https://lat.sputnikportal.rs/20220307/srpski-kamiondzija-u-predgradju-kijeva-dok-ne-dodju-rusi-nema-mi-mrdanja---posle-mogu-i-peske-1135138878.html
Srpski kamiondžija u predgrađu Kijeva: Dok ne dođu Rusi, nema mi mrdanja - posle mogu i peške!
Srpski kamiondžija u predgrađu Kijeva: Dok ne dođu Rusi, nema mi mrdanja - posle mogu i peške!
Sputnik Srbija
Shvatio sam da nema načina da se izvučem - dok ne prođu Rusi u Kijev, nema mi mrdanja odavde. Ukrajinska vojska je korektna, ne diraju me, ali se plašim... 07.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-07T19:51+0100
2022-03-07T19:51+0100
2022-03-07T19:51+0100
svet
svet – politika
specijalna operacija u ukrajini
srbin
kamiondžije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/1c/1134875485_0:0:3425:1927_1920x0_80_0_0_0bea4e1c5a3c816820d00c5edfcd0411.jpg
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).Većina vozača kamiona iz Srbije koji su se zatekli u Ukrajini, napustila je zemlju, nekoliko njih zaglavljeno je u blizini granice sa Poljskom, a Dražić, četrdesetpetogodišnji vozač iz Jagodine je u najdramatičnijoj situaciji.On se danima nalazi u Kijevu, u predgrađu Semipolka, blizu zone važnih infrastrukturnih objekata koji su na meti ruske vojske.Srećom, kaže, nije sam, tu je sa kolegom iz Belorusije. Tu su ih zaustavili prvog dana, dok još nije bilo dejstava na tom području."Pošao sam prema Kijevu, ispred grada je stajala neka vojska. Kaže stanite ovde, ne možete da idete kroz Kijev, narod se masovno iseljava iz grada, ne možete proći kamionom. Sačekajte tu par dana, ok će da bude. Međutim, posle toga krenule su bombe", priča nam Dražić.On dodaje da su se tada gotovo svi stanovnici mesta preselili u sklonište i da sada sede dole i kad treba i kad ne treba. Plaše se, seoce je odmah pored auto puta, detonacije se tokom noći gotovo neprekidno čuju."Ovo gde sam ja je zapravo parking, ja tu svraćam već godinama da odmorim. Sada uveče dođe pola sela ovde u sklonište, ujutro odu kući, a ja i ovaj kolega Belorus ne mrdamo, nas dvojica ne mrdamo, zarobljeni smo, nemamo gde", kaže Dražić.On dodaje da je fotografisanje zabranjeno, ali mu je jasno, a to mu je potvrdio i vlasnik odmorišta uz auto put, da su vojna dejstva oko aerodroma, pruge i železničkog mosta."To je u krugu dvadesetak kilometara, i tu se čuju detonacije".Srbija sad ne može da pomogneDražić dodaje da je teško, ali da je najteže biti strpljiv, kod kuće ga čekaju supruga i sin, a sada je potpuno jasno da za njega niko iz Srbije ne može ništa da uradi."To je što je, čuo sam se sa našima dok su još bili u Kijevu u ambasadi, pitali su me imam li šta da jedem, rekao sam da imam, pa su procenili da sam u principu u boljoj poziciji. I „ajde zdravo“, to je bio razgovor", kaže Dražić i dodaje da ga, od kada se osoblje ambasade vratilo u Srbiju, kontaktiraju svakog dana, sa porukom da izdrži.Zovu ga svakodnevno i iz firme, oni su pokušali da stupe u kontakt i sa ukrajinskim vlastima, tražili su da ga evakuišu. Ali bez uspeha.Strah od naoružanih banditaDražić ističe da se ukrajinske vojske ne plaši, uspeo je da im objasni ko je i šta tu radi, ali to nije bio slučaj sa kolegom iz Belorusije."Njega su „drndali“, telefonom je slikao nešto, pa su mu skinuli ruske tablice sa kamiona. On je Belorus, ali vozi u ruskoj firmi. Skinuli su mu tablice i sve ruske oznake, uzeli mobilni telefon, gledali kome je šta slao, na kraju su ga ipak pustili".Ne plaši se, kaže, projektila, niko ga ne dira, ali, iako mu je ukrajinska vojska odmah poverovala ko je, ni sa kim ne razgovara, plaši se lokalnih stanovnika.Srećan je što ima internet, što može da se čuje sa svojima jer supruga i sin brinu, a on brine jer misli da će, kako kaže, ova bitka može da potraje."Što kažu, biju naši, al biju i njihovi. Ništa, dok ne prođu Rusi u Kijev, nema mrdanja odavde. Sreća, makar mi je toplo, plaćamo osam evra dnevno kolega Belorus i ja vlasniku parkinga, ne možemo da budemo dole u gomili sa svima, izdvojili smo se u poseban prostor, da imamo tuš i krevet. Kad Rusi prođu, onda ja idem nazad za Rusiju, pa mogu i peške za moju Srbiju".
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
ukrajina, kriza u ukrajini, srbin, kamiondžija, zarobljen, ukrajina, kriza u ukrajini, srbin, kamiondzija, zarobljen,
ukrajina, kriza u ukrajini, srbin, kamiondžija, zarobljen, ukrajina, kriza u ukrajini, srbin, kamiondzija, zarobljen,
Srpski kamiondžija u predgrađu Kijeva: Dok ne dođu Rusi, nema mi mrdanja - posle mogu i peške!
Shvatio sam da nema načina da se izvučem - dok ne prođu Rusi u Kijev, nema mi mrdanja odavde. Ukrajinska vojska je korektna, ne diraju me, ali se plašim lokalaca naoružanih lovačkim puškama, kaže za Sputnjik Aleksandar Dražić, vozač kamiona iz Srbije koji se od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini nalazi u predgrađu Kijeva.
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com). Većina vozača kamiona iz Srbije koji su se zatekli u Ukrajini, napustila je zemlju, nekoliko njih zaglavljeno je u blizini granice sa Poljskom, a Dražić, četrdesetpetogodišnji vozač iz Jagodine je u najdramatičnijoj situaciji.
On se danima nalazi u Kijevu, u predgrađu Semipolka, blizu zone važnih infrastrukturnih objekata koji su na meti ruske vojske.
Srećom, kaže, nije sam, tu je sa kolegom iz Belorusije. Tu su ih zaustavili prvog dana, dok još nije bilo dejstava na tom području.
"Pošao sam prema Kijevu, ispred grada je stajala neka vojska. Kaže stanite ovde, ne možete da idete kroz Kijev, narod se masovno iseljava iz grada, ne možete proći kamionom. Sačekajte tu par dana, ok će da bude. Međutim, posle toga krenule su bombe", priča nam Dražić.
On dodaje da su se tada gotovo svi stanovnici mesta preselili u sklonište i da sada sede dole i kad treba i kad ne treba. Plaše se, seoce je odmah pored auto puta, detonacije se tokom noći gotovo neprekidno čuju.
"Ovo gde sam ja je zapravo parking, ja tu svraćam već godinama da odmorim. Sada uveče dođe pola sela ovde u sklonište, ujutro odu kući, a ja i ovaj kolega Belorus ne mrdamo, nas dvojica ne mrdamo, zarobljeni smo, nemamo gde", kaže Dražić.
On dodaje da je fotografisanje zabranjeno, ali mu je jasno, a to mu je potvrdio i vlasnik odmorišta uz auto put, da su vojna dejstva oko aerodroma, pruge i železničkog mosta.
"To je u krugu dvadesetak kilometara, i tu se čuju detonacije".
Srbija sad ne može da pomogne
Dražić dodaje da je teško, ali da je najteže biti strpljiv, kod kuće ga čekaju supruga i sin, a sada je potpuno jasno da za njega niko iz Srbije ne može ništa da uradi.
"To je što je, čuo sam se sa našima dok su još bili u Kijevu u ambasadi, pitali su me imam li šta da jedem, rekao sam da imam, pa su procenili da sam u principu u boljoj poziciji. I „ajde zdravo“, to je bio razgovor", kaže Dražić i dodaje da ga, od kada se osoblje ambasade vratilo u Srbiju, kontaktiraju svakog dana, sa porukom da izdrži.
Zovu ga svakodnevno i iz firme, oni su pokušali da stupe u kontakt i sa ukrajinskim vlastima, tražili su da ga evakuišu. Ali bez uspeha.
"Niko ne sme da dođe, jer smo mi u samom centru borbenih dejstava, niko ne sme da krene ovde. U principu, možeš da kreneš, ali niko ti ne garantuje koji je most miniran i gde će da padne raketa. Sa druge strane Kijeva, prema Srbiji, da tako kažem, postoji zelena traka, koridor kojim može da se kreće, ali je problem prolazak kroz Kijev", objašnjava nam.
Strah od naoružanih bandita
Dražić ističe da se ukrajinske vojske ne plaši, uspeo je da im objasni ko je i šta tu radi, ali to nije bio slučaj sa kolegom iz Belorusije.
"Njega su „drndali“, telefonom je slikao nešto, pa su mu skinuli ruske tablice sa kamiona. On je Belorus, ali vozi u ruskoj firmi. Skinuli su mu tablice i sve ruske oznake, uzeli mobilni telefon, gledali kome je šta slao, na kraju su ga ipak pustili".
Ne plaši se, kaže, projektila, niko ga ne dira, ali, iako mu je ukrajinska vojska odmah poverovala ko je, ni sa kim ne razgovara, plaši se lokalnih stanovnika.
"Ne smem napolju da pokažem telefon, ubiće me neko. Ima ovih lokalaca, svi lovačke puške nose, oni pucaju u čoveka kao u svinju. Razumete o čemu govorim. Lokalci koji su uzeli lovačke puške i okačili žute trake na levi rukav, oni nemaju veze s vojskom. Ovi banditi otimaju, kradu".
Srećan je što ima internet, što može da se čuje sa svojima jer supruga i sin brinu, a on brine jer misli da će, kako kaže, ova bitka može da potraje.
"Što kažu, biju naši, al biju i njihovi. Ništa, dok ne prođu Rusi u Kijev, nema mrdanja odavde. Sreća, makar mi je toplo, plaćamo osam evra dnevno kolega Belorus i ja vlasniku parkinga, ne možemo da budemo dole u gomili sa svima, izdvojili smo se u poseban prostor, da imamo tuš i krevet. Kad Rusi prođu, onda ja idem nazad za Rusiju, pa mogu i peške za moju Srbiju".
