https://lat.sputnikportal.rs/20220226/berze-se-vec-primirile-posle-ukrajinskog-udara--sta-ocekuju-brokeri-1134784074.html
Berze se već primirile posle „ukrajinskog udara“- šta očekuju brokeri
Berze se već primirile posle „ukrajinskog udara“- šta očekuju brokeri
Sputnik Srbija
Posle dramatičnog reagovanja berzi padom njenih indeksa usled vojne operacije Rusije u Ukrajini, oni su već narednog dana bili u plusu i tržište kapitala se... 26.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-26T14:16+0100
2022-02-26T14:16+0100
2022-02-26T14:16+0100
ekonomija
ekonomija
svet
svet – ekonomija
ukrajinska kriza
berze
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112165/79/1121657933_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_2ae49d6c76df3efda3f3af656293b3dc.jpg
U to je uveren glavni broker kuće „Momentum sekjuritiz“ Nenad Gujaničić.Nakon neočekivanog popravljanja tržišnog raspoloženja na Volstritu i rasta Njujorške berze, oporavile su se i azijske. Pošto su investitori odmeravali dugoročni uticaj oštrijih zapadnih sankcija Rusiji, cene nafte su usporile rast, posle jučerašnjeg skoka za više od 8,0 procenat.Evropska cena nafte Brent za isporuku u martu viša je za 2,85 posto i iznosi 101,90 dolara po barelu na azijskom trgovanju, dok je cena američke sirove nafte u porastu za 2,84 odsto na 95,45 dolara za barel, preneo je Si-En-Bi-Si.Berza uvek burno reagujeNakon vesti o pokretanju ruske vojne akcije cena gasa porasla je 61 odsto u jednom danu, na oko 1600 dolara za hiljadu kubnih metara, da bi za dan spala na 1.230 dolara, pokazali su podaci londonske berze.Cena pšenice u Evropi je na rekordnom nivou, kukuruz je dostigao sedmomesečni maksimum, a soja je takođe u porastu. Sva tri ključna sastojka za hranu i stočnu hranu su porasla za oko 40 odsto u odnosu na najniže vrednosti iz 2021. godine.Šta se dalje može očekivati na tržištima kapitala, pogotovo u svetlu najnovijih sankcija Zapada Rusiji?Gujaničić za Sputnjik napominje da berza uvek prenaglašeno reaguje kada se dese događaji visokog intenziteta, bilo da su pozitivni, bilo negativni, pa je tako bilo i u ovom slučaju otpočinjanja vojne operacije Rusije u Ukrajini.„Ovaj događaj je bio centralni na svim frontovima, pa i na berzanskom tržištu i ta prva reakcija u četvrtak ujutru je bila prilično dramatična. Evropski indeksi akcija su pali pet-šest odsto, američki fjučersi su bili u minusu oko tri odsto i to su bile prilično velike promene, dok su u suprotnom smeru išli tradicionalni čuvari vrednosti – američki dolar, japanski jen, zlato“, podseća ovaj broker.Izostanak dramatičnih sankcija primirio berzeOčekivano, u takvoj situaciji je, kaže, došlo do rasta cene raznih sirovina koje direktno zavise od Rusije i Ukrajine, kako gasa i nafte, tako i raznih vrsta žitarica čiji su te dve zemlje veliki izvoznici.Nisu svi indeksi porasli isto, ali u proseku u plusu su bili između jedan i dva odsto. Evropskim berzama koje su ipak više pod uticajem dešavanja u Ukrajini i na kraju krajeva, Rusija je mnogo bliža i imaju direktne veze, trebalo je malo više vremena da zaustave pad, ali i one su već narednog dana beležile blagi porast, kaže Gujaničić.Vraćanje u normalu nije konačnoDešavanja na berzi su, generalno, živa stvar, situacija može da se promeni očas posla i ona je uvek rezultanta ponašanja svih investitora. Bilo bi, ističe on, pogrešno uzeti stanje u jednom momentu kao činjenično. Više je to proces i definitivno će u ovom slučaju, po njegovom mišljenju, biti vidnih posledica na tržištu.„Koliko će one biti ozbiljne, pre svega će zavisi od nastavka ove krize, da li će i koliko trajati, da li će se produbiti. To je sada glavni događaj u svetu i glavni događaj na berzama, ali to nisu jedini problemi i jedini izazovi sa kojima se investitori na njima suočavaju. Pre ove rusko-ukrajinske krize glavna tema je bila visoka inflacija koja i dalje stoji. Štaviše, sa ovim dešavanjima će biti dodatno podgrejana“, uveren je glavni broker društva „Momentum sekjuritiz“.Inflacija će biti dodatno podgrejanaSasvim je izvesna, smatra on, reakcija centralnih banaka, pre svega američkog Feda, a verovatno i Evropske centralne banke i to podizanjem referentnih kamatnih stopa. Brzina njihovog rasta je ono što najviše tišti investitore, jer će to smanjiti likvidnost u svetskoj privredi i samim tim negativno uticati na berze, ističe naš sagovornik.Na pitanje šta može da se očekuje kada su cene berzanske robe u pitanju, da li one kada tako u jednom trenutku uzlete, kao što je sada bilo sa naftom, gasom i pšenicom, ikada budu vraćene na pretkrizni nivo, on kaže da tu generalno nema pravila bilo koja vrsta robe da je u pitanju.Cene će se teško vratitiPo njegovoj proceni, verovatno će biti potrebna barem još ova godina da se ti pokidani lanci u snabdevanju povežu i da se neutrališu ti uticaji pandemije.„Sve dodatne komplikacije, kao što su ovaj rat, kao što je dalja geopolitička eskalacija, sankcije, dalje kidanje tih lanaca mogu samo da pogoršaju situaciju. Teško je reći, ali malo je verovatno da će se cene u ovoj godini vratiti, ali da bi barem splasnule, neophodno je da se, pre svega, reše uzroci koji su do njihovog rasta doveli“, zaključio je Gujaničić za Sputnjik.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
posle strmoglavog pada berzi zbog ruske vojne operacije u ukrajini, berze se brzo oporavile, od situacije u ukrajini zavisiće dalje kretanje na berzama, investitori ocenili da sankcije rusiji nisu tako dramatične, berzanski indeksi u plusu, cena nafte i gasa posle velikog rasta pala, nova situacija će podgrejati inflaciju, vraćanje cena na predkrizni nivo ne treba očekivati do kraja godine,
posle strmoglavog pada berzi zbog ruske vojne operacije u ukrajini, berze se brzo oporavile, od situacije u ukrajini zavisiće dalje kretanje na berzama, investitori ocenili da sankcije rusiji nisu tako dramatične, berzanski indeksi u plusu, cena nafte i gasa posle velikog rasta pala, nova situacija će podgrejati inflaciju, vraćanje cena na predkrizni nivo ne treba očekivati do kraja godine,
Berze se već primirile posle „ukrajinskog udara“- šta očekuju brokeri
Posle dramatičnog reagovanja berzi padom njenih indeksa usled vojne operacije Rusije u Ukrajini, oni su već narednog dana bili u plusu i tržište kapitala se zasad primirilo. Dalji tok kretanja zavisiće od odvijanja situacije koja je i uzrokovala potrese, ali teško da će cene biti vraćene na predkrizne do kraja godine.
U to je uveren glavni broker kuće „Momentum sekjuritiz“ Nenad Gujaničić.
Nakon neočekivanog popravljanja tržišnog raspoloženja na Volstritu i rasta Njujorške berze, oporavile su se i azijske. Pošto su investitori odmeravali dugoročni uticaj oštrijih zapadnih sankcija Rusiji, cene nafte su usporile rast, posle jučerašnjeg skoka za više od 8,0 procenat.
Evropska cena nafte Brent za isporuku u martu viša je za 2,85 posto i iznosi 101,90 dolara po barelu na azijskom trgovanju, dok je cena američke sirove nafte u porastu za 2,84 odsto na 95,45 dolara za barel, preneo je Si-En-Bi-Si.
Nakon vesti o pokretanju ruske vojne akcije
cena gasa porasla je 61 odsto u jednom danu, na oko 1600 dolara za hiljadu kubnih metara, da bi za dan spala na 1.230 dolara, pokazali su podaci londonske berze.
Cena pšenice u Evropi je na rekordnom nivou, kukuruz je dostigao sedmomesečni maksimum, a soja je takođe u porastu. Sva tri ključna sastojka za hranu i stočnu hranu su porasla za oko 40 odsto u odnosu na najniže vrednosti iz 2021. godine.
Šta se dalje može očekivati na tržištima kapitala, pogotovo u svetlu najnovijih sankcija Zapada Rusiji?
Gujaničić za Sputnjik napominje da berza uvek prenaglašeno reaguje kada se dese događaji visokog intenziteta, bilo da su pozitivni, bilo negativni, pa je tako bilo i u ovom slučaju otpočinjanja vojne operacije Rusije u Ukrajini.
„Ovaj događaj je bio centralni na svim frontovima, pa i na berzanskom tržištu i ta prva reakcija u četvrtak ujutru je bila prilično dramatična. Evropski indeksi akcija su pali pet-šest odsto, američki fjučersi su bili u minusu oko tri odsto i to su bile prilično velike promene, dok su u suprotnom smeru išli tradicionalni čuvari vrednosti – američki dolar, japanski jen, zlato“, podseća ovaj broker.
Izostanak dramatičnih sankcija primirio berze
Očekivano, u takvoj situaciji je, kaže, došlo do rasta cene raznih sirovina koje direktno zavise
od Rusije i Ukrajine, kako gasa i nafte, tako i raznih vrsta žitarica čiji su te dve zemlje veliki izvoznici.
„To je bila neka prva reakcija, ali je sredinom dana došlo do blagog hlađenja. Ta panika je malo prestala, naročito kada su investitori spoznali da te sankcije prema Rusiji neće biti toliko dramatične, odnosno da neće biti govora o izbacivanju Rusije iz SVIFT-a, sistema međunarodnog platnog prometa, da neće biti ukinuta mogućnost izvoza ruskih sirovina što je bitno kako za Rusiju, tako i za globalnu privredu. Tako su četvrtak američke berze završile čak u plusu“, objašnjava naš sagovornik.
Nisu svi
indeksi porasli isto, ali u proseku
u plusu su bili između jedan i dva odsto.
Evropskim berzama koje su ipak
više pod uticajem dešavanja u Ukrajini i na kraju krajeva, Rusija je mnogo bliža i imaju direktne veze,
trebalo je malo više vremena da zaustave pad, ali i one su već narednog dana beležile blagi porast, kaže Gujaničić.
Vraćanje u normalu nije konačno
Dešavanja na berzi su, generalno, živa stvar, situacija može da se promeni očas posla i ona je uvek rezultanta ponašanja svih investitora. Bilo bi, ističe on, pogrešno uzeti stanje u jednom momentu kao činjenično. Više je to proces i definitivno će u ovom slučaju, po njegovom mišljenju, biti vidnih posledica na tržištu.
„Koliko će one biti ozbiljne, pre svega će zavisi od nastavka ove krize, da li će i koliko trajati, da li će se produbiti. To je sada glavni događaj u svetu i glavni događaj na berzama, ali to nisu jedini problemi i jedini izazovi sa kojima se investitori na njima suočavaju. Pre ove rusko-ukrajinske krize glavna tema je bila visoka inflacija koja i dalje stoji. Štaviše, sa ovim dešavanjima će biti dodatno podgrejana“, uveren je glavni broker društva „Momentum sekjuritiz“.
Inflacija će biti dodatno podgrejana
Sasvim je izvesna, smatra on, reakcija centralnih banaka, pre svega američkog Feda, a verovatno i Evropske centralne banke i to podizanjem referentnih kamatnih stopa. Brzina njihovog rasta je ono što najviše tišti investitore, jer će to smanjiti likvidnost u svetskoj privredi i samim tim negativno uticati na berze, ističe naš sagovornik.
Na pitanje šta može da se očekuje kada su cene berzanske robe u pitanju, da li one kada tako u jednom trenutku uzlete, kao što je sada bilo sa naftom, gasom i pšenicom, ikada budu vraćene na pretkrizni nivo, on kaže da tu generalno nema pravila bilo koja vrsta robe da je u pitanju.
„Ono što je izvesno jeste da kada prođu ti uzroci koji su uticali na takva dešavanja, tada se i stiču okolnosti da se cene postepeno vraćaju. Kada govorimo o cenama sirovina, nakon početka pandemije gotovo sve sirovine su zabeležile rast vrednosti, to je generalno tako i najveći problem privrednika širom sveta je da su poskupeli svi imputi, svi materijali“, podseća Gujaničić, dodajući da to ne može preko noći da se vrati u stare okvire.
Cene će se teško vratiti
Po njegovoj proceni, verovatno će biti potrebna barem još ova godina da se ti pokidani lanci u snabdevanju povežu i da se neutrališu ti uticaji pandemije.
„Sve dodatne komplikacije, kao što su ovaj rat, kao što je dalja geopolitička eskalacija, sankcije, dalje kidanje tih lanaca mogu samo da pogoršaju situaciju. Teško je reći, ali malo je verovatno da će se cene u ovoj godini vratiti, ali da bi barem splasnule, neophodno je da se, pre svega, reše uzroci koji su do njihovog rasta doveli“, zaključio je Gujaničić za Sputnjik.
