https://lat.sputnikportal.rs/20220312/sva-jaja-ne-treba-drzati-u-jednoj-korpi---posebno-u-vreme-krize-1135272747.html
Sva jaja ne treba držati u jednoj korpi - posebno u vreme krize
Sva jaja ne treba držati u jednoj korpi - posebno u vreme krize
Sputnik Srbija
U krizi kakvu uvek donose posledice ratnih zbivanja, pa i ovog u Ukrajini, niko ne može da zna ko je najbolji čuvar vrednosti novca, da li je to banka... 12.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-12T09:54+0100
2022-03-12T09:54+0100
2022-08-26T13:10+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
novac
ukrajinska kriza
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111726/71/1117267167_0:402:4157:2740_1920x0_80_0_0_c12cc6fa0ec46dd234108bbb5059d19d.jpg
Dilemu o tome na koji način najbolje upravljati sopstvenim finansijama, krajem prošle godine podstakao je rast inflacije u svetu pošto su se netačnim ispostavile prognoze zapadnih ekonomskih analitičara da će ona biti prolazna i kratkog daha. Sada su to dodatno aktuelizovala ratna dešavanja u Ukrajini koja kao i uvek u sličnim situacijama ljude koji imaju višak para stavljaju pred dilemu šta s njima.Nikako sva jaja u istu korpuTaman kada se već neko vreme mislilo da je stara institucija slamarice prošlost jer je izgubila bitku sa bankama, ona je vraćena u igru. Od nekadašnjeg zakopanog porodičnog blaga, do investiranja u akcije, širok je dijapazon, ali šta je ono što donosi najveću sigurnost da novac neće izgubiti vrednost.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Savić napominje da iako po tom pitanju imamo dosta iskustva, pa i onog najsvežijeg iz svetske ekonomske krize 2008. godine, sada je drugačija situacija. I pre ove eskalacije krize ljudima u Srbiji, ali i onima koji su zaradili pare radeći u inostranstvu najčešći izbor je bila kupovinu stanova kao najsigurnija investicija.„Apsolutno niko na kugli zemaljskoj ne može sa sigurnošću da se zaštiti od dejstva inflacije i ne može racionalno razmišljajući da kaže - ovo je nešto što će sigurno čuvati moj novac, ili imovinu i kada prođe kriza nastaviću dalje. Nema toga“, kaže Savić za Sputnjik. Pa ni kupovina stanova koja je u ovom trenutku isplativ posao, ne znači da će biti i nadalje, dodaje naš sagovornik.Ne bežati od banakaOn podseća kako su svojevremeno stanovi kod beogradske Arene plaćani i 4.500 evra za kvadrat da bi već posle godinu i po dana njihova cena pala na ispod 2000 evra.Kako je slikovito objasnio, u slučaju da banka propadne da ne ode baš sve dođavola. On podseća i na to da prema propisu o osiguranju depozita država garantuje štednju u bankama do visine od 50.000 evra.U slamaricu za ne daj BožeSavić, takođe, ističe da u ovakvim vremenima svakako jedan manji deo novca čovek mora da ima u kući za, što se kaže, ne daj Bože.„Ako neko ima neki novac i hoće da ga ulaže i razmišlja šta bi to bilo sigurno, nema ništa sigurno. Među ekonomistima važi pravilo, što istorijski podaci potvrđuju, da ako hoćeš da se kockaš sa novcem, da zaradiš ili izgubiš veliki novac, kupuj hartije od vrednosti i kupuj akcije. A ako hoćeš na dugi rok da očuvaš ušteđevinu i još nešto zaradiš na njoj najčešće se preporučuje štednja u švajcarskom franku. Druge valute, dolar i evro su podložne velikim oscilacijama“, napominje on.Desi se, kaže, to nekad i sa švajcarskim frankom, ali u suštini to je valuta koja je na dugi rok najstabilnija.Najbolji miksProcenjujući realne parametre nema razloga ni da vršimo desant na prodavnice, ni desant na menjačnice, dodaje on, ali i upozorava da ukoliko ova kriza potraje potresa mora da bude.Tu niko neće biti imun pa ni stabilnije i jače ekonomije od naše, što je već viđeno kada su preko noći 2009. gurnute u krizu.Oprezan čovek nikada to ne može da isključi, kaže Savić i savetuje da je uvek u principu najbolji miks mogućih opcija da bismo koliko-toliko sačuvali vrednost novca - nešto držati u banci, nešto kod kuće, a na dugi rok se najviše isplati kupovina švajcaraca.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
čuvari vrednosti novca u vreme krize, ne treba se plašiti štednje u bankama, stabilan dinar i dovoljne devizne rezerve sigurnost novca u banci, ulaganje u akcije i hartije od vrednosti je kockanje, u kući treba držati deo novca, na dugi rok najsigurnija je štednja u švajcarskim francima, nikada sva jaja u jednu korpu,
čuvari vrednosti novca u vreme krize, ne treba se plašiti štednje u bankama, stabilan dinar i dovoljne devizne rezerve sigurnost novca u banci, ulaganje u akcije i hartije od vrednosti je kockanje, u kući treba držati deo novca, na dugi rok najsigurnija je štednja u švajcarskim francima, nikada sva jaja u jednu korpu,
Sva jaja ne treba držati u jednoj korpi - posebno u vreme krize
09:54 12.03.2022 (Osveženo: 13:10 26.08.2022) U krizi kakvu uvek donose posledice ratnih zbivanja, pa i ovog u Ukrajini, niko ne može da zna ko je najbolji čuvar vrednosti novca, da li je to banka, slamarica, ulaganje u nekretnine, kupovina deviza, akcija... Ono što je ipak sigurno je da sva jaja, što bi narod rekao, ne treba držati u istoj korpi, smatra ekonomista Ljubodrag Savić.
Dilemu o tome na koji način najbolje upravljati sopstvenim finansijama, krajem prošle godine podstakao je rast inflacije u svetu pošto su se netačnim ispostavile prognoze zapadnih ekonomskih analitičara da će ona biti prolazna i kratkog daha. Sada su to dodatno aktuelizovala ratna dešavanja u Ukrajini koja kao i uvek u sličnim situacijama ljude koji imaju višak para stavljaju pred dilemu šta s njima.
Nikako sva jaja u istu korpu
Taman kada se već neko vreme mislilo da je stara institucija
slamarice prošlost jer je izgubila bitku sa
bankama, ona je vraćena u igru. Od nekadašnjeg zakopanog porodičnog blaga, do investiranja u akcije, širok je dijapazon, ali šta je ono što donosi najveću sigurnost da novac neće izgubiti vrednost.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Savić napominje da iako po tom pitanju imamo dosta iskustva, pa i onog najsvežijeg iz svetske ekonomske krize 2008. godine, sada je drugačija situacija. I pre ove eskalacije krize ljudima u Srbiji, ali i onima koji su zaradili pare radeći u inostranstvu najčešći izbor je bila kupovinu stanova kao najsigurnija investicija.
„Apsolutno niko na kugli zemaljskoj ne može sa sigurnošću da se zaštiti od dejstva inflacije i ne može racionalno razmišljajući da kaže - ovo je nešto što će sigurno čuvati moj novac, ili imovinu i kada prođe kriza nastaviću dalje. Nema toga“, kaže Savić za Sputnjik. Pa ni kupovina stanova koja je u ovom trenutku isplativ posao, ne znači da će biti i nadalje, dodaje naš sagovornik.
On podseća kako su svojevremeno stanovi kod beogradske Arene plaćani i 4.500 evra za kvadrat da bi već posle godinu i po dana njihova cena pala na ispod 2000 evra.
„Opcija je da ljudi štede neki novac i ja se u principu ne bih mnogo plašio štednje novca u bankama, jer šta je druga opcija. Da ulože novac u neki biznis kada nijedan nije siguran. Da ga drže u kući i da dođu lopovi pa ga opljačkaju. Znači, veći deo novca čovek treba da drži, ali u različitim bankama“, ističe ovaj ekonomista.
Kako je slikovito objasnio, u slučaju da banka propadne da ne ode baš sve dođavola. On podseća i na to da prema propisu o osiguranju depozita
država garantuje štednju u bankama do visine od 50.000 evra.
U slamaricu za ne daj Bože
Savić, takođe, ističe da u ovakvim vremenima svakako jedan manji deo novca čovek mora da ima u kući za, što se kaže, ne daj Bože.
„Ako neko ima neki novac i hoće da ga ulaže i razmišlja šta bi to bilo sigurno, nema ništa sigurno. Među ekonomistima važi pravilo, što istorijski podaci potvrđuju, da ako hoćeš da se
kockaš sa novcem, da zaradiš ili izgubiš veliki novac, kupuj hartije od vrednosti i
kupuj akcije. A ako hoćeš
na dugi rok da očuvaš ušteđevinu i još nešto zaradiš na njoj najčešće se preporučuje
štednja u švajcarskom franku. Druge valute, dolar i evro su podložne velikim oscilacijama“, napominje on.
Desi se, kaže, to nekad i sa švajcarskim frankom, ali u suštini to je valuta koja je na dugi rok najstabilnija.
„Nema razloga da brinemo za kurs zato što su devizne rezerve nikad veće, i pre svega je jak dinar zbog činjenice da imamo visok priliv stranih direktnih investicija, između tri i tri i po milijarde evra. Imamo našu dijasporu koja šalje i to sada drži dinar, naravno uz relativno dobre ostale rezultate i to se, kako stvari stoje, neće skoro menjati“, kaže Savić.
Procenjujući realne parametre nema razloga ni da vršimo desant na prodavnice, ni desant na menjačnice, dodaje on, ali i upozorava da ukoliko ova kriza potraje potresa mora da bude.
Tu niko neće biti imun pa ni stabilnije i jače ekonomije od naše, što je već viđeno kada su preko noći 2009. gurnute u krizu.
Oprezan čovek nikada to ne može da isključi, kaže Savić i savetuje da je uvek u principu najbolji miks mogućih opcija da bismo koliko-toliko sačuvali vrednost novca - nešto držati u banci, nešto kod kuće, a na dugi rok se najviše isplati kupovina švajcaraca.
