https://lat.sputnikportal.rs/20220310/pokrenuta-peticija-da-srbija-ne-uvede-sankcije-rusiji-spisak-potpisnika---javnih-licnosti-1135251944.html
Pokrenuta peticija da Srbija ne uvede sankcije Rusiji: Spisak potpisnika - javnih ličnosti
Pokrenuta peticija da Srbija ne uvede sankcije Rusiji: Spisak potpisnika - javnih ličnosti
Sputnik Srbija
Institut za političko umrežavanje pokrenuo je peticiju protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji zbog aktuelnih dešavanja u Ukrajini. Peticiju je potpisalo 35... 10.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-10T12:03+0100
2022-03-10T12:03+0100
2022-03-11T14:18+0100
srbija
srbija
srbija – politika
rusija
specijalna operacija u ukrajini
sankcije
peticija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112000/48/1120004855_0:143:3001:1831_1920x0_80_0_0_5e4e14ea113481caae210aac0ee96585.jpg
Iz Instituta navode da su peticiju pokrenuli „svesni neraskidivih istorijskih, kulturnih, verskih, političkih, ekonomskih, bezbednosnih i drugih veza između Srbije i Rusije, odnosno srpskog i ruskog naroda“.„Razlozi za to da se i ovoga puta srpski narod i država nađu na pravoj strani istorije, odnosno uz Rusiju i ruski narod, više su nego mnogobrojni. Još od vremena nastanka srpske i ruske države veze dva slovenska naroda su neraskidive. Ruska crkva i država bile su te koje su direktno pomogle našem duhovnom ocu Svetom Savi da osnuje Srpsku crkvu. Rusija, kao jedna od svetskih sila toga vremena, tokom 19. veka aktivno je pomagala obnovu srpske državnosti i oslobođenje srpskog naroda od Osmanskog carstva i Habzburške monarhije, odnosno Austrougarske, kako u Srbiji, tako i u Srpskoj Vojvodini i u Crnoj Gori. Činjenica je da je Rusko carstvo ušlo u Prvi svetski rat između ostalog i kako bi, po naredbi cara Nikolaja Drugog Romanova, zaštitilo jednoverni i saveznički srpski narod, a i da su ruske trupe u Drugom svetskom ratu bitno doprinele oslobođenju Beograda i značajnog dela srpskih istorijskih teritorija od nacističkog okupatora“, navode iz Instituta.Kako dodaju, „Rusija je danas najznačajniji geopolitički, politički, bezbednosni i ekonomski saveznik Srbije i srpskog naroda“.„To je višestruko potvrđeno u praksi – od zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije kroz dosledno poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i sprečavanja prijema tzv. Kosova u međunarodne institucije, preko sprečavanja usvajanja rezolucije o Srbima kao genocidnom narodu, zahvaljujući vetu Vitalija Čurkina u UN 2015. godine, pa sve do podrške očuvanju Republike Srpske sa pripadajućim joj dejtonskim nadležnostima. Ekonomske pogodnosti saradnje Srbije i Rusije, poput višestruko jeftinijeg ruskog gasa za srpsko tržište u odnosu na ostala evropska, te potencijalni odbrambeni i geopolitički oslonac na Rusiju, kao globalnu silu, u mogućim širim previranjima u međunarodnim odnosima,koja nam predstoje, dodatni su argumenti protiv uvođenja sankcija ovoj osvedočenoj prijateljskoj i bratskoj državi“, saopšteno je iz Instituta.Oni su pozdravili „dosadašnje opredeljenje rukovodstva Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da ne uvede sankcije Ruskoj Federaciji uprkos ogromnim pritiscima koji dolaze od strane kolektivnog Zapada i njegovih centara moći“.„Istovremeno smo svesni da će ti pritisci u narednom periodu biti intenzivirani i prošireni i upravo zato smatramo ovu peticiju svrsishodnim načinom ukazivanja domaćim nosiocima vlasti, a i inostranim činiocima, da nacionalno svesna intelektualna, društvena i politička zajednica naše zemlje neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji smatra političkim, bezbednosnim, ekonomskim, ali ne manje i moralnim imperativom“, zaključuju iz Instituta.Peticiju su potpisali1. Matija Bećkovića, akademik2.Darko Tanasković, akademik3.Vladimir Kecmanović, pisac4.Draža Anđelković, istoričar i analitičar5.Ivica Dačić, predsednik Skupštine R.Srbije i predsednik SPS6.Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke7.Prof.dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu8.Ivan Stoiljković, predsednik Demokratske partije Srba Makedonije9.Prof dr Čedomir Antić, Univerzitet u Beogradu10.Prof dr Aleksandar Vranješ, Univerzitet u Banja Luci11.Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske Lige12.Ivan Đoković, direktor Direkcije za vodne puteve13.Andrija Mladenović, pomoćnik gradonačelnika Beograda14.Marko Tanasković, pisac15.dr Drago Njegovan, istoričar16.Prof.dr Dejan Mikavica, Univerzitet Novi Sad17.Filip Rodić, urednik magazina PEČET18.Bojan Bilbija, urednik političke rubrike lista POLITIKA19.dr Žarko Dimić, direktor istorijskog arhiva SANU20.dr Goran Nikolić, Institut za evropske studije21.Marko Kačarević, Srpski pravoslavni pojci22.Goran Raičević, strukovni politikolog iz oblasti bezbednosti23.Miša Blizanac, umetnik24.Ivan Stratimirović, profesor25.Prof.dr Đorđe Stratimirović, profesor Univerziteta u Beogradu26.Selimir Vogić, vojni sveštenik27.Siniša Milić, odbornik u Skupštini grada Sombora28.Slaviša Pavlović, pisac29.Dragan Todorović, predsednik Istočne alternative30.Blažo Vujović, Beogradski sindikat31.Saša Adamovićistoričar32.Tajana Poterjahin, pisac33.Vladimir Jelić, potpredsednik POKS34.Španović R. Miroslav, poslanik i predsednik PO PUPS35.Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, poeta, esejista i antologičar36.Dragoslav Bokan, pisac37.Milenko Mitrović, predsednik Skupštine grada Bijeljina38.Mišo Vujović, urednik magazina Srbija39.Dejan BlagojevićSekretar Skupštine grada Bijeljina40.prof dr Željko Budimir, Univerzitet u Banja Luci41.Aleksandar Buhanac, sekretar Srpsko Ruskog Pokreta42.dr Slobodan JankovićViši naučni saradnik, načelnik Centra za susedne zemlje i Sredozemlje u Institutu za međunarodnu politiku i privredu43.dr Luka Kecman, prorektor Univerziteta u Banja Luci44.Vesna Tanasković, istoričar umetnosti45.Gojko Raičević, glavni i odgovorni urednik IN4S46.Ivan Simić, advokat iz Beograda47.Slavoljub Kačarević, novinar48.general Boško Antić, admiral49.dr Jovan Janjić, kulturolog50.dr Milan Paroški51.Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra „Majak“52.Dragan Martinović, akademski slikar53.prof. dr Dragan Bataveljić, Univerzitet u Kragujevcu54.Želidrag Nikčević, pisac i direktor Andrićevog instituta55.Prof.dr Milan Tomić, profesor Moskovskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika, rusija, sankcije, peticija
srbija, srbija – politika, rusija, sankcije, peticija
Pokrenuta peticija da Srbija ne uvede sankcije Rusiji: Spisak potpisnika - javnih ličnosti
12:03 10.03.2022 (Osveženo: 14:18 11.03.2022) Institut za političko umrežavanje pokrenuo je peticiju protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji zbog aktuelnih dešavanja u Ukrajini. Peticiju je potpisalo 35 političara, intelektualaca i drugih javnih ličnosti.
Iz Instituta navode da su peticiju pokrenuli „svesni neraskidivih istorijskih, kulturnih, verskih, političkih, ekonomskih, bezbednosnih i drugih veza između Srbije i Rusije, odnosno srpskog i ruskog naroda“.
„Razlozi za to da se i ovoga puta srpski narod i država nađu na pravoj strani istorije, odnosno uz Rusiju i ruski narod, više su nego mnogobrojni. Još od vremena nastanka srpske i ruske države
veze dva slovenska naroda su neraskidive. Ruska crkva i država bile su te koje su direktno pomogle našem duhovnom ocu Svetom Savi da osnuje Srpsku crkvu. Rusija, kao jedna od svetskih sila toga vremena, tokom 19. veka aktivno je pomagala
obnovu srpske državnosti i oslobođenje srpskog naroda od Osmanskog carstva i Habzburške monarhije, odnosno Austrougarske, kako u Srbiji, tako i u Srpskoj Vojvodini i u Crnoj Gori. Činjenica je da je Rusko carstvo ušlo u Prvi svetski rat između ostalog i kako bi, po naredbi cara Nikolaja Drugog Romanova, zaštitilo jednoverni i saveznički srpski narod, a i da su ruske trupe u Drugom svetskom ratu bitno doprinele oslobođenju Beograda i značajnog dela srpskih istorijskih teritorija od nacističkog okupatora“,
navode iz Instituta.
Kako dodaju, „Rusija je danas najznačajniji geopolitički, politički, bezbednosni i ekonomski saveznik Srbije i srpskog naroda“.
„To je višestruko potvrđeno u praksi – od zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije kroz dosledno poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i sprečavanja prijema tzv. Kosova u međunarodne institucije, preko sprečavanja usvajanja rezolucije o Srbima kao genocidnom narodu, zahvaljujući vetu Vitalija Čurkina u UN 2015. godine, pa sve do podrške očuvanju Republike Srpske sa pripadajućim joj dejtonskim nadležnostima. Ekonomske pogodnosti saradnje Srbije i Rusije, poput višestruko jeftinijeg ruskog gasa za srpsko tržište u odnosu na ostala evropska, te potencijalni odbrambeni i geopolitički oslonac na Rusiju, kao globalnu silu, u mogućim širim previranjima u međunarodnim odnosima,koja nam predstoje, dodatni su argumenti protiv uvođenja sankcija ovoj osvedočenoj prijateljskoj i bratskoj državi“, saopšteno je iz Instituta.
Oni su pozdravili „dosadašnje opredeljenje rukovodstva Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da ne uvede sankcije Ruskoj Federaciji uprkos ogromnim pritiscima koji dolaze od strane kolektivnog Zapada i njegovih centara moći“.
„Istovremeno smo svesni da će ti pritisci u narednom periodu biti intenzivirani i prošireni i upravo zato smatramo ovu peticiju svrsishodnim načinom ukazivanja domaćim nosiocima vlasti, a i inostranim činiocima, da nacionalno svesna intelektualna, društvena i politička zajednica naše zemlje neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji smatra političkim, bezbednosnim, ekonomskim, ali ne manje i moralnim imperativom“, zaključuju iz Instituta.
1. Matija Bećkovića, akademik
2.Darko Tanasković, akademik
3.Vladimir Kecmanović, pisac
4.Draža Anđelković, istoričar i analitičar
5.Ivica Dačić, predsednik Skupštine R.Srbije i predsednik SPS
6.Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke
7.Prof.dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu
8.Ivan Stoiljković, predsednik Demokratske partije Srba Makedonije
9.Prof dr Čedomir Antić, Univerzitet u Beogradu
10.Prof dr Aleksandar Vranješ, Univerzitet u Banja Luci
11.Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske Lige
12.Ivan Đoković, direktor Direkcije za vodne puteve
13.Andrija Mladenović, pomoćnik gradonačelnika Beograda
14.Marko Tanasković, pisac
15.dr Drago Njegovan, istoričar
16.Prof.dr Dejan Mikavica, Univerzitet Novi Sad
17.Filip Rodić, urednik magazina PEČET
18.Bojan Bilbija, urednik političke rubrike lista POLITIKA
19.dr Žarko Dimić, direktor istorijskog arhiva SANU
20.dr Goran Nikolić, Institut za evropske studije
21.Marko Kačarević, Srpski pravoslavni pojci
22.Goran Raičević, strukovni politikolog iz oblasti bezbednosti
23.Miša Blizanac, umetnik
24.Ivan Stratimirović, profesor
25.Prof.dr Đorđe Stratimirović, profesor Univerziteta u Beogradu
26.Selimir Vogić, vojni sveštenik
27.Siniša Milić, odbornik u Skupštini grada Sombora
28.Slaviša Pavlović, pisac
29.Dragan Todorović, predsednik Istočne alternative
30.Blažo Vujović, Beogradski sindikat
31.Saša Adamovićistoričar
32.Tajana Poterjahin, pisac
33.Vladimir Jelić, potpredsednik POKS
34.Španović R. Miroslav, poslanik i predsednik PO PUPS
35.Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, poeta, esejista i antologičar
36.Dragoslav Bokan, pisac
37.Milenko Mitrović, predsednik Skupštine grada Bijeljina
38.Mišo Vujović, urednik magazina Srbija
39.Dejan BlagojevićSekretar Skupštine grada Bijeljina
40.prof dr Željko Budimir, Univerzitet u Banja Luci
41.Aleksandar Buhanac, sekretar Srpsko Ruskog Pokreta
42.dr Slobodan JankovićViši naučni saradnik, načelnik Centra za susedne zemlje i Sredozemlje u Institutu za međunarodnu politiku i privredu
43.dr Luka Kecman, prorektor Univerziteta u Banja Luci
44.Vesna Tanasković, istoričar umetnosti
45.Gojko Raičević, glavni i odgovorni urednik IN4S
46.Ivan Simić, advokat iz Beograda
47.Slavoljub Kačarević, novinar
48.general Boško Antić, admiral
49.dr Jovan Janjić, kulturolog
51.Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra „Majak“
52.Dragan Martinović, akademski slikar
53.prof. dr Dragan Bataveljić, Univerzitet u Kragujevcu
54.Želidrag Nikčević, pisac i direktor Andrićevog instituta
55.Prof.dr Milan Tomić, profesor Moskovskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“
