https://lat.sputnikportal.rs/20220220/kako-se-u-americi-lome-koplja-oko-rusije-1134516287.html
Kako se u Americi lome koplja oko Rusije
Kako se u Americi lome koplja oko Rusije
Sputnik Srbija
Novi predlog o sankcijama Rusiji u američkom Senatu, predložen u utorak u svetlu ukrajinske krize, rezultat je unutrašnje političke borbe u SAD, bitke dve grane... 20.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-20T16:30+0100
2022-02-20T16:30+0100
2022-02-20T16:30+0100
rusija
sad
kongres sad
sankcije rusiji
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112140/22/1121402257_0:157:3000:1845_1920x0_80_0_0_5127e6b472b78d32f9827c5eea26cdf0.jpg
On ovako gleda na to što su, nakon neuspeha pregovora republikanaca i demokrata o zajedničkom predlogu zakona kojim bi Rusiji bile uvedene sankcije, republikanci u Senatu SAD izneli svoj predlog zakona za podršku Kijevu i uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.Predlog nazvan „Zakon o nepopustljivoj evropskoj teritoriji“ predviđa, između ostalog, zaustavljanje izgradnje gasovoda Severni tok 2 i uvođenje obaveznih sankcija za taj projekat ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, kao i uvođenje sankcija velikim ruskim bankama.Takođe, zakon koji predlažu republikanci zbog, kako se navodi, gomilanja ruske vojske u blizini ukrajinske granice, obezbedio bi ukrajinskoj vladi dodatnih 500 miliona dolara vojnog finansiranja i ovlastio bi predsednika Bajdena da pozajmi i iznajmi vojnu opremu Ukrajini.Bitka za prevlast u SADSagovornik Sputnjika napominje da sve ovo treba sagledavati u kontekstu činjenice da je u Americi izborna godina, a da se republikanci nadaju da će nakon izbora preuzeti oba doma u Kongresu.„Oni pokušavaju da Džoa Bajdena prikažu kao bespomoćnog predsednika koji ne može da odgovori na izazove trenutne situacije vezano za Ukrajinu. Republikanci koriste svaku priliku kako bi dobili neke jeftine političke poene i kako bi nastavili sa napadima na ovu administraciju - da je njena spoljna politika loša, a da Rusija i Kina napreduju jer Amerika nije lider kakav je Bajden obećao da će biti. Tako da je ovaj predlog zakona deo te njihove strategije“, objašnjava Kesić.Prema njegovim rečima, ovaj potez govori i o tome do koje mere globalizam prevladava u američkom Kongresu, u ovom slučaju u Senatu.„Ovo što se iznosi u rezoluciji govori jezikom koji smo viđali ranije, za vreme dominacije globalističke ideologije među američkim političkim elitama. Što se njih tiče, oni i dalje vide Ameriku kao zemlju koja može da nametne svoju volju bilo gde u svetu, bez potrebe da jasno definišu neke svoje interese“, ocenjuje Kesić.Pokušaj kontrole predsednikaTreći ključni aspekt za razumevanje poteza republikanaca u Senatu je, primećuje Kesić, činjenica da se u SAD i dalje vodi borba oko toga ko će određivati pravac američke spoljne politike:„Ovde je reč o sukobu između Kongresa i predsedništva SAD, pa je ovo pokušaj da se neke birokrate, u čijoj nadležnosti nije kontrola spoljne politike, stavljaju u centar odlučivanja po tom pitanju. Oni imaju želju da kontrolišu predsednika, ne prihvataju da je on taj ko određuje pravac spoljne politike i žele da ga stave „u kutiju“ i nateraju administraciju da prihvati politiku koju oni priželjkuju, a to je u ovom slučaju mnogo agresivnija spoljna politika prema Rusiji koja bi sigurno dodatno poremetila odnose Vašingtona i Moskve i možda bila i konačan udarac svakoj nadi da se ti odnosi mogu popraviti“, ocenjuje Kesić.Kesić smatra da je ova inicijativa republikanaca usmerena ne samo prema Rusiji, već i prema Nemačkoj.Na udaru i Nemačka„Naime, u Kongresu ali i nekim institucijama administracije vlada veliko nezadovoljstvo zbog percepcije da Nemačka nije iskreni saveznik Amerike i da Vašington ne može da se uzda u podršku Berlina. Zato Kongres pokušava da nametne situaciju gde Nemci nemaju izbora, jer ako se usvoje ovako radikalne sankcije ruskim bankama i projektu „Severni tok 2“, Nemci i njihove firme će se takođe naći na udaru“, smatra Kesić.On veruje da ovaj zakon neće proći u ovom trenutku, ali dodaje da je pitanje da li će se to desiti nakon izbora u novembru.„Ako tenzije između Rusije i Amerike i dalje budu velike i ako republikanci dobiju većinu u Kongresu verovatno će biti u mogućnosti da to izglasaju, ali to će, na neki način, biti simbolička pobeda jer neće imati dvotrećinsku podršku koja bi garantovala da predsednik neće moći da koristi veto. U sadašnjim okolnostima mislim da velika većina demokrata ne bi dala podršku republikanskom predlogu“, kaže Kesić ali i dodaje da bi se u slučaju dalje eskalacije u Ukrajini mogle da ojačaju struje koje žele zaoštravanje sankcija i još žešći sukob sa Rusijom.Uvođenje predloga republikanca u proceduru ne znači da su stali pregovori republikanaca i demokrata o zajedničkom dvopartijskom predlogu zakona o Ukrajini, rekao je visoki republikanski zvaničnik za britanske medije.
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112140/22/1121402257_166:0:2834:2001_1920x0_80_0_0_fc7fc4ffd2b4b397463966f11f99becd.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
sad, kongres sad, sankcije rusiji
sad, kongres sad, sankcije rusiji
Kako se u Americi lome koplja oko Rusije
Novi predlog o sankcijama Rusiji u američkom Senatu, predložen u utorak u svetlu ukrajinske krize, rezultat je unutrašnje političke borbe u SAD, bitke dve grane vlasti za prevlast u pogledu toga ko će voditi američku spoljnu politiku, a republikanci koriste ovu priliku da poentiraju, kaže politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.
On ovako gleda na to što su, nakon neuspeha pregovora republikanaca i demokrata o zajedničkom predlogu zakona kojim bi Rusiji bile uvedene sankcije, republikanci u Senatu SAD izneli svoj predlog zakona za podršku Kijevu i uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.
Predlog nazvan
„Zakon o nepopustljivoj evropskoj teritoriji“ predviđa, između ostalog, zaustavljanje izgradnje gasovoda Severni tok 2 i uvođenje obaveznih sankcija za taj projekat ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, kao i uvođenje sankcija velikim ruskim bankama.
Takođe, zakon koji predlažu republikanci zbog, kako se navodi, gomilanja ruske vojske u blizini ukrajinske granice, obezbedio bi ukrajinskoj vladi dodatnih 500 miliona dolara vojnog finansiranja i ovlastio bi predsednika Bajdena da pozajmi i iznajmi vojnu opremu Ukrajini.
Sagovornik Sputnjika napominje da sve ovo treba sagledavati u kontekstu činjenice da je u Americi izborna godina, a da se republikanci nadaju da će nakon izbora preuzeti oba doma u Kongresu.
„Oni pokušavaju da Džoa Bajdena prikažu kao bespomoćnog predsednika koji ne može da odgovori na izazove trenutne situacije vezano za Ukrajinu. Republikanci koriste svaku priliku kako bi dobili neke jeftine političke poene i kako bi nastavili sa napadima na ovu administraciju - da je njena spoljna politika loša, a da Rusija i Kina napreduju jer Amerika nije lider kakav je Bajden obećao da će biti. Tako da je ovaj predlog zakona deo te njihove strategije“, objašnjava Kesić.
Prema njegovim rečima, ovaj potez govori i o tome do koje mere globalizam prevladava u američkom Kongresu, u ovom slučaju u Senatu.
„Ovo što se iznosi u rezoluciji govori jezikom koji smo viđali ranije, za vreme dominacije globalističke ideologije među američkim političkim elitama. Što se njih tiče, oni i dalje vide Ameriku kao zemlju koja može da nametne svoju volju bilo gde u svetu, bez potrebe da jasno definišu neke svoje interese“, ocenjuje Kesić.
Pokušaj kontrole predsednika
Treći ključni aspekt za razumevanje
poteza republikanaca u Senatu je, primećuje Kesić, činjenica da se u SAD i dalje vodi borba oko toga ko će određivati pravac američke spoljne politike:
„Ovde je reč o sukobu između Kongresa i predsedništva SAD, pa je ovo pokušaj da se neke birokrate, u čijoj nadležnosti nije kontrola spoljne politike, stavljaju u centar odlučivanja po tom pitanju. Oni imaju želju da kontrolišu predsednika, ne prihvataju da je on taj ko određuje pravac spoljne politike i žele da ga stave „u kutiju“ i nateraju administraciju da prihvati politiku koju oni priželjkuju, a to je u ovom slučaju mnogo agresivnija spoljna politika prema Rusiji koja bi sigurno dodatno poremetila odnose Vašingtona i Moskve i možda bila i konačan udarac svakoj nadi da se ti odnosi mogu popraviti“, ocenjuje Kesić.
Kesić smatra da je ova inicijativa republikanaca usmerena ne samo prema Rusiji, već i prema Nemačkoj.
„Naime, u Kongresu ali i nekim institucijama administracije vlada veliko nezadovoljstvo zbog percepcije da Nemačka nije iskreni saveznik Amerike i da Vašington ne može da se uzda u podršku Berlina. Zato Kongres pokušava da nametne situaciju gde Nemci nemaju izbora, jer ako se usvoje ovako radikalne sankcije ruskim bankama i projektu „Severni tok 2“, Nemci i njihove firme će se takođe naći na udaru“, smatra Kesić.
On veruje da ovaj zakon neće proći u ovom trenutku, ali dodaje da je pitanje da li će se to desiti nakon izbora u novembru.
„Ako tenzije između Rusije i Amerike i dalje budu velike i ako republikanci dobiju većinu u Kongresu verovatno će biti u mogućnosti da to izglasaju, ali to će, na neki način, biti simbolička pobeda jer neće imati dvotrećinsku podršku koja bi garantovala da predsednik neće moći da koristi veto. U sadašnjim okolnostima mislim da velika većina demokrata ne bi dala podršku republikanskom predlogu“, kaže Kesić ali i dodaje da bi se u slučaju dalje eskalacije u Ukrajini mogle da ojačaju struje koje žele
zaoštravanje sankcija i još žešći sukob sa Rusijom.
Uvođenje predloga republikanca u proceduru ne znači da su stali pregovori republikanaca i demokrata o zajedničkom dvopartijskom predlogu zakona o Ukrajini, rekao je visoki republikanski zvaničnik za britanske medije.