiva solucija ali se onda nešto desi tako da dođe do rata koji može biti težak lokalno, kao što je bio u Bosni i Hercegovini, a može biti i mnogo teži kao što je ovaj sada.Kojen dodaje da taj eventualni rat može da ima najviše negativnih posledice po Evropu koja se povukla iz tog posredovanja koje je uspešno napravila. Jedinstvo koje je Evropa postigla 2015. u Ukrajini i njeni sadašnji potezi nije nešto što će u nekoj istorijskoj perspektivi biti stvar na koju će njeni državnici moći da se pozivaju sa mnogo ponosa.Naš sagovornik podseća da su takozvane sporazume iz Minska potpisale Rusija i Ukrajina sa dve evropske sile – Francuskom i Nemačkom. Oni su, prema njegovom mišljenju, bili solidna osnova za prestanak oružanih sukoba koji su počeli nakon državnog udara u Ukrajini kada je svrgnut Viktor Janukovič i uspostavljen vrlo desno orijentisan režim u Kijevu.„Tim sporazumima je uspostavljena linija primirja koja se sa promenljivom srećom držala praktično sve do sredine januara ove godine i način na koji je ta linija primirja povučena nije bio nepovoljan za Ukrajinu. Ona je povučena tako da su na potencijalnom udaru ukrajinskih snaga bila oba veća grada koja su centar Donjecke i Luganske narodne republike. S druge strane, još je važnije što je u Minsku postignut politički dogovor Rusije i Ukrajine koji je za Kijev bio veoma povoljan. On je predvideo punu reintegraciju DNR i LNR, i to ne celih oblasti, već po jedna njihova trećina uz granicu sa Rusijom. Njihovi građani bi naravno trebalo da imaju pravo upotrebe ruskog jezika i neku dosta ograničenu lokalnu samoupravu koja bi bila daleko i od federalnih, a kamoli konfederalnih ustavnih aranžmana,” rekao je Kojen.SAD odgovarale tenzijeJedino što su tražili stanovnici Donjecka i Luganska, kao i Rusija, jeste da taj dogovor bude garantovan ustavnim promenama. Prema mišljenju našeg sagovornika, jednog trenutka je izgledalo da će sve poći dobrim putem ali onda su se odjedanput Ukrajinci predomislili i svih ovih sedam godina nisu pristali da te sporazume sprovedu u delo po sugestiji SAD.„Sjedinjenim Državama je odgovaralo da se drži ta tenzija na rusko-ukrajinskoj granici sa povremenim vojnim sukobima oko DNR i LNR, jer je time ostala živa opcija prijema Ukrajine u NATO. Glavne evropske zemlje su se 2008. usprotivile prijemu Ukrajine i Gruzije u Alijansu i Sjedinjene Države su se povukle, ali kada su videle svoju šansu da nastave sa pritiskom na Rusiju, one su je iskoristile. Pretpostavljam da su svi ukrajinski političari na vlasti od 2014. do danas u stvari bili pod nekom vrstom vrlo dalekosežnog američkog uticaja”, rekao je on.Zabrana leta iznad UkrajineS druge strane, dodaje profesor Kojen, Rusija je sve vreme pokušavala da dobije nekakve bezbednosne garancije od Sjedinjenih Država i NATO-a smatrajući da na tu vrstu garancija kao velika nuklearna sila ima pravo, jer bi se bez njih moglo dogoditi da Ukrajina postane članica Alijanse, te da duž velike rusko-ukrajinske granice budu raspoređene vrlo moćne rakete što bi Rusiju dovelo u vojno inferioran položaj koji ni jedna velika sila neće da trpi. Naš sagovornik međutim tvrdi da izjave Zelenskog nemaju mnogo doslednosti.„On sa jedne strane govori to što je i prirodno – da se Ukrajina nikad neće predati, da neće kapitulirati i da ni u jednoj tački neće popustiti pred ruskim zahtevima. Sa druge strane, on povremeno daje i sasvim drugačije izjave kao na primer da može da se razgovara o vojnoj neutralnosti i da Ukrajina više nije ni zainteresovana za NATO. Zelenski stalno poziva Alijansu da uspostavi zonu zabranjenog leta nad Ukrajinom što bi praktično bila objava rata Rusiji. Bez obzira gde se čovek nalazio i kakvo mu je političko gledište, ipak mora da se zapita da li ima zdravog razuma u praktičnom pozivu na svetski rat. Ne vidi se tačno šta bi izgubila najsiromašnija zemlje u Evropi ako bi prihvatila da bude vojno neutralna, šta je to što nedostaje Finskoj ili Švedskoj koje su vojno neutralne?”
https://lat.sputnikportal.rs/20220313/zapad-u-soku-i-panici-ali-kljucnog-odgovora-nema--sta-dalje-video-1135314716.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220313/ko-gubi-a-ko-dobija-u-ekonomskom-ratu-zapada-protiv-rusije-1135367081.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220312/americka-akcija-na-dalekom-istoku-uvuci-kinu-u-zacarani-krug-zapadnog-slepila-1135301049.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
rusija – politika, rusija, politika, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja
rusija – politika, rusija, politika, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja
Ko je ovoga puta zvao telefonom? Propast dva plana potpalila Bosnu i Ukrajinu /video/
20:07 14.03.2022 (Osveženo: 11:28 17.03.2022) Prava paralela sukoba u Ukrajini sa Balkanom jeste primer Bosne i Hercegovine. Uoči rata postojala je dobra evropska inicijativa koji su imali lord Piter Karington i portugalski diplomata Žoze Kutiljero, baš kao što je u Minsku potpisan mirovni sporazum. Oba plana su nažalost propala, kaže Leon Kojen, profesor Filozofskog fakulteta u penziji.
Uoči početka rata u Bosni i Hercegovini sve tri strane su prihvatile takozvani Kutiljerov plan, koji bi, da je sproveden u delo, apsolutno bio mirno rešenje i zadržao bi neku vrstu jedinstvene države koja ne bi bila teritorijalno podeljena kao što je kasnije učinjeno u Dejtonu, naglašava naš sagovornik.
„Taj plan je davao ustavne garancije i Srbima i Hrvatima protiv koalicije muslimana s jednom od tih drugih dveju strana. Alija Izetbegović je to nerado potpisao, a onda se obratio Sjedinjenim Državama i u čuvenom telefonskom razgovoru mu je rečeno – pa ako vam se to ne dopada, što ste potpisali? Jednog dana ćemo tako čuti i koji je to bio trenutak kada je neko rekao Francuskoj i Nemačkoj što ste toliko navalili sa tim Minskim sporazumom? Ne morate da se povlačite ali nemojte ni insistirati da se on sprovodi”, rekao je Kojen.
U Ukrajini isti scenario kao u BiH
Zbog toga naš sagovornik smatra da su se Rusi možda uzdali u Evropu, jer vidimo potpuno isti scenario – vrlo teško situaciju koju želiš dobronamerno da rešiš, nađe se prihvatljiva solucija ali se onda nešto desi tako da dođe do rata koji može biti težak lokalno, kao što je bio u Bosni i Hercegovini, a može biti i mnogo teži kao što je ovaj sada.
Kojen dodaje da taj eventualni rat može da ima najviše negativnih posledice po Evropu koja se povukla iz tog posredovanja koje je uspešno napravila. Jedinstvo koje je Evropa postigla 2015. u Ukrajini i njeni sadašnji potezi nije nešto što će u nekoj istorijskoj perspektivi biti stvar na koju će njeni državnici moći da se pozivaju sa mnogo ponosa.
Naš sagovornik podseća da su takozvane sporazume iz Minska potpisale Rusija i Ukrajina sa dve evropske sile – Francuskom i Nemačkom. Oni su, prema njegovom mišljenju, bili solidna osnova za prestanak oružanih sukoba koji su počeli nakon državnog udara u Ukrajini kada je svrgnut Viktor Janukovič i uspostavljen vrlo desno orijentisan režim u Kijevu.
„Tim sporazumima je uspostavljena linija primirja koja se sa promenljivom srećom držala praktično sve do sredine januara ove godine i način na koji je ta linija primirja povučena nije bio nepovoljan za Ukrajinu. Ona je povučena tako da su na potencijalnom udaru ukrajinskih snaga bila oba veća grada koja su centar Donjecke i Luganske narodne republike. S druge strane, još je važnije što je u Minsku postignut politički dogovor Rusije i Ukrajine koji je za Kijev bio veoma povoljan. On je predvideo punu reintegraciju DNR i LNR, i to ne celih oblasti, već po jedna njihova trećina uz granicu sa Rusijom. Njihovi građani bi naravno trebalo da imaju pravo upotrebe ruskog jezika i neku dosta ograničenu lokalnu samoupravu koja bi bila daleko i od federalnih, a kamoli konfederalnih ustavnih aranžmana,” rekao je Kojen.
Jedino što su tražili stanovnici Donjecka i Luganska, kao i Rusija, jeste da taj dogovor bude garantovan ustavnim promenama. Prema mišljenju našeg sagovornika, jednog trenutka je izgledalo da će sve poći dobrim putem ali onda su se odjedanput Ukrajinci predomislili i svih ovih sedam godina nisu pristali da te sporazume sprovedu u delo po sugestiji SAD.
„Sjedinjenim Državama je odgovaralo da se drži ta tenzija na rusko-ukrajinskoj granici sa povremenim vojnim sukobima oko DNR i LNR, jer je time ostala živa opcija prijema Ukrajine u NATO. Glavne evropske zemlje su se 2008. usprotivile prijemu Ukrajine i Gruzije u Alijansu i Sjedinjene Države su se povukle, ali kada su videle svoju šansu da nastave sa pritiskom na Rusiju, one su je iskoristile. Pretpostavljam da su svi ukrajinski političari na vlasti od 2014. do danas u stvari bili pod nekom vrstom vrlo dalekosežnog američkog uticaja”, rekao je on.
Zabrana leta iznad Ukrajine
S druge strane, dodaje profesor Kojen, Rusija je sve vreme pokušavala da dobije nekakve bezbednosne garancije od Sjedinjenih Država i NATO-a smatrajući da na tu vrstu garancija kao velika nuklearna sila ima pravo, jer bi se bez njih moglo dogoditi da Ukrajina postane članica Alijanse, te da duž velike rusko-ukrajinske granice budu raspoređene vrlo moćne rakete što bi Rusiju dovelo u vojno inferioran položaj koji ni jedna velika sila neće da trpi. Naš sagovornik međutim tvrdi da izjave Zelenskog nemaju mnogo doslednosti.
„On sa jedne strane govori to što je i prirodno – da se Ukrajina nikad neće predati, da neće kapitulirati i da ni u jednoj tački neće popustiti pred ruskim zahtevima. Sa druge strane, on povremeno daje i sasvim drugačije izjave kao na primer da može da se razgovara o vojnoj neutralnosti i da Ukrajina više nije ni zainteresovana za NATO. Zelenski stalno poziva Alijansu da uspostavi zonu zabranjenog leta nad Ukrajinom što bi praktično bila objava rata Rusiji. Bez obzira gde se čovek nalazio i kakvo mu je političko gledište, ipak mora da se zapita da li ima zdravog razuma u praktičnom pozivu na svetski rat. Ne vidi se tačno šta bi izgubila najsiromašnija zemlje u Evropi ako bi prihvatila da bude vojno neutralna, šta je to što nedostaje Finskoj ili Švedskoj koje su vojno neutralne?”
