https://lat.sputnikportal.rs/20220224/pukotine-na-zapadu-evropi-najmanje-treba-konflikt-sa-rusijom-1134723486.html
Pukotine na Zapadu: Evropi najmanje treba konflikt sa Rusijom
Pukotine na Zapadu: Evropi najmanje treba konflikt sa Rusijom
Sputnik Srbija
Pukotina se na Zapadu videla i ranije, ali posle demantija Bajdneove izjave da je Rusija još pre vojnih akcija započela „invaziju“ na Ukrajinu, koji je stigao... 24.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-24T13:06+0100
2022-02-24T13:06+0100
2022-02-24T14:41+0100
svet
specijalna operacija u ukrajini
rusija
sad
invazija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112130/65/1121306540_0:0:2430:1367_1920x0_80_0_0_b9d379b7bfd145dbab511527c26e237a.jpg
Ovo je za Sputnjik izjavio profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić.On dodaje da se, iako lideri zemalja EU daju kritičke izjave o Rusiji da bi zadovoljili apetite Si En En-a i američke politike generalno, Evropska unija nerado uvlači u konflikt oko Ukrajine.Ministar finansija Francuske Bruno Le Mer izjavio je da reč „invazija“ koju je koristio američki predsednik, nije primerna za ovu situaciju, za događaje u Ukrajini.Evropa nevoljno prihvata sankcijeSamardžić podseća da ni sankcije uvedene Rusiji zbog Ukrajine u poslovnoj zajednici Evrope nisu dobro prihvaćene, zato što su zemlje EU kao celina sa Rusijom imale razvijene trgovinske odnose, dosta je investirano, posebno firme iz Nemačke, u kojoj je čak polovina javnog mnjena bila protiv kažnjavanja Rusije.„EU je bezbednosno lojalna Americi i NATO-u, ali kada dođe do pitanja da li da se odnosi sa Rusijom zaoštre do predratnog stanja i da se ukinu sve ekonomske veze, posebno energetske, oni tu zaista nemaju pozitivna stav, iako na prvi pogled tako deluje“, kaže Samardžić.On dodaje da zato sa rezervom treba uzeti kritičke izjave lidera Unije o Rusiji, jer služe samo da bi zadovoljile američku politiku. Amerika je s druge strane imala vrlo jaku retoriku, ali po mišljenju sagovornika Sputnjika, i ona otkriva stanje stvari koje se ne vidi na prvi pogled.„Bajdenova izjava u vezi „invazije“, kako karakteriše rusko angažovanje u Ukrajini, zapravo treba da teškim rečima nadoknadi činjeničnu neuverljivost stanja stvari. Tu je došlo do verbalnog preterivanja koje se francuskom ministru, a ne verujem da je na svoju ruku dao tu izjavu, učinila opasnim. Zapravo on uvlači sve te zemlje EU u rat sa Rusijom“, kaže Samardžić.Više o aktuelnoj situaciji u Ukrajini pogledajte u Sputnjikovoj specijalnoj emisiji posvećenoj ovoj temi, u kojoj govori glavna i odgovorna urednica srpske redakcije Sputnjik Ljubinka Milinčić:Americi treba ratOn dodaje da Americi po svoj prilici treba neki rat, jer je problem sa Ukrajinom konstruisan, a konstruisanje je krenulo i pre 2014. godine, kada je bio jasan njihov uticaj koji zapravo treba da Rusiju potkopa iznutra.„To se razvija sa promenjljivom srećom, a sad je došlo do vrhunca gde sami Amerikanci ne misle da tu vode rat. Bez Evropske unije takvog rata nema, posebno imajući u vidu da rat protiv Rusije ne može biti drugo do globalni rat, a takav rat podrazumeva EU u savezništvu sa takozvanim zapadnim sistemom kolektivne bezbednosti. Sve je to upleteno u ove reči koje je izgovorio Bajden i na koje mu je odgovorio francuski ministar“, objašnjava Samardžić.Invazija nije korišćena prvi putPublicista Srđa Trifković podseća da Bajdenov termin „invazija“ nije korišćen prvi put od kada je esklairala situaciju oko Donjecka i Luganska. Pominjana je tokom protekla dva meseca sa čitavim nizom mogućih datuma koji su bili sugerisani, a pogotovo 16. februar.On veruje da je namera zapadnih zvaničnika bila da ostave dodatni manevarski prostor za eventualne pregovore, koji bi, pogotovo u slučaju Evropljana, značili da se izbegne potpuni paket sankcija protiv Rusije koji bi uključivao i energente.„Ukoliko Putin bude stao na granicama prekida vatre i razgraničenja između donbaskih snaga i i ukrajinske vojske, ništa dramatično se neće ni desiti. Može se očekivati neki novi dodatni evropski paket sankcija, ali ništa dramatično. Ali ukoliko bi došlo do direktnih sukoba između ruskih regularnih jedinica i ukrajinske vojske, to bi onda bila sasvim druga priča“, kaže Trifković i dodaje da ne veruje da će do toga doći.Nema jedinstvene evropske politikeOn podseća da jedinstvene evropske politike uopšte nema, da unutar EU postoje umerenije zemlje u odnosu na Rusiju, kao što su, osim Francuske, Italija, Španija, Grčka i Mađarska. S druge strane su vrlo tvrdo raspoložene anti ruske zemlje, kao što su Poljska, tri pribaltičke republike, zatim Rumunija, Švedska, Holandija i Danska.„U ovom kontekstu gledano, interesanto je da je Makron još pre tri nedelje ponudio da posreduje u skobu, ali ne kao monolitni deo zapadnog bloka, već kao neko ko nudi svoje dobre usluge. Takođe upada u oči da je u toj ponudi govorio o potrebi za „evropskim pristupom ovom problemu“. Tu smo mogli da prepoznamo i eho degolističke retorike, jer je Šarl de Gol takođe govori o evropskom problemu koji treba da rešavaju sami Evropljani. Mislim da upravo Francuska vidi više nego Nemačka, u ovom trenutku ispoljava određeni stepen nezavisnosti u odnosu na Vašington“, kaže Trifković.Samardžić je siguran da, koliko god Amerikanci friziraju činjenice i provociraju, kao što je bio slučaj sa Jugoslavijom kroz Markale, Račak i druge konstrukcije, javno mnjenje u Evropi duboko sa sumnjama gleda u tu vrstu propagande, iako je stereotipno orijentisano prema Rusiji, jasno mu je šta se dešava.„Sada sa ovim rečnikom koji je koristio s jedne strane Bajden, kao jedno preterivanje, i francuski ministar kao umirivanje, videlo se da ne cvetaju ruže, da će verovatno doći do nekog preispitivanja u redovima EU, možda otvorenijeg, kakva je njihova uloga u ovoj stvari“, zaključuje Samardžić.
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
kriza u ukrajini, rusija, sad, invazija, vojna intervencja,
kriza u ukrajini, rusija, sad, invazija, vojna intervencja,
Pukotine na Zapadu: Evropi najmanje treba konflikt sa Rusijom
13:06 24.02.2022 (Osveženo: 14:41 24.02.2022) Pukotina se na Zapadu videla i ranije, ali posle demantija Bajdneove izjave da je Rusija još pre vojnih akcija započela „invaziju“ na Ukrajinu, koji je stigao iz Francuske, ona je zjapeća. Jasno se vidi opiranje Evropske unije politici Amerike koja je dobila jasan znak.
Ovo je za Sputnjik izjavio profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić.
On dodaje da se, iako lideri zemalja EU daju kritičke izjave o Rusiji da bi zadovoljili apetite Si En En-a i američke politike generalno, Evropska unija nerado uvlači u konflikt oko Ukrajine.
Ministar finansija Francuske Bruno Le Mer izjavio je da reč „invazija“ koju je koristio američki predsednik, nije primerna za ovu situaciju, za događaje u Ukrajini.
Evropa nevoljno prihvata sankcije
Samardžić podseća da ni sankcije uvedene Rusiji zbog Ukrajine u poslovnoj zajednici Evrope nisu dobro prihvaćene, zato što su zemlje EU kao celina sa Rusijom imale razvijene trgovinske odnose, dosta je investirano, posebno firme iz Nemačke, u kojoj je čak polovina javnog mnjena bila protiv kažnjavanja Rusije.
„EU je bezbednosno lojalna Americi i NATO-u, ali kada dođe do pitanja da li da se odnosi sa Rusijom zaoštre do predratnog stanja i da se ukinu sve ekonomske veze, posebno energetske, oni tu zaista nemaju pozitivna stav, iako na prvi pogled tako deluje“, kaže Samardžić.
On dodaje da zato sa rezervom treba uzeti kritičke izjave lidera Unije o Rusiji, jer služe samo da bi zadovoljile američku politiku. Amerika je s druge strane imala vrlo jaku retoriku, ali po mišljenju sagovornika Sputnjika, i ona otkriva stanje stvari koje se ne vidi na prvi pogled.
„Bajdenova izjava u vezi „invazije“, kako karakteriše
rusko angažovanje u Ukrajini, zapravo treba da teškim rečima nadoknadi činjeničnu neuverljivost stanja stvari. Tu je došlo do verbalnog preterivanja koje se francuskom ministru, a ne verujem da je na svoju ruku dao tu izjavu, učinila opasnim. Zapravo on uvlači sve te zemlje EU u rat sa Rusijom“, kaže Samardžić.
Više o aktuelnoj situaciji u Ukrajini pogledajte u Sputnjikovoj specijalnoj emisiji posvećenoj ovoj temi, u kojoj govori glavna i odgovorna urednica srpske redakcije Sputnjik Ljubinka Milinčić:
On dodaje da Americi po svoj prilici treba neki rat, jer je problem sa Ukrajinom konstruisan, a konstruisanje je krenulo i pre 2014. godine, kada je bio jasan njihov uticaj koji zapravo treba da Rusiju potkopa iznutra.
„To se razvija sa promenjljivom srećom, a sad je došlo do vrhunca gde sami Amerikanci ne misle da tu vode rat. Bez Evropske unije takvog rata nema, posebno imajući u vidu da rat protiv Rusije ne može biti drugo do globalni rat, a takav rat podrazumeva EU u savezništvu sa takozvanim zapadnim sistemom kolektivne bezbednosti. Sve je to upleteno u ove reči koje je izgovorio Bajden i na koje mu je odgovorio francuski ministar“, objašnjava Samardžić.
Invazija nije korišćena prvi put
Publicista Srđa Trifković podseća da Bajdenov termin „invazija“ nije korišćen prvi put od kada je esklairala situaciju oko Donjecka i Luganska. Pominjana je tokom protekla dva meseca sa čitavim nizom mogućih datuma koji su bili sugerisani, a pogotovo 16. februar.
On veruje da je namera zapadnih zvaničnika bila da ostave dodatni manevarski prostor za eventualne pregovore, koji bi, pogotovo u slučaju Evropljana, značili da se izbegne potpuni paket sankcija protiv Rusije koji bi uključivao i energente.
„Ukoliko Putin bude stao na granicama prekida vatre i razgraničenja između donbaskih snaga i i ukrajinske vojske, ništa dramatično se neće ni desiti. Može se očekivati neki novi dodatni evropski paket sankcija, ali ništa dramatično. Ali ukoliko bi došlo do direktnih sukoba između ruskih regularnih jedinica i ukrajinske vojske, to bi onda bila sasvim druga priča“, kaže Trifković i dodaje da ne veruje da će do toga doći.
Nema jedinstvene evropske politike
On podseća da jedinstvene evropske politike uopšte nema, da unutar EU postoje umerenije zemlje u odnosu na Rusiju, kao što su, osim Francuske, Italija, Španija, Grčka i Mađarska. S druge strane su vrlo tvrdo raspoložene anti ruske zemlje, kao što su Poljska, tri pribaltičke republike, zatim Rumunija, Švedska, Holandija i Danska.
„U ovom kontekstu gledano, interesanto je da je
Makron još pre tri nedelje ponudio da posreduje u skobu, ali ne kao monolitni deo zapadnog bloka, već kao neko ko nudi svoje dobre usluge. Takođe upada u oči da je u toj ponudi govorio o potrebi za „evropskim pristupom ovom problemu“. Tu smo mogli da prepoznamo i eho degolističke retorike, jer je
Šarl de Gol takođe govori
o evropskom problemu koji treba da rešavaju
sami Evropljani. Mislim da upravo Francuska vidi više nego Nemačka, u ovom trenutku ispoljava određeni stepen nezavisnosti u odnosu na Vašington“, kaže Trifković.
Samardžić je siguran da, koliko god Amerikanci friziraju činjenice i
provociraju, kao što je bio slučaj sa Jugoslavijom kroz Markale, Račak i druge konstrukcije, javno mnjenje u Evropi duboko sa sumnjama gleda u tu vrstu propagande, iako je stereotipno orijentisano prema Rusiji, jasno mu je šta se dešava.
„Sada sa ovim rečnikom koji je koristio s jedne strane Bajden, kao jedno preterivanje, i francuski ministar kao umirivanje, videlo se da ne cvetaju ruže, da će verovatno doći do nekog preispitivanja u redovima EU, možda otvorenijeg, kakva je njihova uloga u ovoj stvari“, zaključuje Samardžić.
