https://lat.sputnikportal.rs/20220306/prisustvujemo-prelomnom-trenutku-da-li-ce-se-evropa-osloboditi-americke-okupacije-1135011846.html
Prisustvujemo prelomnom trenutku: Da li će se Evropa osloboditi američke okupacije?
Prisustvujemo prelomnom trenutku: Da li će se Evropa osloboditi američke okupacije?
Sputnik Srbija
Ako Rusija situaciju u Ukrajini reši u svoju korist, obezbediće preduslove da u predstojećih dve, pet, deset ili više godina, zajedno sa samim Evropljanima... 06.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-06T22:41+0100
2022-03-06T22:41+0100
2022-03-06T22:41+0100
srbija
srbija – politika
geopolitička situacija
ukrajina
rusija
sad
nemačka
srbija
balkan
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/19/1134792962_0:0:3062:1722_1920x0_80_0_0_651c2ba33039a67e599529feb57d4433.jpg
„Geopolitičko prepakivanje sveta krenulo je prvo oprezno i sporo, a sada se očigledno zahuktava. Kada se jednoga dana bude utvrđivalo koje to vreme i događaj predstavljaju „početnu tačku“, najverovatnije će se konstatovati da je to bilo Putinovo obraćanje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007, a konkretizacija u Južnoj Osetiji i Abhaziji prilikom tzv. olimpijskog rata 2008. Sada prisustvujemo „prelomnom trenutku“. “, ocenjuje Stepić.Kakva je uloga u ovoj geopolitičkoj utakmici namenjena propagandno zapadno obaveštajnoj medijskoj mreži, te da li samo u tim koordinatama možemo tumačiti zabranu rada RT i Sputnjika?Ništa novo – propagandni rat je deo ukupnog „rata punog obima“. „Sedma sila“ je sastavni deo tzv. meke moći. Srbi su poguban uticaj medijskih manipulacija osetili na svojoj koži i ne bi trebalo da se iznenade.Primetno je da se većina naših elektronskih medija orijentisala neobjektivno – koristi mahom izvore sa Zapada, njihovu terminologiju, selektivne izvore, neobjektivan pristup, dovode pristrasne goste i „analitičare“, a voditelji su se potpuno pretvorili u društveno-političke radnike i mahom neposredno učestvuju u diskusiji jednostrano opredeljeni.Da li prisustvujemo urušavanju piramide globalne moći, te koliko su opravdane procene da će u novom poretku sveta SAD izgubiti instrumente globalne dominacije?Relativizacija američke globalne dominacije jeste očigledna, ali je ona i dalje vodeća svetska sila. Nagib nizbrdice na kojoj se nalazi još je mali, ali uskoro može da postane veoma strm. Ali, svakako se već sutra neće pojaviti vest kako su SAD potpuno propale. Stečene ekonomske, političke, kulturne, medijske, geopolitičke, geostrategijske i druge akvizicije u toku i posle Drugog svetskog i Hladnog rata su ogromne, običnom čoveku nedokučive. Uzmimo u obzir samo broj, a naročito geografski razmeštaj njihovih vojnih baza. Svet je njima u potpunosti „pokriven“. Rusi i Kinezi se sa Amerikancima sučeljavaju na ruskim i kineskim, a ne na američkim granicama. Potiskivanje SAD iz Evroazije biće dugotrajno i mukotrpno, ali je izvesno. Uostalom, ne ugrožavaju je samo udruženi „varvari“ spolja, čega se svaka „imperija“ panično plaši, već ona slabi i iznutra.Kako će svet izgledati posle ruske intervencije u Ukrajini i u kojoj meri će se ona odraziti na srpski činilac koji je na Balkanu ostao jedini neutralan?Rusko-ukrajinski – nazovimo to oružanim konfliktom – ima odlike preventivnog, ali i proksi-sukoba. Imajući godinama neposredne aktivnosti i (logično) obaveštajne podatke o delovanju ostrvljenog, ekstremizovanog zvaničnog Kijeva, a znajući za tradicionalni „prirodni antagonizam“ Zapada spram njene „drugosti“, Rusiji nije ostalo mnogo izbora – ili da se prepusti stihiji i inerciji preobražaja Ukrajine u anti-Rusiju, ili da oružano preseče „Gordijev čvor“. Odlučila se za ovo drugo. Ishod i posledice nisu izvesni, ali u prvom slučaju bili bi sasvim izvesni. Da to Rusija nije učinila, pod „šapom“ Zapada Ukrajina bi podlegla civilizacijskoj konverziji i tako postala, kako bi rekao S. Hantington, duhovno rastrzana, raspolućena, šizofrena država i narod. Uostalom, ne treba zaboraviti šta je sve učinjeno i danas se čini na razdoru unutar jednog istog naroda i izazivanju bratoubilaštva, na crkvenom raskolu pravoslavaca, unijaćenju i verskoj netrpeljivosti. Dugoročno, a verovatno i trajno, razjedao bi ih konvertitski sindrom, tako izražen na postjugoslovenskom delu Balkana u vidu antisrpske orijentacije „instant nacija“ nastalih titoističkim etno-inženjeringom. Nema sumnje da bi Ukrajina postala poligon za dalje atake na Rusiju, i to iz preteće blizine, gotovo iz predvorja Kremlja. Jer, u civilizacijskom smislu katoličko-protestantski, a u geopolitičkom smislu talasokratski, atlantistički Zapad ne samo da nastoji da obuzda, oslabi, smanji i podeli Rusiju, već ne želi nikakvu Rusiju.Da li činjenica da Berlin naoružava ukrajinske neonaciste upućuje na zaključak da Nemačka nikada nije odustala od koncepta Drang nach Osten?To upućuje na više stvari: da Nemačka nije suštinski, dubinski, trajno denacifikovana; da ne može da se oslobodi zloslutne koncepcije Drang nach Osten koju su Sloveni (pa i ona sama) skupo platili; da u pravom smislu nije nezavisna jer to čini suprotno svom interesu da ima dobre odnose sa Rusijom; da se u potaji nada kako će se eventualnom ukrajinskom pobedom tamo pojaviti kao neokolonijalna sila koja će obezbediti unosne poslove u njenoj obnovi i privilegovanu poziciju u eksplaotaciji njenih ogromnih prirodnih resursa (ne zaboravimo da je Ukrajina prostrana zemlja, sedam puta veća od Srbije, da zauzima jedno od svetskih i evropskih vodećih mesta po bogatstvu rude gvožđa, oplemenjivača čelika, uglja, urana...; procene su da zahvaljujući svom černozemu može da hrani 600 miliona ljudi – 15 puta više nego što sama danas ima). Oči EU, kojoj dramatično nedostaju prirodna bogatstva, širom su otvorene, a ruke željno ispružene prema tim bogatstvima. U prvom redu one Nemačke.Mogu li se između ukrajinskog i kosovsko-metohijskog pitanja povući geopolitičke paralele ? Zašto je važno u čijim će se rukama naći ključevi Ukrajine i KiM, kao tvrđave Balkana?Aktuelni ukrajinski i kosovsko-metohijski slučaj ne mogu se porediti. Naročito su neuporedivi američka okupacija kosovsko-metohijskog dela Srbije i ruska reintegracija Krima, kako često čine domaći i strani rusofobi i srbofobi. Ali, između jednog i drugog pitanja može se praviti izvesna geopolitička paralela. Kao što Zapad nastoji da Ukrajinu izdvoji iz evroazijskog Heartland-a i tako osetno "načne“ moć ruskog kopnenog središta, na sličan nači želi da amputacijom Kosova i Metohije iz sastava Srbije osvoji „makro-tvrđavu“ Balkana, eliminiše srpsku kontrolu tog regionalnog "srca" i dugoročno suzbije moć srpskog činioca. Kao što je Ukrajina „ključ“ za otvaranje „vrata“ Rusije i Evroazije u celini, tako su Kosovo i Metohija „šifra“ za otvaranje srpske i balkanske „brave“. Efekat domina, koji je veoma zastupljen u geopolitičkim procesima, pokrenut je u Ukrajini u i može se preneti na Kosovo i Metohiju.Većina zemalja nije uvela sankcije Rusiji. U svepštoj antiruskoj histeriji ova činjenica nije dobila zasluženo mesto-zašto?Ne uvažava se ni činjenica da tzv. nezavisno Kosovo ne priznaje više od polovine članica UN, 72% stanovništva sveta i 65% teritorije država sveta! Na delu je indukovana oštra podela na one koji pokušavaju da razumeju ugroženost ne samo ruskih interesa, nego i samog njenog opstanka, s jedne strane, i na one koji bezrezervno i unisono, dogmatski podržavaju Zapad pod vođstvom SAD da i na Ukrajinu prošire transatlantski makro-mostobran u Evropi, tj. na zapadu Evroazije, a radi zadržavanja globalne hegemonije, s druge strane. To artikulišu blagovremeno – tokom Hladnog rata i tzv. unipolarnog trenutaka – sistematski raspoređivane globalističke, vesternizovane lokalne političke nomenklature, koje su diktate svojih nalogodavaca prenosile na ekonomsko-finansijske, kulturne, naučno-prosvetne i naročito medijske „podizvođače“. Tako se formirala opšta „klima“ novog jednoumlja.
ukrajina
sad
nemačka
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
srbija – politika, geopolitička situacija, ukrajina, rusija, sad, nemačka, srbija, balkan, analize i mišljenja
srbija – politika, geopolitička situacija, ukrajina, rusija, sad, nemačka, srbija, balkan, analize i mišljenja
Prisustvujemo prelomnom trenutku: Da li će se Evropa osloboditi američke okupacije?
Ako Rusija situaciju u Ukrajini reši u svoju korist, obezbediće preduslove da u predstojećih dve, pet, deset ili više godina, zajedno sa samim Evropljanima, nastavi sa oslobađanjem Evrope od američke okupacije i transformaciju unipolarnog u multipolarni sistem, kaže u razgovoru za Sputnjik geopolitičar prof. dr Milomir Stepić.
„Geopolitičko prepakivanje sveta krenulo je prvo oprezno i sporo, a sada se očigledno zahuktava. Kada se jednoga dana bude utvrđivalo koje to vreme i događaj predstavljaju „početnu tačku“, najverovatnije će se konstatovati da je to bilo Putinovo obraćanje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007, a konkretizacija u Južnoj Osetiji i Abhaziji prilikom tzv. olimpijskog rata 2008. Sada prisustvujemo „prelomnom trenutku“. “, ocenjuje Stepić.
Kakva je uloga u ovoj geopolitičkoj utakmici namenjena propagandno zapadno obaveštajnoj medijskoj mreži, te da li samo u tim koordinatama možemo tumačiti zabranu rada RT i Sputnjika?
Ništa novo – propagandni rat je deo ukupnog „rata punog obima“. „Sedma sila“ je sastavni deo tzv. meke moći. Srbi su poguban uticaj medijskih manipulacija osetili na svojoj koži i ne bi trebalo da se iznenade.
Primetno je da se većina naših elektronskih medija orijentisala neobjektivno – koristi mahom izvore sa Zapada, njihovu terminologiju, selektivne izvore, neobjektivan pristup, dovode pristrasne goste i „analitičare“, a voditelji su se potpuno pretvorili u društveno-političke radnike i mahom neposredno učestvuju u diskusiji jednostrano opredeljeni.
Da li prisustvujemo urušavanju piramide globalne moći, te koliko su opravdane procene da će u novom poretku sveta SAD izgubiti instrumente globalne dominacije?
Relativizacija američke globalne dominacije jeste očigledna, ali je ona i dalje vodeća svetska sila. Nagib nizbrdice na kojoj se nalazi još je mali, ali uskoro može da postane veoma strm. Ali, svakako se već sutra neće pojaviti vest kako su SAD potpuno propale. Stečene ekonomske, političke, kulturne, medijske, geopolitičke, geostrategijske i druge akvizicije u toku i posle Drugog svetskog i Hladnog rata su ogromne, običnom čoveku nedokučive. Uzmimo u obzir samo broj, a naročito geografski razmeštaj njihovih vojnih baza. Svet je njima u potpunosti „pokriven“. Rusi i Kinezi se sa Amerikancima sučeljavaju na ruskim i kineskim, a ne na američkim granicama. Potiskivanje SAD iz Evroazije biće dugotrajno i mukotrpno, ali je izvesno. Uostalom, ne ugrožavaju je samo udruženi „varvari“ spolja, čega se svaka „imperija“ panično plaši, već ona slabi i iznutra.
Kako će svet izgledati posle ruske intervencije u Ukrajini i u kojoj meri će se ona odraziti na srpski činilac koji je na Balkanu ostao jedini neutralan?
Rusko-ukrajinski – nazovimo to oružanim konfliktom – ima odlike preventivnog, ali i proksi-sukoba. Imajući godinama neposredne aktivnosti i (logično) obaveštajne podatke o delovanju ostrvljenog, ekstremizovanog zvaničnog Kijeva, a znajući za tradicionalni „prirodni antagonizam“ Zapada spram njene „drugosti“, Rusiji nije ostalo mnogo izbora – ili da se prepusti stihiji i inerciji preobražaja Ukrajine u anti-Rusiju, ili da oružano preseče „Gordijev čvor“. Odlučila se za ovo drugo. Ishod i posledice nisu izvesni, ali u prvom slučaju bili bi sasvim izvesni. Da to Rusija nije učinila, pod „šapom“ Zapada Ukrajina bi podlegla civilizacijskoj konverziji i tako postala, kako bi rekao S. Hantington, duhovno rastrzana, raspolućena, šizofrena država i narod. Uostalom, ne treba zaboraviti šta je sve učinjeno i danas se čini na razdoru unutar jednog istog naroda i izazivanju bratoubilaštva, na crkvenom raskolu pravoslavaca, unijaćenju i verskoj netrpeljivosti. Dugoročno, a verovatno i trajno, razjedao bi ih konvertitski sindrom, tako izražen na postjugoslovenskom delu Balkana u vidu antisrpske orijentacije „instant nacija“ nastalih titoističkim etno-inženjeringom. Nema sumnje da bi Ukrajina postala poligon za dalje atake na Rusiju, i to iz preteće blizine, gotovo iz predvorja Kremlja. Jer, u civilizacijskom smislu katoličko-protestantski, a u geopolitičkom smislu talasokratski, atlantistički Zapad ne samo da nastoji da obuzda, oslabi, smanji i podeli Rusiju, već ne želi nikakvu Rusiju.
Da li činjenica da Berlin naoružava ukrajinske neonaciste upućuje na zaključak da Nemačka nikada nije odustala od koncepta Drang nach Osten?
To upućuje na više stvari: da Nemačka nije suštinski, dubinski, trajno denacifikovana; da ne može da se oslobodi zloslutne koncepcije Drang nach Osten koju su Sloveni (pa i ona sama) skupo platili; da u pravom smislu nije nezavisna jer to čini suprotno svom interesu da ima dobre odnose sa Rusijom; da se u potaji nada kako će se eventualnom ukrajinskom pobedom tamo pojaviti kao neokolonijalna sila koja će obezbediti unosne poslove u njenoj obnovi i privilegovanu poziciju u eksplaotaciji njenih ogromnih prirodnih resursa (ne zaboravimo da je Ukrajina prostrana zemlja, sedam puta veća od Srbije, da zauzima jedno od svetskih i evropskih vodećih mesta po bogatstvu rude gvožđa, oplemenjivača čelika, uglja, urana...; procene su da zahvaljujući svom černozemu može da hrani 600 miliona ljudi – 15 puta više nego što sama danas ima). Oči EU, kojoj dramatično nedostaju prirodna bogatstva, širom su otvorene, a ruke željno ispružene prema tim bogatstvima. U prvom redu one Nemačke.
Mogu li se između ukrajinskog i kosovsko-metohijskog pitanja povući geopolitičke paralele ? Zašto je važno u čijim će se rukama naći ključevi Ukrajine i KiM, kao tvrđave Balkana?
Aktuelni ukrajinski i kosovsko-metohijski slučaj ne mogu se porediti. Naročito su neuporedivi američka okupacija kosovsko-metohijskog dela Srbije i ruska reintegracija Krima, kako često čine domaći i strani rusofobi i srbofobi. Ali, između jednog i drugog pitanja može se praviti izvesna geopolitička paralela. Kao što Zapad nastoji da Ukrajinu izdvoji iz evroazijskog Heartland-a i tako osetno "načne“ moć ruskog kopnenog središta, na sličan nači želi da amputacijom Kosova i Metohije iz sastava Srbije osvoji „makro-tvrđavu“ Balkana, eliminiše srpsku kontrolu tog regionalnog "srca" i dugoročno suzbije moć srpskog činioca. Kao što je Ukrajina „ključ“ za otvaranje „vrata“ Rusije i Evroazije u celini, tako su Kosovo i Metohija „šifra“ za otvaranje srpske i balkanske „brave“. Efekat domina, koji je veoma zastupljen u geopolitičkim procesima, pokrenut je u Ukrajini u i može se preneti na Kosovo i Metohiju.
Većina zemalja nije uvela sankcije Rusiji. U svepštoj antiruskoj histeriji ova činjenica nije dobila zasluženo mesto-zašto?
Ne uvažava se ni činjenica da tzv. nezavisno Kosovo ne priznaje više od polovine članica UN, 72% stanovništva sveta i 65% teritorije država sveta! Na delu je indukovana oštra podela na one koji pokušavaju da razumeju ugroženost ne samo ruskih interesa, nego i samog njenog opstanka, s jedne strane, i na one koji bezrezervno i unisono, dogmatski podržavaju Zapad pod vođstvom SAD da i na Ukrajinu prošire transatlantski makro-mostobran u Evropi, tj. na zapadu Evroazije, a radi zadržavanja globalne hegemonije, s druge strane. To artikulišu blagovremeno – tokom Hladnog rata i tzv. unipolarnog trenutaka – sistematski raspoređivane globalističke, vesternizovane lokalne političke nomenklature, koje su diktate svojih nalogodavaca prenosile na ekonomsko-finansijske, kulturne, naučno-prosvetne i naročito medijske „podizvođače“. Tako se formirala opšta „klima“ novog jednoumlja.
