https://lat.sputnikportal.rs/20220227/cuvena-fotografija-ko-je-covek-koji-prkosno-odbija-nacisticki-pozdrav-foto-1134809961.html
Čuvena fotografija: Ko je čovek koji prkosno odbija nacistički pozdrav /foto/
Čuvena fotografija: Ko je čovek koji prkosno odbija nacistički pozdrav /foto/
Sputnik Srbija
Pogledajte ovu istorijsku fotografiju. Naizgled, to je sasvim običan prizor hipnotisane mase koja dizanjem desne ruke u kultni nacistički pozdrav iskazuje... 27.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-27T08:11+0100
2022-02-27T08:11+0100
2022-02-27T08:11+0100
društvo
društvo
čas istorije
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/1a/1134807058_0:0:2899:1631_1920x0_80_0_0_ba9e4bc35f28b9de9b3f616cd5a5c325.jpg
Nakon izvođenja nemačke himne, usledio je takozvani „pozdrav Fireru” u kome, kao što se može videti na slici, disciplinovano i oduševljeno učestvuju brodogradilišni radnici, vojnici i drugi nemački građani zatečeni na porinuću broda.Međutim, jedan čovek ne čini isto što i drugi. U gornjem desnom uglu fotografije vidi se kako on ne odaje počast Fireru, niti deli oduševljenje prisutnih. Sa vidnom rezignacijom, on ruke drži prekrštene jasno pokazujući kako, mada potpuno usamljen u svom stavu, ne namerava ukazati poštovanje totalitarnom režimu. To je očigledno njegov lični gest i s obzirom da ga izvodi usred mase, verovatno nema egzibicionistički cilj da pošalje javnu političku poruku. Međutim, fotografija koja je načinjena sa visine trajno beleži njegov revolt.Ko je taj čovek?On je Avgust Landmeser (August Landmesser) i bio je naizgled običan tridesetošestogodišnji radnik u brodogradilištu „Blom and Vos“ u Hamburgu. Nažalost, o Landmeseru danas jedva da ima više podataka i zapravo, punih pola veka nije uopšte bilo poznato ni njegovo ime, mada je zbog ovog snimka već uveliko smatran herojem širom sveta. Godine 1991. nemački časopis „Cajt“ objavio je fotografiju iz Hamburga, a 15. novembra 1996. više novina je pozvalo čitaoce širom Nemačke da se jave ako imaju ikakvu informaciju o čoveku iz brodogradilišta.Na poziv se javila Landmeserova kćerka Irena koja je svog oca prepoznala na slici i pružila nekoliko dodatnih informacija o njemu. Između ostalih, i to da je dve godine nakon slučaja u Hamburgu, zbog „nepoštovanja rase” osuđen po zlokobnim nirnberškim zakonima i 1938. poslat u koncetracioni logor Borgermor. Lendmeser je inače bio član Nacionalsocijaldemokratske partije (NSDAP), a optužen je zbog braka sa Irmom Ekler, za koju su nacisti utvrdili da ima „jevrejsko poreklo”. Navodno je tri godine kasnije oslobođen, ali o njemu se više ništa nije saznalo, prenosi portal Nauka kroz priče tekst Slobodana Bubnjevića.Ostao je samo gest sa fotografije, koji je jedan je od izuzetno retkih, gotovo neviđenih primera herojstva pojedinaca koji su u nacističkoj Nemačkoj, a kasnije i u dobrom delu okupirane Evrope, iskazali kritički stav prema masovnim manifestacijama ideologije i kulta vođe. I oduprli se zlu.
https://lat.sputnikportal.rs/20201117/pet-najpoznatijih-istorijskih-fotografija-koje-kruze-internetom-a-zapravo-su-lazne-foto-1123884768.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210103/stara-fotografija--hit-na-internetu-Misice-srbije-i-hrvatske-pre-90-godina-foto--1124220448.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, čas istorije, magazin
društvo, čas istorije, magazin
Čuvena fotografija: Ko je čovek koji prkosno odbija nacistički pozdrav /foto/
Pogledajte ovu istorijsku fotografiju. Naizgled, to je sasvim običan prizor hipnotisane mase koja dizanjem desne ruke u kultni nacistički pozdrav iskazuje poštovanje Adolfu Hitleru. Ovaj prizor je snimljen 13. juna 1936. godine u Hamburgu, tokom porinuća broda „Horst Vesel“.
Nakon izvođenja nemačke himne, usledio je takozvani „pozdrav Fireru” u kome, kao što se može videti na slici, disciplinovano i oduševljeno učestvuju brodogradilišni radnici, vojnici i drugi nemački građani zatečeni na porinuću broda.
Međutim, jedan čovek ne čini isto što i drugi. U gornjem desnom uglu fotografije vidi se kako on ne odaje počast Fireru, niti deli oduševljenje prisutnih. Sa vidnom rezignacijom, on ruke drži prekrštene jasno pokazujući kako, mada potpuno usamljen u svom stavu, ne namerava ukazati poštovanje totalitarnom režimu. To je očigledno njegov lični gest i s obzirom da ga izvodi usred mase, verovatno nema egzibicionistički cilj da pošalje javnu političku poruku. Međutim, fotografija koja je načinjena sa visine trajno beleži njegov revolt.
On je Avgust Landmeser (August Landmesser) i bio je naizgled običan tridesetošestogodišnji radnik u brodogradilištu „Blom and Vos“ u Hamburgu. Nažalost, o Landmeseru danas jedva da ima više podataka i zapravo, punih pola veka nije uopšte bilo poznato ni njegovo ime, mada je zbog ovog snimka već uveliko smatran herojem širom sveta. Godine 1991. nemački časopis „Cajt“ objavio je fotografiju iz Hamburga, a 15. novembra 1996. više novina je pozvalo čitaoce širom Nemačke da se jave ako imaju ikakvu informaciju o čoveku iz brodogradilišta.
Na poziv se javila Landmeserova kćerka Irena koja je svog oca prepoznala na slici i pružila nekoliko dodatnih informacija o njemu. Između ostalih, i to da je dve godine nakon slučaja u Hamburgu, zbog „
nepoštovanja rase” osuđen po zlokobnim nirnberškim zakonima i 1938. poslat u koncetracioni logor Borgermor. Lendmeser je inače bio član Nacionalsocijaldemokratske partije (NSDAP), a optužen je zbog braka sa Irmom Ekler, za koju su nacisti utvrdili da ima „jevrejsko poreklo”. Navodno je tri godine kasnije oslobođen, ali o njemu se više ništa nije saznalo,
prenosi portal Nauka kroz priče tekst Slobodana Bubnjevića.
Ostao je samo gest sa fotografije, koji je jedan je od izuzetno retkih, gotovo neviđenih primera herojstva pojedinaca koji su u nacističkoj Nemačkoj, a kasnije i u dobrom delu okupirane Evrope, iskazali kritički stav prema masovnim manifestacijama ideologije i kulta vođe. I oduprli se zlu.
