„Dorćolski mangaš – igrao je sa kajlom oko vrata, a sudbina je htela da umre s loptom“
© Foto : YoutubeScreenshot@Elta HD
Pratite nas
Vest o smrti legende Partizana Nebojše Ušketa Vučićevića šokirala je fudbalsku javnost u Srbiji i šire. Dorćolac i mangaš, kako ga je u razgovoru za Sputnjik opisao njegov veliki prijatelj Goran Kadenić Kadena, zauvek je napustio teren na kojem je činio čuda i preselio se na neko bezbrižnije mesto, da sa anđelima tamo tera loptu.
OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Nebojša Uške Vučićević praktično se rodio sa loptom i imao je dar od Boga da bude bolji od ostalih u baratanju bubamarom, a sa njom je i otišao sa ovog sveta.
Sudbina i ništa drugo!
Sa velikom tugom se opraštamo od legende crno-belih, Nebojše Ušketa Vučićevića koji nas je večeras iznenada napustio.
— FK Partizan (@FKPartizanBG) March 11, 2022
Mesto i vreme sahrane će biti naknadno objavljeno. pic.twitter.com/pojSP2EhCU
Ništa nije slutilo na takav scenario, jer je Uške u petak, 11. marta bio sa prijateljima u klubu, među njima sa našao i naš sagovornik Kadena, koji je je zadužen za sekciju veterana Partizana, čiji je član od osnivanja bio i Uške.
„Tuga, šok, neverovatno kako tako iznenada ode čovek koji ima 60 godina. Bili smo zajedno u pola 2 i dogovarali se da igramo Zlatnu ligu u Rakovici, ali nam je rekao da ima neki drugi termin od sedam i na kraju je tamo otišao. Pozvao me je Velja Vukićević, naš zajednički prijatelj i javio strašne vesti. Uške je umro na terenu. Izliv krvi u mozak. Spasa nije bilo, uzalud su bili svi pokušaji saigrača i prijatelja da ga povrate. Doktor kada je stigao, mogao je samo da konstatuje smrt. Tuga, ma tragedija jedna“, počeo je razgovor za Sputnjik Goran Kadenić Kadena.
Uške je u Partizanu proveo pet sezona i u periodu od 1984. do 1989. godine osvojio je dve titule prvaka Jugoslavije i kup. Tih pola decenije obezbedilo mu je mesto među legendama kluba, jer je njegov dar bio jedinstven, a nemirni duh i šmekerski maniri, učiniće Vučićevića besmrtnim.
„Mnogi ga pamte kao igrača malog fudbala zbog njegove angažovanosti da i dalje igra fudbal po balonima, ali on je bio pakao od igrača što se tiče velikog fudbala. Bio je dribler, imao je tu jednu osobinu, za one koji na nisu gledali, a to je eksplozivnost. Nije bio neke dugačke građa, ali je taj prvi korak, tih prvih deset metara, strašna brzina i munjevita reakcija. Tu je dobijao protivnike i mečeve. U velikom fudbalu znao je tačno kada treba da utrči u prostor i za mene je jedino Dragan Džajić imao tu osobinu. Taj neverovatan tajming, momenat. Posle toga možete samo da se slikate. U malom fudbalu je koristio znanje, ono što mu je Bog dao. Kad Uške nagazi loptu, nema vam spasa!", ističe Kadena o Vučićeviću, koji je posle Humske karijeru nastavio u francuskom Mecu, kasnije ga je put odveo u Španiju, gde je potpisao za Salamanku, pre nego što se vratio u OFK Beograd.
Upravo su Kadena, takođe bivši igrač Partizana i Uške Vučićević, zajedno branili boje Partizana u Zlatnoj ligi, koja postoji preko deceniju. Ušketov zaštitni znak bio je debeli zlatni lanac, koji često nije skidao, čak ni na samom terenu.
„Za razliku od svojih drugara koji su legende Partizana, Uške je znao kome pripada - Partizanu. Znate i sami da legende često predstavljaju opterećenje za klubove, a da su u njima ljudi koji to nisu. Veterani Partizana postoje 40-50 godina, ali otkako smo aktivirali čitavu priču da se češće igraju utakmice, Vučićević je bio naš aktivni član. Za veteransku ekipu je od 1.273 utakmice, odigrao preko 1.000 utakmica. Bio je odlučan, odazivao se vrlo često, osima kada je bio na dužnosti van zemlje. Nije propuštao utakmice. Evo, pre desetak dana smo igrali protiv 'Čistoće' i gubili 1:0. To su sve mladi momci, 20-25 godina i Uške nije hteo da forsira. Ušao je poslednjih nekoliko minuta, dva dva gola i rešio meč! Bio je stvarno, kako se kaže, pravo dete Partizana. Rođeni Dorćolac, odrastao u Gospodar Jovanovoj ulici. Legenda onda prava dorćolska, mangaš. Voleo je da nosi taj zlatni lanac i na fudbalu. Odrastao je sa majkom i živeli su relativno siromašno, pa je verovatno imao taj odnos prema zlatu da kada je stvorio nešto, odlučio je da imaginaciju pretvori u realnost. Tužno je što se ovo dogodilo jer je 1. marta potpisao ugovor sa Partizanom, da bude skaut. Tragedija je i za njegovog sina Vanju koji je prešao u Radnički Kragujevac i trebalo je da debituje“, skrhan je Kadena.
Ušketov veliki prijatelj dočarao je za Sputnjik kako je Vučićević odrastao na čuvenom Dorćolu i koliko je, zapravo, živeo za fudbal.
„Išao je u osnovnu školu Pero Popović i tamo je na košarkaškom terenu zakazivao fudbalske mečeve. Igralo se na male golove, a on sam je znao da igra protiv trojice i da pobeđuje. Ljubav prema fufdbalu sprečila ga je da rezonuje stvari na pravi način. Bio je dribler, čovek igre, voleo je da igra, nije ga zanimala budućnost. To je tragedija velikih. Koliko god ružno i suludo zvučalo, ako je nešto dobro, umro je tamo gde je najviše voleo - na terenu“.
Nebojša Uške Vučićević (1962-2022)
— Crno-bela nostalgija (@CBNostalgija) March 12, 2022
168 takmičarskih utakmica za Partizan, 36 golova
Prvenstvo 140/27
Kup SFRJ 14/4
Kup UEFA 14/5
Večna slava fudbalskom velemajstoru. pic.twitter.com/jEC1vOxn1Y
Koliki je zapravo talenat i masjtor fudbala bio Uške Vučićević, najbolje oslikavaju reči koje je na samom kraju razgovora izgovorio Kadena.
„Tragedija je što nije u životu i fudbalu ostvario daleko više jer je on bio u rangu jednog Mesija, Nejmara, samo nije imao ko da ga vodi. Da mu lupi 10 šamara i da ga usmeri. Zadovoljavao se sitnim stvarima, i to ga je na određeni način sputovalo. O njemu i kao o treneru imam izuzetno mišljenje. Nije bio trener sa laptopom, već je znanje i iskustvo sa terena prenosio igračima. Sa Hajdukom iz Kule prošao je dva ranga takmičenja, uveo je klub u viši rang. To je bio naš Uške, neka mu je laka zemlja“, zaključio je Goran Kadenić.
Nebojša Vučićević odigrao je 169 utakmica za Partizan i postigao 36 golova, a posle igračke karijere uplovio je u trenerske vode. Vodio je Dorćol, Jedinstvo iz Brčkog, Radnički Kragujevac, beogradski Radnički, Obilić, Hajduk iz Kule, Novi Pazar, Smederevo, Dinamo Vranje.
