https://lat.sputnikportal.rs/20220220/ekonomske-tajne-lekovitog-bilja-lepa-prica-sa-juga-srbije-1134538543.html
„Ekonomske tajne“ lekovitog bilja: Lepa priča sa juga Srbije
„Ekonomske tajne“ lekovitog bilja: Lepa priča sa juga Srbije
Sputnik Srbija
Sa svega 10 ari zemljišta zasađenim belim slezom u jednoj sezoni može da se zaradi do 100.000 dinara, dok su ulaganja oko 20.000 dinara. Neven donosi manju dobit... 20.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-20T12:52+0100
2022-02-20T12:52+0100
2022-02-20T12:52+0100
srbija – ekonomija
ekonomija
privreda i poljoprivreda
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/14/1134539047_0:101:1920:1181_1920x0_80_0_0_aec3461bbb27123e0085e3d26da5738a.jpg
Cena od 800 dinara za kilogram očišćenog korena belog sleza razlog je što se za sadnju te lekovite biljke odlučuje najveći broj broj zadrugara i kooperanata zadruge Zaplanjski zasad iz Gadžinog Hana. Za kilogram suvog cveta nevena proizvođači su minule sezone dobijali 600 dinara, za kilogram vranilove trave 150 dinara, a za kilogram peršuna 140 dinara, piše Agroklub.Prema rečima direktora te zadruge Zorana Ilića, računica pokazuje da se sa svega 10 ari zemljišta zasađenog belim slezom u jednoj sezoni može zaraditi do 100.000 dinara, dok su ulaganja oko 20.000 dinara.Beli slez najisplativiji, neven najteži za branjePrema njegovim rečima, među zadrugarima i kooperantima dosta je popularan i neven, koji sa 10 ari može da donese prihod od oko 50.000 dinara, a koji zahteva ulaganja od oko 15.000 dinara.„Beli slez je najteži za čišćenje jer može samo ručno da se ljušti, ali je neven najteži za branje, pošto se bere između devet i 16 sati, kada je sunce najjače i to svakog drugog ili trećeg dana, od juna do prvih mrazeva“.Zadrugari Zaplanjskog zasada uzgajaju, ali na manjim površinama, i vranilovu travu i peršun.„Protekle dve godine nisu išle naruku uzgajivačima lekovitog bilja. Epidemija virusa korona uticala je da pojedina domaćinstva odustanu od uzgajanja, a pojedini da smanje zasade. Veoma sušna prošla godina uticala je da prinosi budu za 40 odsto manji u odnosu na 2020. Godinu“, izjavio je Ilić.Garantovana zaradaZadruga Zaplanjski zasad sada ima 15 zadrugara i 50 onih koji nisu samo sa područja Gadžinog Hana već i iz Dimitrovgrada, Medveđe, Aranđelovca, Vranja, Jagodine, Zaječara i Niša.Prema njegovim rečima, proizvodnju kooperanata zadruga redovno prati i na njivama, ali i posredstvom fotografija.Uzgajivači su obavezni da tokom godine redovno fotografišu svoje zasade i da ih zajedno sa opisom stanja zasada šalju zadruzi, koja ih potom prosleđuje stručnjacima „Instituta Josif Pančić“.Kako kaže Ilić, domaćinstva moraju da koriste seme sa deklaracijom koje im zadruga obezbeđuje i tokom produkcije ne smeju da po sopstvenom nahođenju koriste đubriva i zaštitna sredstva.Uzgajivači moraju da se striktno pridržavaju uputstva za sadnju i gajenje koje dobijaju od Instituta. Isključena je bilo kakva mogućnost upotrebe nedozvoljenih sredstava zbog toga što se ovo bilje otkupljuje od svakog proizvođača pojedinačno i pojedinačno analizira u laboratoriji.Prema njegovim rečima, pored strogih pravila proizvodnje, kooperanti ne brinu o prodaji lekovitog bilja, jer zadruga ima ugovoren plasman sa pomenutim Institutom.Zadrugari i kooperanti nemaju ni dilemu koliko će zaraditi od prodaje, jer još pre početka radova na njivi budu obavešteni kolika će biti cena jednog kilograma roda.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda, magazin
srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda, magazin
„Ekonomske tajne“ lekovitog bilja: Lepa priča sa juga Srbije
Sa svega 10 ari zemljišta zasađenim belim slezom u jednoj sezoni može da se zaradi do 100.000 dinara, dok su ulaganja oko 20.000 dinara. Neven donosi manju dobit, ali su i manja ulaganja.
Cena od 800 dinara za kilogram očišćenog korena belog sleza razlog je što se za sadnju te lekovite biljke odlučuje najveći broj broj zadrugara i kooperanata zadruge Zaplanjski zasad iz Gadžinog Hana. Za kilogram suvog cveta nevena proizvođači su minule sezone dobijali 600 dinara, za kilogram vranilove trave 150 dinara, a za kilogram peršuna 140 dinara,
piše Agroklub.
Prema rečima direktora te zadruge Zorana Ilića, računica pokazuje da se sa svega 10 ari zemljišta zasađenog belim slezom u jednoj sezoni može zaraditi do 100.000 dinara, dok su ulaganja oko 20.000 dinara.
„Od svih lekovitih trava koje se uzgajaju na našem podneblju, beli slez zahteva najveća ulaganja, ali je i njegova cena najbolja. Ta biljka zahteva đubrenje i dva tretiranja zaštitnim sredstvima i otuda ulaganja od 20.000 dinara za 10 ari“, razjasnio je Ilić.
Beli slez najisplativiji, neven najteži za branje
Prema njegovim rečima, među zadrugarima i kooperantima dosta je popularan i neven, koji sa 10 ari može da donese prihod od oko 50.000 dinara, a koji zahteva ulaganja od oko 15.000 dinara.
„Beli slez je najteži za čišćenje jer može samo ručno da se ljušti, ali je neven najteži za branje, pošto se bere između devet i 16 sati, kada je sunce najjače i to svakog drugog ili trećeg dana, od juna do prvih mrazeva“.
Zadrugari Zaplanjskog zasada uzgajaju, ali na manjim površinama, i vranilovu travu i peršun.
„Protekle dve godine nisu išle naruku uzgajivačima lekovitog bilja. Epidemija virusa korona uticala je da pojedina domaćinstva odustanu od uzgajanja, a pojedini da smanje zasade. Veoma sušna prošla godina uticala je da prinosi budu za 40 odsto manji u odnosu na 2020. Godinu“, izjavio je Ilić.
Zadruga Zaplanjski zasad sada ima 15 zadrugara i 50 onih koji nisu samo sa područja Gadžinog Hana već i iz Dimitrovgrada, Medveđe, Aranđelovca, Vranja, Jagodine, Zaječara i Niša.
„Uzgajanjem lekovitog bilja mogu da se bave vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, a taj uslov postoji jer sve finansijske transakcije idu preko računa. Zadrugari i kooperanti ne moraju da se bave organskom proizvodnjom, ali potrebno je da prođu određenu edukaciju i da imaju određeno iskustvo u obradi zemlje, kaže Ilić.
Prema njegovim rečima, proizvodnju kooperanata zadruga redovno prati i na njivama, ali i posredstvom fotografija.
Uzgajivači su obavezni da tokom godine redovno fotografišu svoje zasade i da ih zajedno sa opisom stanja zasada šalju zadruzi, koja ih potom prosleđuje stručnjacima „Instituta Josif Pančić“.
Kako kaže Ilić, domaćinstva moraju da koriste seme sa deklaracijom koje im zadruga obezbeđuje i tokom produkcije ne smeju da po sopstvenom nahođenju koriste đubriva i zaštitna sredstva.
Uzgajivači moraju da se striktno pridržavaju uputstva za sadnju i gajenje koje dobijaju od Instituta. Isključena je bilo kakva mogućnost upotrebe nedozvoljenih sredstava zbog toga što se ovo bilje otkupljuje od svakog proizvođača pojedinačno i pojedinačno analizira u laboratoriji.
Prema njegovim rečima, pored strogih pravila proizvodnje, kooperanti ne brinu o prodaji lekovitog bilja, jer zadruga ima ugovoren plasman sa pomenutim Institutom.
Zadrugari i kooperanti nemaju ni dilemu koliko će zaraditi od prodaje, jer još pre početka radova na njivi budu obavešteni kolika će biti cena jednog kilograma roda.
