Povećan izvoz balvana iz Srbije, kako se sa tim nose domaći proizvođači nameštaja
© Flickr / Elyse
Pratite nas
Prošle godine izvoz drveta iz Srbije je znatno povećan, a izvoz sirovog hrasta i četinara bio je čak dvostruko veći nego 2020. godine. Izvoz nameštaja od drveta povećan je za 20 odsto. Međutim, povećan izvoz balvana odrazio se i na domaću drvoprerađivačku industriju, a slično je i u Evropskoj uniji.
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratitena kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, asve video sadržaje na platformi „Odisi“(odysee.com).
Izvoz drvne industrije u prošloj godini bio je 1,4 milijarde evra. U ukupnom izvozu učestvuje sa 6,5 procenata. Izvozi se nameštaj i drvo kao sirovina, najviše hrast i četinari.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za RTS da se sa povećanim obimom izvoza povećava i cena tih proizvoda na unutrašnjem tržištu jer je njihova ponuda, logično, manja. Iz tog razloga domaći proizvođači imaju veće troškove nabavke sirovine za svoju proizvodnju, pre svega nameštaj.
„To je jednostavno predstavilo problem održivosti proizvodnje određenih proizvođača u Srbiji iz ovog sektora“, ističe Stanić.
Nameštaj od drveta najviše se izvozi u zemlje bivše Jugoslavije i EU, a Kina je najveći kupac neprerađenog drveta.
„Postavlja se pitanje zašto se ne sprovodi državna politika koja je usmerena na to da se sva naša sirovina vezana za drvnu masu ne ustupi našim kompanijama koje su sposobne da proizvedu vrhunski nameštaj i osvoje najveću moguću dobit za čitavu našu zemlju i društvo“, kaže profesor Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, prenosi javni servis.
Potražnja za drvetom će porasti za 100 odsto
U drvoprerađivačkoj industriji zaposleno je 55.000 ljudi. Drvo kao sirovina je sve traženije i zbog novih ekoloških propisa. Procenjuje se da će potražnja za drvetom kao sirovinom narednih decenija porasti za 100 odsto.
„Generalno mi imamo svake godine višak drvne mase u našim šumama, priraste godišnje oko osam do osam i po miliona metara kubnih. Posečemo četiri do pet miliona prema formalnim i neformalnim podacima. Dakle, svake godine imamo višak od jedno tri do tri i po miliona. Međutim, to nas ne opravdava da nismo ispunili jedan od najvažnijih ciljeva, a to je stepen pošumljenosti Srbije od 41,4 odsto do 2050. godine“, naglašava Ristić.
Najveći uvoznik trupaca iz Evrope je Kina. Na primer, izvoz drveta iz Francuske u Kinu u poslednjih deset godina povećan je sedam puta, što je za posledicu imalo skok cena i probleme sa snabdevanjem domaće drvne industrije.
Uvoz kineskog nameštaja od drveta u EU iznosi oko tri milijarde evra za godinu dana.
