https://lat.sputnikportal.rs/20220301/tragicna-sudbina-madone-iz-gorlovke-i-njene-bebe-simbol-stradanja-ljudi-u-donbasu-1134908686.html
Tragična sudbina “Madone iz Gorlovke” i njene bebe simbol stradanja ljudi u Donbasu
Tragična sudbina “Madone iz Gorlovke” i njene bebe simbol stradanja ljudi u Donbasu
Sputnik Srbija
Tog kobnog 27.jula 2014.godine ukrajinske oružane snage granatirale su Gorlovku, grad u Donjeckoj oblasti. U napadu je povređeno 100 ljudi, a poginulo 30. Među... 01.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-01T18:15+0100
2022-03-01T18:15+0100
2022-03-01T18:15+0100
rusija
rusija
donjeck
analize i mišljenja
specijalna operacija u ukrajini
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112095/57/1120955799_0:102:3281:1947_1920x0_80_0_0_d9a4d615b8eb25965143dbd8fc8e4b67.jpg
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi.Gradić u kom živi oko 246.000 stanovnika, Gorlovka postao je od samo početka krize u Ukrajini 2014. Godine meta ukrajinskih trupa. Te godine, vojska je oslobađala mesta od takozvanih “separatista”. U samo jednom raketnom napadu poginulo je oko 30 ljudi.Ko je “Madona iz Gorlovke”Pucalo se po meštanima koji su šetali ulicama svog grada, penzionerima, deci u parkovima i ljudima na autobuskim stanicama. Ukrajinci nikog nisu štedeli.“Madona iz Gorlovke” postala je simbol nemilosrdnog terora ukrajinske armije nad civilnim stanovništvom Donbasa. Ova mlada žena ubijena je zajedno sa svojom bebom koju ni umirući nije želela da ispusti iz ruku. Dok će ovaj događaj u Donbasu ostati zapamćen kao “krvava nedelja”, u Ukrajini je fotografija Kristine Žuk četiri godine bila izložena u bivšem muzeju Velikog otadžbinskog rata kao primer navodne “ ruske agresije”.Došla majci u gosteKristina je živela u Kijevu. U Gorlovku je došla kod svoje mame u goste. One su bile pred napuštanjem grada zbog pogoršane vojne situacije. Kofere su uveliko spakovale i stajali su na pragu. Čekale su samo da nađu prevoz i napuste grad. Kako je tada pričala majka nastradale žene, u to vreme ni vozovi nisu išli.Topli julski dan. Nedelja popodne. Kristina je odlučila da ode u park sa ćerkicom. Tog dana na gradskom trgu bilo je prilično mnogo ljudi koji su izašli da prošetaju. Trudili su se da nastave život kao i obično, bez obzira što je situacija bila izuzetno napeta.Kristinina majka je ostala kod kuće. Iznenada je dobila telefonski poziv od čoveka koji je odvozio ljude iz Gorlovke. On joj je rekao da može da im pomogne i da će doći po njih sledećeg jutra. Živele su u stanu koji se nalazio na osmom spratu u centru grada sa kojeg se mogao videti trg. U želji da podeli vest sa ćerkom, mama je pozvala Kristinu.“Otišla sam do otvorenog prozora sa kojeg se vidi trg. Odmah sam pozvala ćerku da podelim sa njom lepe vesti. U to vreme je šetala ulicom sa mojom unukom Kiročkom. „Kristjuša! Sutra u 9 ujutro krećemo! Prvo u Svjatogorsk, a odatle u Harkov, Dnjepropetrovsk ili Odesku oblast”, pričala je Kristinina majka.Sve je ličilo na sreću..."Ura! Kira sutra idemo! Ura, odlazimo!" U tom trenutku, majka ju je upitala „Kristina, gde si?, „U parku“, odgovorila je, „Ostani tu gde i jesi“. Kada je izgovorila ove reči, trg su počeli da bombarduju.Eksplozija za eksplozijom, vatra i dimOvo je bilo prvo granatiranje grada. Eksplozija za eksplozijom, vatra i dim. Kristinina majka je istrčala na ulicu dozivajući decu. Ali, u parku nikoga nije bilo. Padala je preko kratere granata i rukama opipavala travu tražeći igračke od njene unuke. Ne nalazeći ih, mislila je da su uspele da pobegnu i da se kriju u skloništu. Pošto ovde nije bilo svetla, ona je mahnito trčala po mraku i tražila ih. Nije ih pronašla.Lekar koji je stigao u sklonište rekao je Kristininoj majci da je sa njenom decom sve u redu i da je bebici samo povređena ruka. Nekoliko sati kasnije, kada su rafali utihnuli, majka se uputila u bolnicu. Kada je stigla u kliniku, počeo je neprestano da joj zvoni telefon. “Idi u mrtvačnicu, idi u mrtvačnicu”, ponavljali su joj u slušalicu njeni prijatelj, koji su videli fotografije poginule Kristine i Kire na internetu.“Fotograf koji je bio na licu mesta, slikao je moje ubijene devojke, a fotografije je odmah postavio na internet. Bio je to pakao. U mrtvačnici sam i našla svoje devojke”, kazala je ona.Nikada je nije ispuštala iz rukuPrema rečima njene majke, Kristina je bila veoma pametna devojka. Završila je Institut za strane jezike u Gorlovki. Imala je svoje snove. Mnogo je volela svoju ćerku Kiru i jedva je čekala da se porodi. Kada se Kiročka rodila, Kristina je nije ispuštala iz ruku. Stalno joj je pevala pesme, da se kroz neko vreme moglo čuti i kako mala Kira iz spavaće sobe pevuši.“Još uvek postoji osećaj da su samo izašle u šetnju i da će se sada vratiti. A ja ću gunđati što su se došle tako kasno, jer je već vreme za kupanje. Svaki put kada bi zakasnile, dolazile su i vikale: „Ura! Bako, naučili smo da puzimo!“ ili „Ura! Bako, naučili smo da hodamo!“. U ovom parku su šetale 2-3 puta dnevno. U ovoj travi su naučile da puze i hodaju. Ovde su živele i izgubile svoje živote”, priseća se ona.Ime "Madona iz Gorlovke " preminula Kristina je dobila zbog užasne fotografije koju su očevici snimili nakon tragedije. Na njoj se nalazi krvava devojka sa otkinutom nogom, koja leži na zemlji držeći dete u naručju. Ova slika je tada izazvala veliku pometnju u javnosti, kako na teritoriji Donbasa, tako i drugde.Ljudi koji su želi da odaju počast Kristini i Kiri Žuk objavljujući njihove fotografije na društvenoj mreži Fejsbuk, koje ne sadrže nikakav provokativni sadržaj, našli su se u situaciji ih Fejsbuk odmah uklanja.
donjeck
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
rusija, donjeck, analize i mišljenja
rusija, donjeck, analize i mišljenja
Tragična sudbina “Madone iz Gorlovke” i njene bebe simbol stradanja ljudi u Donbasu
Tog kobnog 27.jula 2014.godine ukrajinske oružane snage granatirale su Gorlovku, grad u Donjeckoj oblasti. U napadu je povređeno 100 ljudi, a poginulo 30. Među njima je bila i 23-godišnja Kristina Žuk, koja je do poslenjeg daha u naručju držala svoju 10-mesečnu ćerku Kiru. Nazvana “Madona iz Gorlovke” postala je simbol stradanja civila u Donbasu.
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi. Gradić u kom živi oko 246.000 stanovnika, Gorlovka postao je od samo početka krize u Ukrajini 2014. Godine meta ukrajinskih trupa. Te godine, vojska je oslobađala mesta od takozvanih “separatista”. U samo jednom raketnom napadu poginulo je oko 30 ljudi.
Ko je “Madona iz Gorlovke”
Pucalo se po meštanima koji su šetali ulicama svog grada, penzionerima, deci u parkovima i ljudima na autobuskim stanicama. Ukrajinci nikog nisu štedeli.
“Madona iz Gorlovke” postala je simbol nemilosrdnog terora ukrajinske armije nad civilnim stanovništvom Donbasa. Ova mlada žena ubijena je zajedno sa svojom bebom koju ni umirući nije želela da ispusti iz ruku. Dok će ovaj događaj u Donbasu ostati zapamćen kao “krvava nedelja”, u Ukrajini je fotografija Kristine Žuk četiri godine bila izložena u bivšem muzeju Velikog otadžbinskog rata kao primer navodne “ ruske agresije”.
Kristina je živela u Kijevu. U Gorlovku je došla kod svoje mame u goste. One su bile pred napuštanjem grada zbog pogoršane vojne situacije. Kofere su uveliko spakovale i stajali su na pragu. Čekale su samo da nađu prevoz i napuste grad. Kako je tada pričala majka nastradale žene, u to vreme ni vozovi nisu išli.
Topli julski dan. Nedelja popodne. Kristina je odlučila da ode u park sa ćerkicom. Tog dana na gradskom trgu bilo je prilično mnogo ljudi koji su izašli da prošetaju. Trudili su se da nastave život kao i obično, bez obzira što je situacija bila izuzetno napeta.
Kristinina majka je ostala kod kuće. Iznenada je dobila telefonski poziv od čoveka koji je odvozio ljude iz Gorlovke. On joj je rekao da može da im pomogne i da će doći po njih sledećeg jutra. Živele su u stanu koji se nalazio na osmom spratu u centru grada sa kojeg se mogao videti trg. U želji da podeli vest sa ćerkom, mama je pozvala Kristinu.
“Otišla sam do otvorenog prozora sa kojeg se vidi trg. Odmah sam pozvala ćerku da podelim sa njom lepe vesti. U to vreme je šetala ulicom sa mojom unukom Kiročkom. „Kristjuša! Sutra u 9 ujutro krećemo! Prvo u Svjatogorsk, a odatle u Harkov, Dnjepropetrovsk ili Odesku oblast”, pričala je Kristinina majka.
Sve je ličilo na sreću..."Ura! Kira sutra idemo! Ura, odlazimo!" U tom trenutku, majka ju je upitala „Kristina, gde si?, „U parku“, odgovorila je, „Ostani tu gde i jesi“. Kada je izgovorila ove reči, trg su počeli da bombarduju.
Eksplozija za eksplozijom, vatra i dim
Ovo je bilo prvo granatiranje grada. Eksplozija za eksplozijom, vatra i dim. Kristinina majka je istrčala na ulicu dozivajući decu. Ali, u parku nikoga nije bilo. Padala je preko kratere granata i rukama opipavala travu tražeći igračke od njene unuke. Ne nalazeći ih, mislila je da su uspele da pobegnu i da se kriju u skloništu. Pošto ovde nije bilo svetla, ona je mahnito trčala po mraku i tražila ih. Nije ih pronašla.
Lekar koji je stigao u sklonište rekao je Kristininoj majci da je sa njenom decom sve u redu i da je bebici samo povređena ruka. Nekoliko sati kasnije, kada su rafali utihnuli, majka se uputila u bolnicu. Kada je stigla u kliniku, počeo je neprestano da joj zvoni telefon. “Idi u mrtvačnicu, idi u mrtvačnicu”, ponavljali su joj u slušalicu njeni prijatelj, koji su videli fotografije poginule Kristine i Kire na internetu.
“Fotograf koji je bio na licu mesta, slikao je moje ubijene devojke, a fotografije je odmah postavio na internet. Bio je to pakao. U mrtvačnici sam i našla svoje devojke”, kazala je ona.
Nikada je nije ispuštala iz ruku
Prema rečima njene majke, Kristina je bila veoma pametna devojka. Završila je Institut za strane jezike u Gorlovki. Imala je svoje snove. Mnogo je volela svoju ćerku Kiru i jedva je čekala da se porodi. Kada se Kiročka rodila, Kristina je nije ispuštala iz ruku. Stalno joj je pevala pesme, da se kroz neko vreme moglo čuti i kako mala Kira iz spavaće sobe pevuši.
“Još uvek postoji osećaj da su samo izašle u šetnju i da će se sada vratiti. A ja ću gunđati što su se došle tako kasno, jer je već vreme za kupanje. Svaki put kada bi zakasnile, dolazile su i vikale: „Ura! Bako, naučili smo da puzimo!“ ili „Ura! Bako, naučili smo da hodamo!“. U ovom parku su šetale 2-3 puta dnevno. U ovoj travi su naučile da puze i hodaju. Ovde su živele i izgubile svoje živote”, priseća se ona.
Ime "Madona iz Gorlovke " preminula Kristina je dobila zbog užasne fotografije koju su očevici snimili nakon tragedije. Na njoj se nalazi krvava devojka sa otkinutom nogom, koja leži na zemlji držeći dete u naručju. Ova slika je tada izazvala veliku pometnju u javnosti, kako na teritoriji Donbasa, tako i drugde.
Ljudi koji su želi da odaju počast Kristini i Kiri Žuk objavljujući njihove fotografije na društvenoj mreži Fejsbuk, koje ne sadrže nikakav provokativni sadržaj, našli su se u situaciji ih Fejsbuk odmah uklanja.
