Masovne grobnice civila u Donbasu: Kako su SAD požurile da Rusiju optuže po modelu Račka?
18:35 20.02.2022 (Osveženo: 23:32 20.02.2022)
© Sputnik / Valeriй Melьnikov
/ Pratite nas
Istražni postupak koji je Rusija pokrenula nakon otkrivanja masovnih grobnica u Donbasu izazvao je hitru reakciju Bele kuće koja je u njemu prepoznala „izmišljeni izgovor sa invaziju na Ukrajinu“. Americi se sada priviđa „model Račak“ koji su oni više puta primenili. Po sredi je tehnologija hibridnog rata, koji u ovom slučaju Zapad gubi.
Istražni komitet Rusije otvorio je krivični postupak o upotrebi zabranjenih sredstava i metoda ratovanja nakon otkrivanja masovnih grobnica civila u Donbasu. Agencija navodi da je u periodu avgust-oktobar 2021. godine na području nekoliko naselja otkriveno pet masovnih grobnica iz kojih su ekshumirani posmrtni ostaci najmanje 295 civila, među kojima i žena, poginulih u granatiranjima Ukrajinskih oružanih snaga.
Na vest o postojanju grobnica i brutalnom granatiranju mesta naseljenih ruskim stanovništvom čime su ukrajinske snage bezbednosti grubo prekršile sve međunarodne sporazume, pres sekretar Bele kuće Dženifer Psaki obratila se javnosti: Napad Ruske Federacije moguć je u svakom trenutku i prethodiće mu izmišljeni izgovori.
Pokušaj da preventivno predupredi svaki govor o zločinima ukrajinskih ekstremista jer to može biti opasno za geopolitičke interese SAD, ima i svoje prednosti.
Mislim da svet duguje zahvalnost službenici administracije SAD jer je zahvaljujući njoj saznao za ratne zločine nad civilima u Donbasu, ironično konstatuje istoričar Miloš Ković.
SAD imupiraju Rusiji ono što su one radile
O tome kako kroz nastojanja Vašingtona da „slučaj Račak“, američki falsifikat koji je poslužio kao povod za NATO bombardavanje SRJ 1999, sada nametne Rusiji, objasniti metodologiju specijalnog rata, razgovaramo sa Milošem Kovićem i profesorom Fakulteta političkih nauka Časlavom Koprivicom.
Do nas, kaže Ković, dolaze veoma retko, i obično nepravovremeno informacije o tome šta se dešava nad ruskim stanovništvom u istočnoj Ukrajini. Sada je zahvaljujući monopolu SAD na globalnom planu u ravni informisanja ceo svet saznao za te zločine.
„Dženifer Psaki je to uradila kako bi upozorila Rusiju da na tako nešto ne reaguje. Pokazalo se da SAD ceo svet mere svojim merilima. Na ovaj način se Rusiji imputira da će učiniti upravo ono što su učinile SAD u ratovima u kojima je krvarila Jugoslavija devedesetih godina. SAD su sebi dale za pravo da proglase šta nije, a šta jeste ratni zločin, a upravo su se one služile takvim izgovorima da bi napale RS a potom i Srbiju“
Držte lopova
Posredstvom gospođe Psaki mi ne samo, smatra Ković, da smo saznali detalje o ratnim zločinima nad ruskim stanovništvom u Donbasu, već smo videli da SAD postupaju na isti način kao devedesetih godina, pokušavajaući da, po onoj staroj „držite lopova“, upere prst u Rusiju zbog onoga što one same rade širom sveta.
O metodologiji rata na informativnom nivou Ković kaže da se u ovom trenutku obaraju ruke u velikom globalnom sukobu u kojem informacija služi kao sredstvo.
Vilijam Voker na sahrani Albanaca u selu Račak u februaru 1999.
© AP Photo / Visar Kryeziu
U tom ratu, smatra, nije važna istina, šta se zaista dogodilo, ima li ili nema zločina nad civilima niti o moralnom zgražavanju nad utvrđenom istinom već o tome da se vesti o zločinima vešto koriste.
„Zanimljiva je uverenost velikih sila, pre svih SAD, da su one te koje pišu istoriju i da će iza ove generacije ostati samo one činjenice koje one odaberu i uobliče. Sve je više izvora koji osporavaju zvaničnu verziju onoga što se dogodilo u Račku, zločina u ulici Vase Miskina i pijaci Markale, kao i onih koji potvrđuju stradanja civila u Donbasu. SAD žive u devedestim kada su imale medijski monopol nad činjenicama i utvrđivale šta je istina, a šta nije, šta je genocid, a šta nije. To vreme je prošlo. Od tada nas dele dve decenije“
Globalna mentalitetska infrastruktura
Da bismo razumeli kako je moguće isfabrikvati situaciju, kada nema zločina izmisliti ga, i kako obrnuto, kada zločini nesumnjivo postoje, učiniti ih neverodostojnim, potrebno je, kaže Časlav Koprivica, vratiti se u drugu polovinu 18. veka.
Tada se, kaže on, uspostavilo nešto što bi bismo mogli nazvati globalnom mentalnom infrastrukturom čija je suština u tome da postoji jezgro Zapada - Britanija i Francuska, koje su se proglasile referentnim mestom čitavog sveta na način da ono što je njima poznato to postoji, ono što njima nije poznato to ne postoji da bi u sledećem koraku- ono što je dobro za njih bilo dobro za svet, a ono što je loše za njih loše je za svet.
„Kasnije je došlo do proširenja tog jezgra za Ameriku. Primereno na situaciju sa Donbasom to znači da ako imate globalnu mentalitetsku infrastrukturu onda kada se kaže iz Londona ili Vašingtona da nešto jeste tačno onda to ima veću težinu, ne zbog sadržine rečenoga već zbog toga odakle se to reklo, jer svaki iskaz koji dolazi iz jezgra Zapada u užem smislu, uzima se kao nešto što apriori ima veću verodostojnost“.
Na „pogrešnoj“ strani geopolitičke linije
Na osnovu ovog monopola, ukazuje Koprivica, njima je moguće da lansiraju, u okviru onoga što nazivamo propagandim ratom, izmišljene događaje i eksploatišu ih kao u slučaju Markala i Račka ili zataškavanja ubistva civila u vrtiću u Borovom naselju 1991.
„Kada se neko nalazi sa „pogrešne“ geopolitičke linije razdvajanja, onda će žrtve te pogrešne strane biti prećutane kao u slučaju spaljenih i linčovanih u Domu sindikata u Odesi ili će se obrnuto izmisliti događaj i biti prikazan u svetlu kako se zapravo nije desio da bi se na osnovu toga mogla proizvesti akcija za koju je bio neophodan predekst u smislu režirane provokacije“.
Nemačka zna za zatvore i zločine u Ukrajini
Koprivica podseća da je u svojstvu ministra spoljnih poslova Nemačke Valter Štajnmajer prilikom posete Ukrajini hteo da obiđe Dom sindikata u Odesi i položi cveće, ali da su tadašnje ukrajinske vlasti eskivirale ovu posetu. Jasno je, kaže, da određene zemlje znaju šta se desilo u Ukrajini, uključujući i one sile koje podržavaju ukrajinsku vlast.
Olaf Šolc
© AFP 2023 / TOBIAS SCHWARZ
„To je igra. Nema sumnje da Nemačka zna kakva je ideološka matrica ukrajinskih vlasti i da je upoznata sa masovnim zločinima počinjenim nad civilima u područjima gde su vođena ratna dejstva. Isto tako, ona zna da je Ukrajina imala tajne zatvore i da se jedan broj odvedenih ljudi, nikada nije vratio“.
Jedan nivo je, ukazuje Koprivica, da Rusija zna da Zapad zna šta se dešava u Ukrajini, a druga stvar je da postane opštepoznato svetskoj javnosti da Rusi znaju da su zapadnjačke vlade sve vreme znale šta se radi u Ukrajini i da su ih podržavale.
Prikrivanje zločina i njegovo ignorisanje je jedna, a sasvim druga stvar, zaključuje Koprivica, kada vas isteraju na čistac i suoče sa tim da ste na neki način i vi učestvovali, bili saučesnik u zločinima.
