https://lat.sputnikportal.rs/20220227/ukrajinska-kriza-obara-standard-u-evropi-i-podize-cene-u-srbiji--1134654588.html
Ukrajinska kriza obara standard u Evropi i podiže cene u Srbiji
Ukrajinska kriza obara standard u Evropi i podiže cene u Srbiji
Sputnik Srbija
Iako su najnovija situacija na relaciji Rusija-Ukrajina i dodatne sankcije Zapada Rusiji predstavljeni kao događaj koji može značajno da ugrozi svetsku... 27.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-27T10:39+0100
2022-02-27T10:39+0100
2022-02-27T10:39+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
srbija – ekonomija
specijalna operacija u ukrajini
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127290570_0:139:1920:1219_1920x0_80_0_0_a8c1d3158974b4ff7ba2bba67ee1b5a4.jpg
Prvenstveno će to osetiti žitelji Evrope i to realnim padom standarda, kaže za Sputnjik Stanić koji je pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije.Bilo je dovoljno da prođe nekoliko sati po objavljivanju odluke predsednika Rusije Vladimira Putina o priznavanju nezavisnosti Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR) i da cena nafte na berzama ode u vis, a da se strmoglave cene deonica.Ugroženost privrede zbog ukrajinske krizeNa početku trgovanja na berzi u Londonu cena barela nafte je porasla za 3,71 dolar na 99,1 dolar, a na američkom tržištu barelom se trgovalo po 95,72 dolara, što je 4,41 dolara više nego dan ranije, javio je Bi-Bi-Si, podsećajući da je Rusija, posle Saudijske Arabije, najveći izvoznik nafte u svetu i najveći proizvođač prirodnog gasa.„Sankcije koje bi prisilile Rusiju da isporučuje manje nafte ili prirodnog gasa snažno bi uticale na svetsku ekonomiju“, upozorila je za britanski javni servis Su Trin, direktorka odeljenja za makrostrategije u globalnoj korporaciji Manulajf investment menadžment (Manulife Investment Management) koja se bavi upravljanjem finansijama.U kojoj meri će najnovija situacija uticati na globalnu, ali i evropsku i srpsku ekonomiju već opterećenu posledicama pandemije?Neuporedivo sa pandemijomPo oceni sagovornika Sputnjika, zbog medijske slike najnovija dešavanja su predstavljena kao vrlo komplikovan događaj koji može značajno da ugrozi svetsku privredu, ali se, po njegovom mišljenju, ona ne mogu porediti sa onim posledicama po privrednnje tokove koje je izazvalo već prvo zaključavanje tokom pandemije kovida.Stanić smatra da će u fokusu najnovije situacije biti energenti, odnosno cena nafte i gasa, koje su kao posledica ranijih trendova od početka godine već porasle 25 procenata. Pored toga, po njegovom viđenju, može doći i do dodatnog rasta cena hrane zbog toga što su u i Rusija i Ukrajina značajni izvoznici žitarica. On podseća da smo i do sada zbog posledica pandemije, uz prošlogodišnju sušu, imali kontinuiran rast cena hrane. Od početka godine je takođe beležen rast cena žitarica, kukuruza 10 odsto, ali i pšenice i sojine sačme. On, međutim, smatra da će ključnu, determinišuću ulogu u novom rastu cena ipak imati energenti.Menjanje političkih odnosa u svetuNa konstatciju da je Nemačka koja je motor evropske privrede već u recesiji posle dva uzastopna kvartalna pada njene ekonomije, Stanić je mišljenja da će projekcije privrednog rasta Evrope koje su bile planirane za 2022. godinu i zemalja EU koje imaju značajnu saradnju sa Rusijom biti revidirane naniže i to iz dva razloga.I dalje će uvoziti ruske energente„Pre svega, uvode se dodatne sankcije, što će verovatno, energente koje Evropa uvozi poskupeti. Oko 40 odsto potreba za gasom EU podmiruje iz Rusije i 25 odsto potreba za naftom. Međutim, činjenica je da i uz osporavanje gasovoda Severni tok 2, niko i dalje ne govori da će biti prekinut uvoz energenata iz Rusije“, kaže ovaj ekonomski analitičar.Ovo će biti trošak za Evropu, ali koliko vidimo, političari u Evropi su spremni na taj trošak zarad ostvarivanja političkih ciljeva u skladu sa dogovorom sa Sjedinjenim Američkim Državama, ističe on.Domaćinsko punjenje rezerviKada je Srbija u pitanju, Stanić očekuje da se i kod nas nastave inflatorni pritisci. On podseća da je rast cene energenata, hrane, osnovnih životnih namirnica doveo do toga da je januarska stopa inflacije procenjena na 8,2 procenta, što je najviše od 2013. godine. Ukazuje, međutim, i na projekciju Narodne banke Srbije da će se inflacija stabilizovati do kraja godine i da bi prosečna mogla da bude oko 4,0 procenta.Kako će se stvari odvijati nezahvalno je prognozirati, jer nam je, podseća on, sa vrha države predočeno da možemo da očekujemo dodatne političke pritiske da se Srbija svrsta na jednu stranu.U sadašnjoj situaciji dobro je, smatra, što je Srbija već ranije domaćinski reagovala puneći svoje robne rezerve kako bi, s obzirom na inflaciju, kasnije bila manje izložena cenovnom rastu i izbegla visok trošak nabavke.Samo bez cenovnih šokovaKako sada stvari stoje taj sukob između Zapada i Rusije će trajati neko vreme i što se tiče cena energenata i hrane, teško da će se one vratiti na pretkrizni nivo, kaže Stanić.Trend rasta cena je, kako ističe, neminovan, samo da ne bude cenovnih šokova, kakav je bio na primer onaj krajem prošle godine sa cenom električne energije. Onda bi privreda, kako smatra, mogla da se prilagođava.Na pitanje kako će sve to da se odraziti na pojedinca, na potrošače, kako će izlaziti na kraj u ovakvoj situaciji, ovaj ekonomski analitičar smatra da će sigurno doći do realnog pada standarda.Pad standarda„Prosečne stope rasta naših dohodaka neće moći da nadoknade stope rasta inflacije i zato će realna kupovna moć stanovništva blago da pada. Ne mora, međutim, da znači da će to biti nastavljeno u dužem roku i da će se preliti i u 2023. godinu. Činjenica je, međutim, da se cene odražavaju i na probleme u nabavci materijala za proizvodnju. Preko 70 odsto kompanija koje smo anketirali zabeležilo je značajan rast cena imputa za proizvodnju, a oko 40 procenata anketiranih kompanija je odlučilo da poveća cene svojih proizvoda“, kaže Stanić.Kompanije će, dodao je on, jedan deo troška morati da prebace na potrošače.Sagovornik Sputnjika ipak zaključuje da je, sudeći po retorici analitičara koji se bave ukrajinskom krizom, sukob većeg intenziteta manje verovatan i da će se ta dešavanja svakako svuda odraziti na privredu, ali u ograničenom obimu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
putinovo priznanje dnr i lnr, rast cene nafte na berzama, uticaj sankcija rusiji na svetsku ekonomiju, posledice sankcija rusiji mnogo manje po globalnu privredu od pandemije, najveće posledice od sankcija rusiji će imati evropa, rast cena nafte, gasa i hrane, eu 40 odsto gasa i 25 odsto nafte nabavlja u rusiji, manji privredni rast evrope od predviđenog u 2022, neminovan rast cena i u srbiji, januarska inflacija u srbiji 8,2 odsto, pad standarda građana neminovan, dobro da ne bude cenovnih šokova,
putinovo priznanje dnr i lnr, rast cene nafte na berzama, uticaj sankcija rusiji na svetsku ekonomiju, posledice sankcija rusiji mnogo manje po globalnu privredu od pandemije, najveće posledice od sankcija rusiji će imati evropa, rast cena nafte, gasa i hrane, eu 40 odsto gasa i 25 odsto nafte nabavlja u rusiji, manji privredni rast evrope od predviđenog u 2022, neminovan rast cena i u srbiji, januarska inflacija u srbiji 8,2 odsto, pad standarda građana neminovan, dobro da ne bude cenovnih šokova,
Ukrajinska kriza obara standard u Evropi i podiže cene u Srbiji
Iako su najnovija situacija na relaciji Rusija-Ukrajina i dodatne sankcije Zapada Rusiji predstavljeni kao događaj koji može značajno da ugrozi svetsku privredu, na nju će se to odraziti u ograničenom obimu, pre svega u zavisnosti od rasta cena energenata, smatra ekonomski analitičar Bojan Stanić.
Prvenstveno će to osetiti žitelji Evrope i to realnim padom standarda, kaže za Sputnjik Stanić koji je pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije.
Bilo je dovoljno da prođe nekoliko sati po objavljivanju odluke predsednika Rusije Vladimira
Putina o priznavanju nezavisnosti Donjecke Narodne Republike (
DNR) i Luganske Narodne Republike (
LNR) i da cena nafte na berzama ode u vis, a da se strmoglave cene deonica.
Ugroženost privrede zbog ukrajinske krize
Na početku trgovanja na berzi u Londonu cena barela nafte je porasla za 3,71 dolar na 99,1 dolar, a na američkom tržištu barelom se trgovalo po 95,72 dolara, što je 4,41 dolara više nego dan ranije, javio je Bi-Bi-Si, podsećajući da je Rusija, posle Saudijske Arabije, najveći izvoznik nafte u svetu i najveći proizvođač prirodnog gasa.
„Sankcije koje bi prisilile Rusiju da isporučuje manje nafte ili prirodnog gasa snažno bi uticale na svetsku ekonomiju“, upozorila je za britanski javni servis Su Trin, direktorka odeljenja za makrostrategije u globalnoj korporaciji Manulajf investment menadžment (Manulife Investment Management) koja se bavi upravljanjem finansijama.
U kojoj meri će najnovija situacija uticati na globalnu, ali i evropsku i srpsku ekonomiju već opterećenu posledicama pandemije?
Neuporedivo sa pandemijom
Po oceni sagovornika Sputnjika, zbog medijske slike najnovija dešavanja su predstavljena kao vrlo komplikovan događaj koji može značajno da ugrozi svetsku privredu, ali se, po njegovom mišljenju, ona ne mogu porediti sa onim posledicama po privrednnje tokove koje je izazvalo već prvo zaključavanje tokom pandemije kovida.
Stanić smatra da će u fokusu najnovije situacije biti energenti, odnosno cena nafte i gasa, koje su kao posledica ranijih trendova od početka godine već porasle 25 procenata. Pored toga, po njegovom viđenju, može doći i do dodatnog rasta cena hrane zbog toga što su u i Rusija i Ukrajina značajni izvoznici žitarica. On podseća da smo i do sada zbog posledica pandemije, uz prošlogodišnju sušu, imali kontinuiran rast cena hrane. Od početka godine je takođe beležen rast cena žitarica, kukuruza 10 odsto, ali i pšenice i sojine sačme. On, međutim, smatra da će ključnu, determinišuću ulogu u novom rastu cena ipak imati energenti.
Menjanje političkih odnosa u svetu
„Ono što je takođe činjenica je da mi sada imamo geopolitički potres koji u dugom roku može da promeni političke odnose u svetu, a svakako samim tim i ekonomske, iz prostog razloga što ovo može da pogodi evropsku privredu, a američku ne toliko. Evrospka privreda će u nameri da sankcioniše Rusiju i smanji zavisnost od njenih energenata imati dodatne troškove nabavke gasa van Rusije“, ističe naš sagovornik.
Na konstatciju da je Nemačka koja je motor evropske privrede već u recesiji posle dva uzastopna kvartalna pada njene ekonomije, Stanić je mišljenja da će projekcije privrednog rasta Evrope koje su bile planirane za 2022. godinu i zemalja EU koje imaju značajnu saradnju sa Rusijom biti revidirane naniže i to iz dva razloga.
I dalje će uvoziti ruske energente
„Pre svega, uvode se
dodatne sankcije, što će verovatno,
energente koje Evropa uvozi
poskupeti. Oko 40 odsto potreba za gasom EU podmiruje iz Rusije i 25 odsto potreba za naftom. Međutim, činjenica je da i uz osporavanje gasovoda Severni tok 2, niko i dalje ne govori da će biti prekinut
uvoz energenata iz Rusije“, kaže ovaj ekonomski analitičar.
Ovo će biti trošak za Evropu, ali koliko vidimo, političari u Evropi su spremni na taj trošak zarad ostvarivanja političkih ciljeva u skladu sa dogovorom sa Sjedinjenim Američkim Državama, ističe on.
Domaćinsko punjenje rezervi
Kada je Srbija u pitanju, Stanić očekuje da se i kod nas nastave inflatorni pritisci. On podseća da je rast cene energenata, hrane, osnovnih životnih namirnica doveo do toga da je januarska stopa inflacije procenjena na 8,2 procenta, što je najviše od 2013. godine. Ukazuje, međutim, i na projekciju Narodne banke Srbije da će se inflacija stabilizovati do kraja godine i da bi prosečna mogla da bude oko 4,0 procenta.
Kako će se stvari odvijati nezahvalno je prognozirati, jer nam je, podseća on, sa vrha države predočeno da možemo da očekujemo
dodatne političke pritiske da se Srbija svrsta na jednu stranu.
U sadašnjoj situaciji dobro je, smatra, što je Srbija već ranije domaćinski reagovala puneći svoje robne rezerve kako bi, s obzirom na inflaciju, kasnije bila manje izložena cenovnom rastu i izbegla visok trošak nabavke.
Kako sada stvari stoje taj sukob između Zapada i Rusije će trajati neko vreme i što se tiče cena energenata i hrane, teško da će se one vratiti na pretkrizni nivo, kaže Stanić.
Trend rasta cena je, kako ističe, neminovan, samo da ne bude cenovnih šokova, kakav je bio na primer onaj krajem prošle godine sa cenom električne energije. Onda bi privreda, kako smatra, mogla da se prilagođava.
Na pitanje kako će sve to da se odraziti na pojedinca, na potrošače, kako će izlaziti na kraj u ovakvoj situaciji, ovaj ekonomski analitičar smatra da će sigurno doći do realnog pada standarda.
„Prosečne stope rasta naših dohodaka neće moći da nadoknade stope rasta inflacije i zato će realna kupovna moć stanovništva blago da pada. Ne mora, međutim, da znači da će to biti nastavljeno u dužem roku i da će se preliti i u 2023. godinu. Činjenica je, međutim, da se cene odražavaju i na probleme u nabavci materijala za proizvodnju. Preko 70 odsto kompanija koje smo anketirali zabeležilo je značajan rast cena imputa za proizvodnju, a oko 40 procenata anketiranih kompanija je odlučilo da poveća cene svojih proizvoda“, kaže Stanić.
Kompanije će, dodao je on, jedan deo troška morati da prebace na potrošače.
Sagovornik Sputnjika ipak zaključuje da je, sudeći po retorici analitičara koji se bave ukrajinskom krizom, sukob većeg intenziteta manje verovatan i da će se ta dešavanja svakako svuda odraziti na privredu, ali u ograničenom obimu.
