https://lat.sputnikportal.rs/20220314/energija-sputnjika-jelica-putnikovic-1135298131.html
Svet na novoj prekretnici | Energija Sputnjika
Svet na novoj prekretnici | Energija Sputnjika
Sputnik Srbija
Energija Sputnjika analizira moguće posledice energetske krize i pretnje koje su se nadvile nad celim svetom. 14.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-14T21:00+0100
2022-03-14T21:00+0100
2022-03-14T21:41+0100
podkast
ekonomija
energetika
energija sputnjika s jelicom putniković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110695/13/1106951363_0:248:4752:2921_1920x0_80_0_0_6bdbc8208661859d653501553a58a265.jpg
Svet na novoj prekretnici | Energija Sputnjika
Sputnik Srbija
Energija Sputnjika analizira moguće posledice energetske krize i pretnje koje su se nadvile nad celim svetom.
Letos započeta energetska kriza na evropskom kontinentu je sa dešavanjima u Ukrajini i polarizacijom između snaga NATO-a, SAD i članica EU sa jedne strane, a Rusije i zemalja koje podržavaju odluke Kremlja i(li) odbijaju da Moskvi uvedu sankcije, sa druge, dobila je razmere sveopšteg golobalnog potresa, koji ne samo da glavnim akterima preti recesijom, ekonomskim i socijalnim potresima već je uzdrmao ceo svet. Socijalni potresi sve su izraženiji. Njih je pandemija, čini se, samo maskirala (protestima protiv obaveznih vakcinacija i nošenja maski), a sada sa sve skupljom hranom i energentima, uz realnu pretnju da ni hrane ni energenata vrlo brzo ne bude dovoljno za sve, pogotovo za one siromašnije slojeve društvo prete novom tranzicijom – energetskom ali i društvenom.Onima kojima se “smeše” glad i hladni stanovi, ako ne ove onda naredne zime, uz realnu opasnost ostajanja bez posla ili bar manjih plata, svejedno je da li je reč o trećoj naftnoj krizi, preskupoj električnoj energija i gasu zbog zavisnosti Evrope od ruskih energenata. Ali, svima je već jasno da je reč i o lošim procenama evropskih političara, koji su do juče tvrdili da se energetska tranzicija od fosilnih goriva ka klimatski neutralnoj potrošnji energije može tako brzo sprovesti orijentacijom ka obnovljivim izvorima.Sada je, zapravo, pitanje mogu li evropske zemlje bez ruskih ugljopvodonika: nafte, gasa i uglja. I, od kada će to moći. Svejedno kojim redosledom - kojem od energenata se daje primat. Jer, čini se da ni sami evropski političari, koji su se onomad sastali u Versaju, nisu sigurni u to da će uspeti da sprovedu svoju odluku da smanje uvoz ruskog gasa za dve trećine (kao odgovor na rat u Ukrajini) do 2023. godine.A geopolitički uslovi toliko potpiruju berzanske cene sirove nafte i gasa da su već otpočela gašenja proizvodnje u mnogim evropskim kompanijama, mnoge, pogotovo manje, suočene su sa pretnjama bankrota. Rastu cene sirovina, poluproizvoda, ugroženi su lanci snabdevanja i proizvodnje. Cene “divljaju” a inflacija “buja”.Sama Evropska komisija objavila je da je tokom 2021. godine u zemlje članice iz Rusije stiglo skoro 45 odsto gasa za EU, 27 odsto sirove nafte i 46 odsto uglja. Ostali izvoznici gasa u EU su: Norveška 23%, Alžir 12%, SAD 6%, Katar 5%...Takođe, EK namerava da u najskorije vreme predstavi nacrt zakona prema kojem skladišta nafte u EU moraju svake godine biti popunjena minimum 90 odsto do 1. oktobra.Svoje nove energetske strategije prave i ostali. Pa i SAD, koja je umnogome kumovala tome da ruski gas u Evropi bude sagledan i prokužen kao oružje u geopolitičkim sukobima. I, bez obzira što Gasprom nastavlja da svim gasovodima sem “Severnog toka 2” (čija sertifikacija je prekinuta i “zamrznuta” sa otpočinjanjem vojnih akcija Rusije u Ukrajini), evropskim kupcima isporučuje sve ugovorene količine ovog energenta, mnogi ruski gas vide kao glavnog krivca aktuelne energetske krize – u Evropi, pre svega. Ali, i globalno. Tome je doprinela godinam ponavljana mantra iz Vašingtona da Evropa ne sme da zavisi od ruskog gasa.Sa astronomskim cenama gasa, naftnih derivate, uglja i struje teško je praviti bilo kakve prognoze.Uz pitanje hoće li kojeg energenta biti, u dovoljnim količinama za građane i prvredu, nameće se i pitanje ko će nove cene moći da plati.Očigledno je da se svet suočava sa novom energetskom prekretnicom. Ne samo u traženju odgovora na pitanje čije će energente kupovati već i po pitanju da li je trasa nove energetske tranzicije, sa forsiranjem obnovljivih izvora energije realno moguća. Koliko je to opasno ne samo po energetsku bezbednost već i dobrobit građana – kao potrošača, kao zaposlenih ali i celih država – koje su suočene sa sve većom inflacijom-Da smo na novoj energetskoj prekretnici vidi se po tome da se u Evropi pale konzervirane termoelektrane na ugalj, da se i političari i energetičari predomišljaju po pitanju da li je gas samo tranziciono gorivo - do perioda sa neto-nula emisijama CO2, odnosno, da li su, ipak, nuklearke - a ne OIE rešenje za budućnost – dok nove tehnologije ne iznedre rešenja za proizvodnju i skladištenje dovoljnih količina zelene energije.O svim ovim energetskim suočavanjima, uticajem aktuelne energetske krize na pojedince, privredu i države, kao i o tome kako je prevazići, da li nam treba nova energetska tranzicija u današnjoj “Energiji Sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa energetskim stručnjakom, Daliborom Pudićem, predsednikom Hrvatske stručne udruge za plin (HSUP).„Energija Sputnjika“ je emisija portala i radija Sputnjik koju vodi Jelica Putniković, stručnjak za energetiku.Teme su mahom vezane za energetiku i ekonomiju, lokalnog i globalnog karaktera, a gosti su stručnjaci u svojim poljima. Emituje se svakog ponedeljka u 21.00.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, energetika, energija sputnjika s jelicom putniković, audio
ekonomija, energetika, energija sputnjika s jelicom putniković, audio
Svet na novoj prekretnici | Energija Sputnjika
21:00 14.03.2022 (Osveženo: 21:41 14.03.2022) Energija Sputnjika analizira moguće posledice energetske krize i pretnje koje su se nadvile nad celim svetom.
Letos započeta energetska kriza na evropskom kontinentu je sa dešavanjima u Ukrajini i polarizacijom između snaga NATO-a, SAD i članica EU sa jedne strane, a Rusije i zemalja koje podržavaju odluke Kremlja i(li) odbijaju da Moskvi uvedu sankcije, sa druge, dobila je razmere sveopšteg golobalnog potresa, koji ne samo da glavnim akterima preti recesijom, ekonomskim i socijalnim potresima već je uzdrmao ceo svet.
Socijalni potresi sve su izraženiji. Njih je pandemija, čini se, samo maskirala (protestima protiv obaveznih vakcinacija i nošenja maski), a sada sa sve skupljom hranom i energentima, uz realnu pretnju da ni hrane ni energenata vrlo brzo ne bude dovoljno za sve, pogotovo za one siromašnije slojeve društvo prete novom tranzicijom – energetskom ali i društvenom.
Onima kojima se “smeše” glad i hladni stanovi, ako ne ove onda naredne zime, uz realnu opasnost ostajanja bez posla ili bar manjih plata, svejedno je da li je reč o trećoj naftnoj krizi, preskupoj električnoj energija i gasu zbog zavisnosti Evrope od ruskih energenata. Ali, svima je već jasno da je reč i o lošim procenama evropskih političara, koji su do juče tvrdili da se energetska tranzicija od fosilnih goriva ka klimatski neutralnoj potrošnji energije može tako brzo sprovesti orijentacijom ka obnovljivim izvorima.
Sada je, zapravo, pitanje mogu li evropske zemlje bez ruskih ugljopvodonika: nafte, gasa i uglja. I, od kada će to moći. Svejedno kojim redosledom - kojem od energenata se daje primat. Jer, čini se da ni sami evropski političari, koji su se onomad sastali u Versaju, nisu sigurni u to da će uspeti da sprovedu svoju odluku da smanje uvoz ruskog gasa za dve trećine (kao odgovor na rat u Ukrajini) do 2023. godine.
A geopolitički uslovi toliko potpiruju berzanske cene sirove nafte i gasa da su već otpočela gašenja proizvodnje u mnogim evropskim kompanijama, mnoge, pogotovo manje, suočene su sa pretnjama bankrota. Rastu cene sirovina, poluproizvoda, ugroženi su lanci snabdevanja i proizvodnje. Cene “divljaju” a inflacija “buja”.
Sama Evropska komisija objavila je da je tokom 2021. godine u zemlje članice iz Rusije stiglo skoro 45 odsto gasa za EU, 27 odsto sirove nafte i 46 odsto uglja. Ostali izvoznici gasa u EU su: Norveška 23%, Alžir 12%, SAD 6%, Katar 5%...
Takođe, EK namerava da u najskorije vreme predstavi nacrt zakona prema kojem skladišta nafte u EU moraju svake godine biti popunjena minimum 90 odsto do 1. oktobra.
Svoje nove energetske strategije prave i ostali. Pa i SAD, koja je umnogome kumovala tome da ruski gas u Evropi bude sagledan i prokužen kao oružje u geopolitičkim sukobima. I, bez obzira što Gasprom nastavlja da svim gasovodima sem “Severnog toka 2” (čija sertifikacija je prekinuta i “zamrznuta” sa otpočinjanjem vojnih akcija Rusije u Ukrajini), evropskim kupcima isporučuje sve ugovorene količine ovog energenta, mnogi ruski gas vide kao glavnog krivca aktuelne energetske krize – u Evropi, pre svega. Ali, i globalno. Tome je doprinela godinam ponavljana mantra iz Vašingtona da Evropa ne sme da zavisi od ruskog gasa.
Sa astronomskim cenama gasa, naftnih derivate, uglja i struje teško je praviti bilo kakve prognoze.
Uz pitanje hoće li kojeg energenta biti, u dovoljnim količinama za građane i prvredu, nameće se i pitanje ko će nove cene moći da plati.
Očigledno je da se svet suočava sa novom energetskom prekretnicom. Ne samo u traženju odgovora na pitanje čije će energente kupovati već i po pitanju da li je trasa nove energetske tranzicije, sa forsiranjem obnovljivih izvora energije realno moguća. Koliko je to opasno ne samo po energetsku bezbednost već i dobrobit građana – kao potrošača, kao zaposlenih ali i celih država – koje su suočene sa sve većom inflacijom-
Da smo na novoj energetskoj prekretnici vidi se po tome da se u Evropi pale konzervirane termoelektrane na ugalj, da se i političari i energetičari predomišljaju po pitanju da li je gas samo tranziciono gorivo - do perioda sa neto-nula emisijama CO2, odnosno, da li su, ipak, nuklearke - a ne OIE rešenje za budućnost – dok nove tehnologije ne iznedre rešenja za proizvodnju i skladištenje dovoljnih količina zelene energije.
O svim ovim energetskim suočavanjima, uticajem aktuelne energetske krize na pojedince, privredu i države, kao i o tome kako je prevazići, da li nam treba nova energetska tranzicija u današnjoj “Energiji Sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa energetskim stručnjakom, Daliborom Pudićem, predsednikom Hrvatske stručne udruge za plin (HSUP).
„
Energija Sputnjika“ je emisija portala i radija Sputnjik koju vodi Jelica Putniković, stručnjak za energetiku.
Teme su mahom vezane za energetiku i ekonomiju, lokalnog i globalnog karaktera, a gosti su stručnjaci u svojim poljima. Emituje se svakog ponedeljka u 21.00.
