https://lat.sputnikportal.rs/20220308/praski-mrak-rusofobni-potez-ceske-koji-je-kandiduje-za--totalitarnu-drzavu-1135168342.html
Praški mrak: Rusofobni potez Češke koji je kandiduje za – totalitarnu državu
Praški mrak: Rusofobni potez Češke koji je kandiduje za – totalitarnu državu
Sputnik Srbija
Češko Tužilaštvo pokreće postupke i kažnjava sve koji pominjući ruske argumente tumače sukob u Ukrajini. Češka nije jedina postavila samo jednu ideologiju kao... 08.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-08T22:06+0100
2022-03-08T22:06+0100
2023-04-12T16:21+0200
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
cenzura
ljudska prava
rusija
ukrajina
analize i mišljenja
specijalna operacija u ukrajini
češka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112057/72/1120577286_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_bb60deb8079e7da26a0930aacde3ac06.jpg
Vrhovno javno tužilaštvo Češke obavestilo je građane da trenutna situacija u vezi sa ruskom vojnom operacijom u Ukrajini može imati implikacije na njihovu slobodu izražavanja. Iako je sloboda izražavanja na ustavnom nivou sadržana u članu 17. Povelje o osnovnim pravima i slobodama, te svako ima pravo da izrazi svoje stavove na način koji smatra da mu odgovara, Tužilaštvo je upoznalo Čehe sa još jednim njenim tumačenjem:„Sloboda govora takođe ima svoje granice u demokratskoj pravnoj državi“.Opsednuti Rusijom, gase slobodu govora„Ako bi se neko javno (uključujući demonstracije, internet ili društvene mreže) saglasio (prihvatio ili podržao napade Ruske Federacije na Ukrajinu) ili izrazio podršku ili pohvalio lidere Ruske Federacije u tom pogledu, mogao bi se suočiti i sa krivičnom odgovornošću pod određenim uslovima. Za krivično delo odobravanja krivičnog dela iz člana 365. Krivičnog zakonika, ili za krivično delo negiranje, ispitivanje, odobravanje i opravdavanje genocida u skladu sa članom 405. Krivičnog zakonika“, stoji u apelu Tužilaštva.Da li je Češka ukinula slobodu govora i na negiranje kog genocida se poziva Tužilaštvo?Ovo je jedan od primera, možda i najflagrantniji, kako se u ovoj histeriji i opsesiji Rusijom na Zapadu gasi sloboda govora, kaže nam profesor ustavnog prava Slobodan Orlović.To je totalitarizamSloboda misli i izražavanja misli (govorom, pisanjem i na druge načine) može se, kaže Orlović,, ograničiti ako ugrožava takvu slobodu drugoga, izaziva mržnju ili ugrožava bezbednost nacije. Ovde, posebno kada je u pitanju Češka, izričit je naš sagovornik, nema ničega od toga, već se preventivno zastrašuju češki građani ne bi li se ugasilo pravo na drugačije mišljenje.Zabrane prethode propadanju državaŠef katedre za krivično pravo i dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević kaže da postoje određeni standardi na nivou razvijenih zemalja u oblasti krivičnog prava kada su u pitanju krivična dela kojim se ograničava sloboda govora.Sloboda govora, podseća Ristivojević, jedno je od fundamentalnih prava vrlo bitno za funkcionisanje svakog demokratskog društva i razvijene demokratske zemlje se trude da vode računa da ne stvore brojna i široka ograničenja slobode govora.Raskorak između prava i tumačenja pravaNa pitanje da li Krivični zakon Češke može da tretira poricanje genocida u slučaju kada on nije utvrđen određenom presudom, određenog referentnog međunarodnog ili domaćeg suda, Ristivojević kaže da postoji raskorak između načina kako Češka država postavlja svoje pravo i kako ga tumači i primenjuje.Sloboda ne živi na globalnom ZapaduNa to je, kaže, Orvel još u svojoj „1984.“ upozoravao. Njemu se prebacivalo da je on pisao o tome kako izgleda sovjetsko društvo u ono doba, a on je pisao o opasnostima koje mogu da se dese zapadnim društvima onog doba ako slučajno krenu tim putem.Ako sada pogledate globalni Zapad videćete, kaže Ristivojević, da on sve više ima ograničenja u odnosu na klasična, osnovna, nesumnjiva i nesporna prava.Ovo se graniči sa rasizmomKomentarišući činjenicu da se privatnim licima ograničava pravo na imovinu i obrazovanje u EU samo zato što su Rusi poreklom, Ristivojević kaže da se ove mere graniče sa rasizmom.U međunarodnom pravu, podseća, subjekti nisu pojedinci nego države, pa je sankcije moguće uvesti ruskoj državnoj a ne privatnoj firmi ili ruskom državljaninu.Kao u izreci "Naljutio se pop na selo"Kada je reč o nepostojanju debate u evropskim medijima vezanoj za situaciju u Ukrajini, on uočava zanimljiv aspekt.Sloboda govora je izmišljena u zapadnim drutvima a sada ona odustaju od nje kao da ona ne valja ili ne vredi samo zato što Rusi vode specijalnu opreciju u Ukrajini. To je besmisleno, kaže, i podseća na onu narodnu izreku "Naljutio se pop na selo" odnosno naljutio se Zapad na svoje sopstvene vrednosti, na slobodu govora, na pravo na imovinu, na pravo na obrazovanje.„Oni ruše sve na čemu su se izgrađivali i posle će im đavo biti kriv kada njima budu nedostajale te pravne slobode“, zaključuje Ristivojević.
ukrajina
češka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
svet – politika, evropska unija (eu), cenzura, ljudska prava, rusija, ukrajina, analize i mišljenja, češka
svet – politika, evropska unija (eu), cenzura, ljudska prava, rusija, ukrajina, analize i mišljenja, češka
Praški mrak: Rusofobni potez Češke koji je kandiduje za – totalitarnu državu
22:06 08.03.2022 (Osveženo: 16:21 12.04.2023) Češko Tužilaštvo pokreće postupke i kažnjava sve koji pominjući ruske argumente tumače sukob u Ukrajini. Češka nije jedina postavila samo jednu ideologiju kao vladajuću, konačnu i nedodirljivu. A kada se to uradi, granice između drugog, trećeg, petog ograničenja daleko se lakše prelaze. Na scenu stupaju – kazne.
OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Vrhovno javno tužilaštvo Češke obavestilo je građane da trenutna situacija u vezi sa ruskom vojnom operacijom u Ukrajini može imati implikacije na njihovu slobodu izražavanja. Iako je sloboda izražavanja na ustavnom nivou sadržana u članu 17. Povelje o osnovnim pravima i slobodama, te svako ima pravo da izrazi svoje stavove na način koji smatra da mu odgovara, Tužilaštvo je upoznalo Čehe sa još jednim njenim tumačenjem:
„Sloboda govora takođe ima svoje granice u demokratskoj pravnoj državi“.
Opsednuti Rusijom, gase slobodu govora
„Ako bi se neko javno (uključujući demonstracije, internet ili društvene mreže) saglasio (prihvatio ili podržao napade Ruske Federacije na Ukrajinu) ili izrazio podršku ili pohvalio lidere Ruske Federacije u tom pogledu, mogao bi se suočiti i sa krivičnom odgovornošću pod određenim uslovima. Za krivično delo odobravanja krivičnog dela iz člana 365. Krivičnog zakonika, ili za krivično delo negiranje, ispitivanje, odobravanje i opravdavanje genocida u skladu sa članom 405. Krivičnog zakonika“, stoji u apelu Tužilaštva.
Da li je Češka ukinula slobodu govora i na negiranje kog genocida se poziva Tužilaštvo?
Ovo je jedan od primera, možda i najflagrantniji, kako se u ovoj histeriji i opsesiji Rusijom na Zapadu gasi sloboda govora, kaže nam profesor ustavnog prava Slobodan Orlović.
Sloboda misli i izražavanja misli (govorom, pisanjem i na druge načine) može se, kaže Orlović,, ograničiti ako ugrožava takvu slobodu drugoga, izaziva mržnju ili ugrožava bezbednost nacije. Ovde, posebno kada je u pitanju Češka, izričit je naš sagovornik, nema ničega od toga, već se preventivno zastrašuju češki građani ne bi li se ugasilo pravo na drugačije mišljenje.
„To je totalitarizam koji, u ovom slučaju, kao produžena ruka politike, pokušava da sprovede tužilaštvo. Najneustavnije u ovom obaveštenju je to što se ruska vojna akcija putem neoborive pretpostavke kvalifikuje kao genocid (?!) (ne ni napad, osvajanje ili agresija), koji niko u Češkoj ne sme da negira ili opravdava. I da zanemarimo činjenicu da ovde ne može biti govora o genocidu po Konvenciji UN, tužilaštvo je poslednji organ koji bi mogao da presudi da je negde počinjen genocid i da, po toj kvalifikaciji, krivično goni i unapred kažnjava“.
Zabrane prethode propadanju država
Šef katedre za krivično pravo i dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević kaže da postoje određeni standardi na nivou razvijenih zemalja u oblasti krivičnog prava kada su u pitanju krivična dela kojim se ograničava sloboda govora.
Sloboda govora, podseća Ristivojević, jedno je od fundamentalnih prava vrlo bitno za funkcionisanje svakog demokratskog društva i razvijene demokratske zemlje se trude da vode računa da ne stvore brojna i široka ograničenja slobode govora.
„Ako stvorite zabrane, naročito u sferi krivičnog prava, sprečićete debatu, konkurenciju između različitih ideja što u duhovnom smislu jedno društvo vodi u nazadovanje i parlog. Kao što bi u sferi ekonomije monopoli na nekim tržištima doveli do toga da ta ekonomija propadne, tako je isto sa zabranom govora u sferi duha u nekoj državi. Ona će voditi do toga da u duhovnom smislu neka zemlja počne da propada“.
Raskorak između prava i tumačenja prava
Na pitanje da li Krivični zakon Češke može da tretira poricanje genocida u slučaju kada on nije utvrđen određenom presudom, određenog referentnog međunarodnog ili domaćeg suda, Ristivojević kaže da postoji raskorak između načina kako Češka država postavlja svoje pravo i kako ga tumači i primenjuje.
„S obzirom da je specijalna operacija u Ukrajini počela nedavno, nije ni bilo vremena da se provede bilo kakav krivični postupak i da češki ili bilo koji međunarodni sud utvdi da postoji bilo kakav genocid ili slučajevi genocida u toj intervenciji. Čini mi se da se Češka pridružila masovnoj antiruskoj histeriji u Evropi. U pitanju je potpuno besmisleno ograničavanje govora koje u normalnoj demokratskoj državi ne bi smelo da postoji niti bi moglo da prođe. Ovo Češku kandiduje za totalitarnu nedemokratsku državu“.
Sloboda ne živi na globalnom Zapadu
Na to je, kaže, Orvel još u svojoj „1984.“ upozoravao. Njemu se prebacivalo da je on pisao o tome kako izgleda sovjetsko društvo u ono doba, a on je pisao o opasnostima koje mogu da se dese zapadnim društvima onog doba ako slučajno krenu tim putem.
„Bojim se da se na Zapadu dešava civilizacijski regres. Sloboda govora nije nastala u Rusiji nego na Zapadu, u anglosaksonskim društvima na način što su se ideje slobode tržišta i tržišnog sveta preselile u duhovni svet. Češka je sada postavila jednu ideologiju kao konačnu i nedodirljivu. Milorad Ekmečić je 2016. održao sjajan govor u kojem je na pitanje pred kim je budućnost, pred Zapadom ili Istokom, rekao: Teško mi je da verujem da je budućnost pred društvima koja su izmislila slobodu, iskusila je pa onda odabrala diktaturu. Po svemu sudeći sloboda govora je pred onima koji su iskusili diktaturu, pa pred tim neprijatnim iskustvom odabrali slobodu. On je govorio o globalnom Istoku a kritikovao globalni Zapad“.
Ako sada pogledate globalni Zapad videćete, kaže Ristivojević, da on sve više ima ograničenja u odnosu na klasična, osnovna, nesumnjiva i nesporna prava.
Ovo se graniči sa rasizmom
Komentarišući činjenicu da se privatnim licima ograničava pravo na imovinu i obrazovanje u EU samo zato što su Rusi poreklom, Ristivojević kaže da se ove mere graniče sa rasizmom.
„Zabrana prava na imovinu donosi tektonsku promenu u tim društvima. Čija je sada imovina nesigurna? Za početak Rusa, sledeći mogu biti Srbi, Grci, Kinezi, Kirgistanci, Sirijci, Severnokorejci, ko? Sada više ničija imovina neće biti sigurna. Ljudska prava imaju smisla samo ako jednako važe za sve, ako važe nejednako, ona ne važe ni za koga“.
U međunarodnom pravu, podseća, subjekti nisu pojedinci nego države, pa je sankcije moguće uvesti ruskoj državnoj a ne privatnoj firmi ili ruskom državljaninu.
„Zapad je obrisao temeljne principe važenja međunarodnog prava“.
Kao u izreci "Naljutio se pop na selo"
Kada je reč o nepostojanju debate u evropskim medijima vezanoj za situaciju u Ukrajini, on uočava zanimljiv aspekt.
„Recimo, u nemačkim štampanim i elektronskim medijima debata ne postoji. U potpunosti se raspravlja samo u kategorijama morala, a moral podrazumeva set pravila koji je nedodirljiv - o njemu nema rasprave. Kada vi ovu debatu moralizujete vi u suštini isključujete raspravu, razmenu mišljenja, argumentaciju, i konfrontaciju stavova. Svi se zaprepašćuju, svi su šokirani i svi visoko moralizovani - to znači da odbijaju raspravu i dijalog što znači da odustaju od svojih temeljnih vrednosti, onih na kojima su izgradili svoja društva“.
Sloboda govora je izmišljena u zapadnim drutvima a sada ona odustaju od nje kao da ona ne valja ili ne vredi samo zato što Rusi vode specijalnu opreciju u Ukrajini. To je besmisleno, kaže, i podseća na onu narodnu izreku "Naljutio se pop na selo" odnosno naljutio se Zapad na svoje sopstvene vrednosti, na slobodu govora, na pravo na imovinu, na pravo na obrazovanje.
„Oni ruše sve na čemu su se izgrađivali i posle će im đavo biti kriv kada njima budu nedostajale te pravne slobode“, zaključuje Ristivojević.
