Otkriveno zašto Amerikancima pada koeficijent inteligencije
CC0 / Unsplash/Greg Rosenke /
Pratite nas
Ukupan koeficijent inteligencije građana SAD pao je za 824 miliona poena, odnosno u proseku tri poena po osobi, zbog izloženosti olovu i olovnim isparenjima u detinjstvu. Za generacije rođene šezdesetih i sedamdesetih, to je još više, a procenjuje se da je njihov koeficijent inteligencije zbog toga smanjen za šest do sedam poena.
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Izloženost olovu u SAD je sveprisutna i veoma zabrinjavajuća, mnogo više nego što se smatralo, navodi se u novoj naučnoj studiji koja je analizirala uticaj olova na život ljudi.
Naučnici su analizirali podatke o korišćenju olovnog benzina od 1940. godine, poredivši ih sa podacima o nivou olova u krvi od sredine sedamdesetih godina 20. veka. Došli su do zaključka da je čak 54 odsto Amerikanaca koji su živeli tokom 2015. godine bilo u detinjstvu izloženo opasnim nivoima olova, prenosi Sajens alert.
Milionima smanjen koeficijent inteligencije
To znači da čak 170 miliona odraslih ima povećan rizik od neurodegerativnih oboljenja, mentalnih bolesti i kardiovaskularnih problema zbog toga što su bili izloženi olovu kao deca.
Izloženost olovu u bilo kom uzrastu nije bezbedno, ali je posebno opasno za decu, jer može da ometa razvoj mozga, dovodeći do stalnih poteškoća u učenju i ponašanju.
Naučnici smatraju da je izloženost dovela i do smanjenja koeficijenta inteligencije, u proseku za tri poena kada je u pitanju cela nacija.
Izduvni gasovi automobila koji su koristili olovni benzin drastično su povećali izloženost olovu
CC0 / Unsplash/Matt Boitor /
Najveći negativan uticaj na inteligenciju zabeležen je kod onih rođenih šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je dostignut vrhunac upotrebe olovnog benzina u SAD. Prema procenama naučnika, njihova izloženost olovu bila je osam puta veća nego danas, a koeficijent inteligencije smanjen im je šest do sedam poena, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu PNAS Nacionalne akademije nauka SAD.
Kod većine ljudi ovaj uticaj nije lako primetiti, ali jeste kod onih koji imaju ispodprosečne kognitivne sposobnosti, budući da ih može dovesti do dijagnoze intelektualnog invaliditeta.
„Iskreno, bio sam šokiran podacima. Kada ponovo pogledam podatke, i dalje sam šokiran, iako sam bio pripremljen za tako nešto“, kaže sociolog Majkl Mekfarland sa Florida državnog univerziteta.
Otkako je 1996. u SAD zabranjena upotreba olovnog benzina, izloženost olovu u detinjstvu je postepeno pala. Ipak, i dalje veliki broj Amerikanaca suočava se sa posledicama ovog uticaja.
Deca rođena posle 1996. godine generalno imaju niži nivo olova u krvi nego njihovi roditelji ili bake i deke, ali ipak viši nego generacije koje su rođene u predindustrijskoj eri.
Visoka izloženost olovu i dalje postoji
Takođe, naučnici navode da postoji veliki broj lokaliteta u SAD u kojima je izloženost olovu veća od proseka. To je slučaj i kod nekih društvenih zajednica, kao što su Afroamerikanci, koji imaju značajno više nivoe olova u krvi nego belci, a to važi čak i za decu rođenu posle 1996. godine.
Autori studije sada istražuju dugoročne posledice izloženosti i da li one mogu dovesti do rasnih disparititeta u zdravstvenim problemima, kao što su oboljenja bubrega, srca i demencija.
„Milioni ljudi imaju istoriju izloženosti olovu. I to nije kao da se neko povredi, pa rana može da zaceli, već kao povreda koja se nosi u telu na više načina, koje još uvek pokušavamo da razumemo, i koja može da ima posledice po život“, kaže psiholog Aron Reuben sa Florida državnog univerziteta.
Trovanje olovom je inače podmuklo zbog njegove prirode, jer je u pitanju zagađivač koji može biti nevidljiv i bez mirisa. Olovo je kroz istoriju korišteno u bojama, cevima za vodu, benzinu... Iako su standardi danas poboljšani, i dalje velika koncentracija olova dospeva u pijaću vodu, vazduh, domove.
Olovni benzin u automobilima nije više izvor zagađenja kao nekad, ali jesu industrijski otpad, vodovodne cevi, pa čak i municija za lov, u kojima ima olova. Tako je u istraživanju koje je sprovedeno prošle godine na milion američke dece, kod polovine pronađen trag olova u krvi. U drugoj studiji, koja je objavljena prošle godine, takođe se ukazuje na alarmantan pad koeficijenta inteligencije u SAD od 1999. do 2010. godine. Novo istraživanje je otišlo dalje u prošlost, kako bi otkrilo još veće prisustvo olova u krvi među odraslima.
