https://lat.sputnikportal.rs/20220220/dobro-zvuci-ali-koliko-je-realno---srpsko-meso-na-arapskoj-trpezi-1134366846.html

Dobro zvuči, ali koliko je realno - srpsko meso na arapskoj trpezi

Dobro zvuči, ali koliko je realno - srpsko meso na arapskoj trpezi

Sputnik Srbija

Vest da je odobren izvoz našeg mesa i mleka u Ujedinjene Arapske Emirate jedna je od onih koja je bila najmanje očekivana sa Ekspo izložbe iz Dubaija. Dobro... 20.02.2022, Sputnik Srbija

2022-02-20T09:45+0100

2022-02-20T09:45+0100

2022-08-26T13:10+0200

ekonomija

ekonomija

srbija – ekonomija

meso

ekspo 2020 dubai

srbija

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/03/1131230787_0:162:3067:1887_1920x0_80_0_0_69842deecde6e1b8fc19db8a0d179a21.jpg

Savetnik ministra poljoprivrede, Goran Đaković, iz Dubaija sa Ekspo izložbe je poručio da nam je odobren i da bi uskoro mogao da krene izvoz jagnjetine, junetine i mleka i mlečnih proizvoda u Emirate.Papiri su tu, čeka se meso„Mi smo uradili fito sanitarni sertifikat da jagnjeće i juneće meso i prerađevine, kao i mleko i mlečni proizvodi mogu da se uvezu u Emirate. Sada je na našim firmama koje su zainteresovae za izvoz da se dogovore“, kaže Đaković za Sputnjik.Od tog dogovora će zavisiti i kada će krenuti roba put Emirata, kaže on, ističući da su potencijalni kupci juče dolazili na naš štand da se interesuju za proizvode o kojima su već dobro obavešteni. Na pitanje o kakvim količinama je reč i o kom kontinuitetu, naš sagovornik kaže da to nije specifikovano.Samo 15 dana ranije, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je izjavio da mu je potvrđeno da Saudijska Arabija otvara svoje tržište za naše goveđe i jagnjeće meso, mleko i mlečne proizvode.Vest o izvozu u Emirate stigla je takoreći istoga dana kada je Republički zavod za statistiku objavio podatke prema kojima je stočarstvo nastavilo sa posrtanjem i prošle godine i za tri odsto palo u odnosu na godinu pre.Spisak lepih željaZa našeg iskusnog agroekonomistu Milana Prostrana najnovije vesti o izvozu mesa u arapski svet su, kako kaže, samo lepe želje.On za Sputnjik napominje da je Srbija pre oko 40 godina izvozila jagnjad, ovce i junad u arapski svet, ali da je od tada stočarstvo doživelo pad veći od 50 odsto.Ovde se, kaže on, postavlja pitanje količina, kontinuiteta, ono što njegove kolege zovu 4K-kvantitet, kvalitet, kontinuitet, konkurentnost. To 4K, kako smatra, mi teško možemo da realizujemo.Kada smo sve prepustili regulaciji tržišta i kada je privatizacija uništila mnoge klanice, mnoge farme, našli smo se, kaže, tu gde jesmo. A o tome najbolje govore podaci.Konstantan pad stočarstvaPrema poljoprivrednom popisu iz 2012. broj goveda bio je 68 odsto manji nego 1990, broj svinja čak 380 odsto manji, a broj ovaca smanjen je 90 odsto. I posle 2012. pad stočarske proizvodnje je nastavljen, godišnje oko dva odsto. Prostran smatra da će se ta gora slika pokazati na poljoprivrednom popisu 2023. godine.Po njegovoj oceni, treba nam bar jedan desetogodišnji period oporavka stočarstva da bismo onda mogli da računamo na neke ozbiljnije izvozne aranžmane. Za godinu, dve ne možemo stočarstvo da rehabilitujemo ni na nivo od pre 30 godina, ističe Prostran.Posebno je, smatra on, po srpsku poljoprivredu bio poguban Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU zbog koga naš poljoprivrednik nikada ne može da bude konkurentan u odnosu na farmere EU koji mogu da nama izvoze sve što žele. Tako smo i došli u situaciju da je Srbija postala uvoznik, posebno svinjskog mesa. Prošle godine smo uvezli 20.000 tona, a naši stočari zbog neisplativosti proizvodnje zaklali 200.000 krmača.U ukupnom prihodu poljoprivrede stočarstvo učestvuje tek sa 30 odsto, a sve ispod 60 odsto se smatra slabim rezultatom. A analitičari kažu da se bogatstvo jedne zemlje meri brojem svinja po glavi stanovnika i da je jedna svinja po stanovniku pokazatelj normalnog razvoja. Danska ih ima četiri na jednog stanovnika, a Srbija jednu svinju na tri stanovnika.Šta može državaI naravno, na svakom mestu treba da promovišemo domaći kvalitet, da građani shvate da je domaće bolje, uksunije, zdravije, da je od domaćih sirovina proizvedeno, da podržimo naše poljoprivrednike, kaže on i dodaje: Kada su Makrona pitali zašto promoviše francuski baget, francvuske sireve, francuska vina kada je to u suprotnosti sa pripisima EU, on je rekao – ne radim to ni zbog čega drugog nego da podržim svoje farmere.Na pitanje možemo li u spoljnotrgovinskim aranžmanima da ukalkulišemo da stranci investiraju u stočarstvo, ovaj agroekonomista kaže da je ono uvek sadržano u razgovorima o međudržavnim sporazumima. A da li će neko doći, vrlo je upitno. On podseća na iksustvo sa arapskom kompanijom koja je došla na sever Bačke, kupivši Zobnaticu i zatvorila klanicu i velike farme svinja, živine, junadi. Na bačkoj zemlji koja je bogom dana za pšenicu, soju, kukuruz, sada proizvode borovnicu i sokove prodaje u arapskim zemljama.Prvo oporavak, pa izvozSa stočarstvom na ovom nivou, smatra on, ne može se ići vani u veliki izvoz. U Kinu, kaže, nismo izvezli ništa, a u Tursku smo u oviru kvote od 5.000 tona izvezli nešto dok cena mesa nije pala na nivo koji je neisplativ i posle je sve stalo.„Treba ispipavati puls u svetu, ali biti krajnje realan, prvo obnoviti domaće stočarstvo, stvoriti količinu i kvalitet i posebno, što nije skupo, raditi na promociji domaćeg kvaliteta i na domaćoj potrošnji“, ističe naš sagovornik.Na pitanje koliko nam vremena treba za oporavak stočarstva, ovaj agroekonomista kaže ne treba onoliko je ono propadalo, ali treba bar polovina toga. Ako je propadalo 30 godina, trbaće nam sigurno 15 godina, ocena je Prostrana.

srbija

2022

Vesti

sr_RS

izvoz mesa i mleka u ujedinjene arapske emirate, koliko je realno srpsko meso na arapskoj trpezi, stočarstvo i u prošloj godini nastavilo pad za tri odsto, izvoz mesa u emirate i arabiju kao spisak lepih želja, stočarstvo u prihodu poljoprivrede učestvuje tek sa 30 odsto, sve ispod 60 odsto se smatra slabim rezultatom, država mora da poveća subvencije i zaštiti proizvođača, prvo treba oporaviti stočarstvo pa razmišljati o izvozu,