https://lat.sputnikportal.rs/20220221/dijalog-beograda-i-pristine-klinicki-mrtav-eu-pokusava-da-ga-prikljuci-na-aparate---kljuc-je-u-un-1134597295.html
Dijalog Beograda i Prištine klinički mrtav: EU pokušava da ga priključi na aparate - ključ je u UN
Dijalog Beograda i Prištine klinički mrtav: EU pokušava da ga priključi na aparate - ključ je u UN
Sputnik Srbija
Novi sastanak Beograda i Prištine zakazan za utorak u Briselu neće doneti ništa, jer je dijalog klinički mrtav sve dok Priština odbija da primeni potpisane i... 21.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-21T22:52+0100
2022-02-21T22:52+0100
2022-02-21T22:52+0100
srbija
analize i mišljenja
kosovo i metohija (kim)
briselski dijalog
nebojša čović
dušan čelić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/03/1133945502_0:159:2618:1633_1920x0_80_0_0_b2746ed863ba56a5063a1d4afc699891.jpg
Glavni pregovarači Srbije i takozvanog Kosova, Petar Petković i Besnik Bisljimi sastaće se u utorak 22. februara, a domaćin susreta će biti specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak.Dijalog odavno klinički mrtavDvojica pregovarača poslednji put su bili u Briselu 16. novembra prošle godine, međutim, tada su imali samo odvojene susrete sa Lajčakom, međusobno se nisu sastali, a tako je bilo i u septembru, kada je postignut dogovor o deeskalaciji na severu Kosova.Profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Dušan Čelić ne veruje da će sedenje pregovarača za istim stolom nešto promeniti, imajući, kako kaže, u vidu okolnosti u kojima sastanak treba da se odvija.„Nažalost, ne očekujem gotovo ništa. Rezultati koji su do sada postignuti nisu bili bog zna šta kada je reč o interesima Srbije i zaštiti interesa srpskog naroda. U okolnostima poslednjih meseci u kojima se očigledno pojačava pritisak, pre svega SAD, a onda i Prištine, ne očekujem čak ni da se postigne neki minimalan tehnički napredak po bilo kom pitanju“, kaže Čelić.Očekivanja minimalnaOn dodaje da znamo da svako pitanje ima svoje statusne i političke implikacije kad se radi o pregovorima između Srbije i separatističkih vlasti u Prištini. Zato su očekivanja od pregovora ovoga puta minimalna.„Realno je možda očekivati da se sutra postigne neki dogovor u vezi glasanja građana Srbije na Kosovu i Metohiji i eventualno možda nekakav napredak u vezi korišćenja registarskih tablica, s obzirom da ističe rok od šest meseci, vreme koliko važi privremeni sporazum. Međutim, ni po tom pitanjima ja ne očekujem napredak, nažalost“, dodaje Čelić.On kaže da trenutnim okolnostima treba dodati činjenicu da u Srbiji imamo ulazak u predizbornu atmosferu, a u Prištini pojačane pritiske, i na srpske institucije i na srpske prvake.„Generalno imamo dodatne pritiske na srpski narod, tako da to apsolutno nije dobro okruženje da se bilo šta realno očekuje od razgovora u Briselu“, kaže ČelićDevet godina prevaraBivši šef Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović, podseća da je od potpisivanja Briselskog sporazuma prošlo devet godina, a da Zapad neprekidno prevarnim radnjama potkopava Rezoluciju 1244 i lobira za nezavisnost takozvanog Kosova.On podseća da nije propao samo aktuelni sporazum, već više od 40 sporazuma i planova koji su usledili pre Briselskog, a to vodi ka daljem kršenju međunarodnog prava i stvaranju etnički čiste fantomske „države” Kosovo. Čović konstatuje da taj model ponašanja, svesno gaženje međunarodnog pravno-obavezujućeg dokumenta, nažalost, nije izolovan samo na sporazume koji se odnose na Kosovo i Metohiju.„Poslednjih godinu i po dana videli smo to i na primeru pokušaja da se „ispod žita” lažnim izgovorima izvrši revizija Dejtonskog sporazuma i suprotno njegovim osnovnim odredbama i Ustavu BiH napravi centralizovana država sa hegemonijom samo jednog od tri državotvorna naroda i svođenjem preostala dva na status manjine. To je još jedan primer koji je izazvao trenutno aktuelnu krizu, a sad imamo i sve ovo što se događa sa Ukrajinom, gde zapravo Amerikanci i Velika Britanija koji su najglasniji u dobro pripremljenoj i koordinisanoj ratno-huškačkoj propagandi, već osam godina aktivno lobiraju protiv sprovođenja Minskih sporazuma“, ističe Čović.Eskobar nema mandatOn dodaje da je do sada već moglo da se dobije trajno i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju, ali da se upravo zato što ga nema najbolje vidi model ponašanja Zapada.Čović dodaje da, iako je svaki dijalog bolji od konfrontacije i gubitka ljudskih života, ostaje nejasno aktivno uključivanje Gabrijela Eskobara jer se ne zna pravni osnov tog poteza koji je procesu dao novu energiju. Jer, jedino Miroslav Lajčak ima mandat EU da se bavi dijalogom.„Logično bi bilo da ovakva situacija zahteva redefinisanje koncepta i vraćanje u okvire UN, jer SAD nisu članica EU. Ali tada bi bilo neophodno da se u tim posrednika u dijalogu uključi i makar još jedna stalna članica SB UN, koja ne deli stavove SAD, kako bi taj tim imao izbalansiran i neutralan pristup. U najmanju ruku je neobično da Lajčak ili neki drugi predstavnici EU, kada se oglašavaju o dijalogu, govore o međusobnom priznanju kao krajnjem cilju dijaloga. Dijalog kao takav je statusno neutralan, jer i u samoj EU ne postoji konsenzus oko toga da li takozvano Kosovo treba da bude nezavisno i priznato“, podseća Čović.On dodaje da Lajčakove izjave o tome da neće dozvoliti da se na Kosovu i Metohiji formira nova Republika Srpska, dovoljno govore o njegovom kredibilitetu.„Prištinske privremene institucije treba da formiraju ZSO, onako kako je predviđeno dokumentima koje su potpisale. I tu se svaka priča završava, uključujući i Lajčakov poziv Prištini da prihvati neko novo kreativno rešenje. Verovatno će to biti ono što će sutra da plasira“, ističe Čović koji pregovore naziva pokušajem Lajčakovog spinovanja.Crvene linije Rezolucija 12 44 i UstavI on očekuje dalje pritiske, bez obzira na nastavak pregovora u Briselu, zato kaže da stav Srbije ne sme da se menja:„Naš stav mora da bude čvrst, potpuno jasan po pitanju naših nacionalnih interesa. Naše crvene linije su Rezolucija 1244 i naš Ustav i tu ne sme da bude nikakvih odstupanja, bez obzira kakvi su pritisci, od koga dolaze, i kog su intenziteta“.Čelić je saglasan da pregovori o Kosovu i Metohiji treba promene format, da se vrate na mesto gde i pripadaju, u Ujedinjene nacije.„O tome govorim već godinama. Sadašnji format nama generalno ne odgovara, a mešanje Amerikanaca, sada već direktno, prosto je jedna vrsta bezobrazluka“, zaključuje Čelić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
kosovo, kosovo i metohija, pregovori, brisel, nova runda pregovora, un, nebojša čović, dušan čelić,
kosovo, kosovo i metohija, pregovori, brisel, nova runda pregovora, un, nebojša čović, dušan čelić,
Dijalog Beograda i Prištine klinički mrtav: EU pokušava da ga priključi na aparate - ključ je u UN
Novi sastanak Beograda i Prištine zakazan za utorak u Briselu neće doneti ništa, jer je dijalog klinički mrtav sve dok Priština odbija da primeni potpisane i preuzete obaveze i tako potpuno obesmišljava bilo kakav dalji dogovor, smatraju sagovornici Sputnjika.
Glavni pregovarači Srbije i takozvanog Kosova, Petar Petković i Besnik Bisljimi sastaće se u utorak 22. februara, a domaćin susreta će biti specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak.
Dijalog odavno klinički mrtav
Dvojica pregovarača poslednji put su bili u Briselu 16. novembra prošle godine, međutim, tada su imali samo odvojene susrete sa Lajčakom, međusobno se nisu sastali, a tako je bilo i u septembru, kada je postignut dogovor o deeskalaciji na severu Kosova.
Profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Dušan Čelić ne veruje da će sedenje pregovarača za istim stolom nešto promeniti, imajući, kako kaže, u vidu okolnosti u kojima sastanak treba da se odvija.
„Nažalost, ne očekujem gotovo ništa. Rezultati koji su do sada postignuti nisu bili bog zna šta kada je reč o interesima Srbije i zaštiti
interesa srpskog naroda. U okolnostima poslednjih meseci u kojima se očigledno pojačava pritisak, pre svega
SAD, a onda i Prištine, ne očekujem čak ni da se postigne neki minimalan tehnički napredak po bilo kom pitanju“, kaže
Čelić.
On dodaje da znamo da svako pitanje ima svoje statusne i političke implikacije kad se radi o pregovorima između Srbije i separatističkih vlasti u Prištini. Zato su očekivanja od pregovora ovoga puta minimalna.
„Realno je možda očekivati da se sutra postigne neki dogovor u vezi glasanja građana Srbije na Kosovu i Metohiji i eventualno možda nekakav napredak u vezi korišćenja registarskih tablica, s obzirom da ističe rok od šest meseci, vreme koliko važi privremeni sporazum. Međutim, ni po tom pitanjima ja ne očekujem napredak, nažalost“, dodaje Čelić.
On kaže da trenutnim okolnostima treba dodati činjenicu da u Srbiji imamo ulazak u predizbornu atmosferu, a u Prištini pojačane pritiske, i na srpske institucije i na srpske prvake.
„Generalno imamo dodatne pritiske na srpski narod, tako da to apsolutno nije dobro okruženje da se bilo šta realno očekuje od razgovora u Briselu“, kaže Čelić
Bivši šef Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović, podseća da je od potpisivanja Briselskog sporazuma prošlo devet godina, a da Zapad neprekidno prevarnim radnjama potkopava Rezoluciju 1244 i lobira za nezavisnost takozvanog Kosova.
On podseća da nije propao samo aktuelni sporazum, već više od 40 sporazuma i planova koji su usledili pre Briselskog, a to vodi ka daljem kršenju međunarodnog prava i stvaranju etnički čiste fantomske „države” Kosovo. Čović konstatuje da taj model ponašanja, svesno gaženje međunarodnog pravno-obavezujućeg dokumenta, nažalost, nije izolovan samo na sporazume koji se odnose na Kosovo i Metohiju.
„Poslednjih godinu i po dana videli smo to i na primeru pokušaja da se „ispod žita” lažnim izgovorima izvrši
revizija Dejtonskog sporazuma i suprotno njegovim osnovnim odredbama i Ustavu BiH napravi centralizovana država sa hegemonijom samo jednog od tri državotvorna naroda i svođenjem preostala dva na status manjine. To je još jedan primer koji je izazvao trenutno aktuelnu krizu, a sad imamo i sve ovo
što se događa sa Ukrajinom, gde zapravo Amerikanci i Velika Britanija koji su najglasniji u dobro pripremljenoj i koordinisanoj ratno-huškačkoj propagandi, već osam godina aktivno lobiraju protiv sprovođenja Minskih sporazuma“, ističe
Čović.
On dodaje da je do sada već moglo da se dobije trajno i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju, ali da se upravo zato što ga nema najbolje vidi model ponašanja Zapada.
Čović dodaje da, iako je svaki dijalog bolji od konfrontacije i gubitka ljudskih života, ostaje nejasno aktivno uključivanje Gabrijela Eskobara jer se ne zna pravni osnov tog poteza koji je procesu dao novu energiju. Jer, jedino Miroslav Lajčak ima mandat EU da se bavi dijalogom.
„Logično bi bilo da ovakva situacija zahteva redefinisanje koncepta i vraćanje u okvire UN, jer SAD nisu članica EU. Ali tada bi bilo neophodno da se u tim posrednika u dijalogu uključi i makar još jedna stalna članica SB UN, koja ne deli stavove SAD, kako bi taj tim imao izbalansiran i neutralan pristup. U najmanju ruku je neobično da Lajčak ili neki drugi predstavnici EU, kada se oglašavaju o dijalogu, govore o međusobnom priznanju kao krajnjem cilju dijaloga. Dijalog kao takav je statusno neutralan, jer i u samoj EU ne postoji konsenzus oko toga da li takozvano Kosovo treba da bude nezavisno i priznato“, podseća Čović.
On dodaje da Lajčakove izjave o tome da neće dozvoliti da se na Kosovu i Metohiji formira nova Republika Srpska, dovoljno govore o njegovom kredibilitetu.
„Prištinske privremene institucije treba da formiraju ZSO, onako kako je predviđeno dokumentima koje su potpisale. I tu se svaka priča završava, uključujući i Lajčakov poziv Prištini da prihvati neko novo kreativno rešenje. Verovatno će to biti ono što će sutra da plasira“, ističe Čović koji pregovore naziva pokušajem Lajčakovog spinovanja.
Crvene linije Rezolucija 12 44 i Ustav
I on očekuje dalje pritiske, bez obzira na nastavak pregovora u Briselu, zato kaže da stav Srbije ne sme da se menja:
„Naš stav mora da bude čvrst, potpuno jasan po pitanju naših nacionalnih interesa. Naše crvene linije su Rezolucija 1244 i naš Ustav i tu ne sme da bude nikakvih odstupanja, bez obzira kakvi su pritisci, od koga dolaze, i kog su intenziteta“.
Čelić je saglasan da pregovori o Kosovu i Metohiji treba promene format, da se vrate na mesto gde i pripadaju, u Ujedinjene nacije.
„O tome govorim već godinama. Sadašnji format nama generalno ne odgovara, a mešanje Amerikanaca, sada već direktno, prosto je jedna vrsta bezobrazluka“, zaključuje Čelić.
