https://lat.sputnikportal.rs/20220219/nema-vise-dranja-kako-gradjani-da-sprece-da-im-moleri-i-vodoinstalateri---isprazne-novcanike--1134455686.html
Nema više „dranja“: Kako građani da spreče da im moleri i vodoinstalateri - isprazne novčanike
Nema više „dranja“: Kako građani da spreče da im moleri i vodoinstalateri - isprazne novčanike
Sputnik Srbija
Prema izmenama Zakona o zaštiti potrošača koje su na snazi od decembra, kućni majstori moraju da građanima izdaju proračun sa specifikacijom radova pre... 19.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-19T09:40+0100
2022-02-19T09:40+0100
2022-02-19T09:40+0100
društvo
društvo
srbija – društvo
zakon o zaštiti potrošača
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/0c/1134274592_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_5863e60aad467359199fab4bae8a028f.jpg
Dakle, proračun majstora, kao što je vodoinstalater, moler ili serviser bele tehnike, mora da sadrži sve što on naplaćuje, od izlaska na teren, preko rezervnih delova koje treba da nabavi do „ruku“, a na građaninu je da odluči da li će da prihvati ponudu i potpiše saglasnost pre početka radova ili da je odbije.Ako majstor garantuje za tačnost proračuna, onda ne sme da odstupi od krajnje cene, ali ukoliko nije sasvim siguran koliko će tačno posao da košta, može da traži povećanje cene od najviše 15 odsto. Takođe, ako majstor ne izda proračun za uslugu skuplju od 5.000 dinara, potrošač ne mora da mu je plati.Majstori izdaju proračunPredsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović predočava da je tržišna inspekcija nadležna za kažnjavanje majstora koji ne izdaju proračun i da u tim slučajevima odmah može da im napiše prekršajni nalog u iznosu od 50.000 dinara.„Nije kao ranije, da se ide na Prekršajni sud, pa se čeka da to zastari, nego odmah dobija prekršajni nalog koji mora da plati. To je dobro u celoj toj priči, jer majstore može natera da budu pošteniji u tom odnosu. Takođe, teret dokazivanja da je proračun izdat je na majstoru. To znači da on mora da dokazuje da mi je dao proračun ako ga ja prijavim. On mora da ima primerak proračuna kod sebe, koji sam ja potpisao i koji dokazuje da mi ga je dao, što je isto dobra stvar“, ističe Gavrilović za „Sputnjik“.Ipak, on napominje da čak i posle izmena Zakona neki majstori uspevaju da nađu načine da građanima naplate usluge više nego što zapravo vrede:Dok iz „Efektive“ tvrde da je i posle usvajanja izmena Zakona bilo slučajeva u kojima su majstori naplatili usluge više nego što treba, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Nikica Jovanović kaže da im se u poslednje vreme građani nisu žalili na malverzacije:„Verovatno se svi prilagođavaju novim izmenama, ali svakako da ćemo pratiti situaciju i usmeravati na tržišnu inspekciju, koja bi trebala da deluje ne samo posledično, u smislu da se kažnjavaju samo oni koji nisu ispoštovali Zakon, već i preventivno, da se ovakve situacije ne bi dešavale u praksi ili da bi barem bile izuzetak“.Kako odabrati majstoraDa bi odabrali adekvatnog majstora, građani bi prvo na sajtu Agencije za privredne registre (APR) trebalo provere da li je on preduzetnik tj. da li je registrovao firmu, jer ih Zakon o zaštiti potrošača jedino u tom slučaju štiti od prevare. Međutim, čak i ako ima firmu, građani treba da provere i koliko dugo ona postoji i da li je njen račun u blokadi, da bi mogli da naplate eventualnu štetu.„Ukoliko angažujete nekoga ko radi na crno, onda ova pravila, uslovno rečeno, nisu primenjiva, jer tada jedino možete da tužite nekoga ko vas je oštetio privatnom tužbom ili da prijavite tržišnoj inspekciji da neko radi ‘na crno’ i da nije registrovan, što će doprineti tome da se kazni onaj ko obavlja delatnost, a da za nju nije registrovan“, napominje Nikica Jovanović.
https://lat.sputnikportal.rs/20220206/bela-tehnika-u-eu-dobija-etikete-s-rokom-trajanja-uskoro-i-u-srbiji-1133914802.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
društvo, srbija – društvo, zakon o zaštiti potrošača
društvo, srbija – društvo, zakon o zaštiti potrošača
Nema više „dranja“: Kako građani da spreče da im moleri i vodoinstalateri - isprazne novčanike
Prema izmenama Zakona o zaštiti potrošača koje su na snazi od decembra, kućni majstori moraju da građanima izdaju proračun sa specifikacijom radova pre obavljanja posla, ako će usluga da bude skuplja od 5.000 dinara, a odstupanje od prognozirane svote može da bude najviše 15 odsto. Za nepoštovanje propisa, majstori mogu da budu kažnjeni sa 50.000 dinara.
Dakle, proračun majstora, kao što je vodoinstalater, moler ili serviser bele tehnike, mora da sadrži sve što on naplaćuje, od izlaska na teren, preko rezervnih delova koje treba da nabavi do „ruku“, a na građaninu je da odluči da li će da prihvati ponudu i potpiše saglasnost pre početka radova ili da je odbije.
Ako majstor garantuje za tačnost proračuna, onda ne sme da odstupi od krajnje cene, ali ukoliko nije sasvim siguran koliko će tačno posao da košta, može da traži povećanje cene od najviše 15 odsto. Takođe, ako majstor ne izda proračun za uslugu skuplju od 5.000 dinara, potrošač ne mora da mu je plati.
Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović predočava da je tržišna inspekcija nadležna za kažnjavanje majstora koji ne izdaju proračun i da u tim slučajevima odmah može da im napiše prekršajni nalog u iznosu od 50.000 dinara.
„Nije kao ranije, da se ide na Prekršajni sud, pa se čeka da to zastari, nego odmah dobija prekršajni nalog koji mora da plati. To je dobro u celoj toj priči, jer majstore može natera da budu pošteniji u tom odnosu. Takođe, teret dokazivanja da je proračun izdat je na majstoru. To znači da on mora da dokazuje da mi je dao proračun ako ga ja prijavim. On mora da ima primerak proračuna kod sebe, koji sam ja potpisao i koji dokazuje da mi ga je dao, što je isto dobra stvar“, ističe Gavrilović za „Sputnjik“.
Ipak, on napominje da čak i posle izmena Zakona neki majstori uspevaju da nađu načine da građanima naplate usluge više nego što zapravo vrede:
„Recimo, dođe majstor za veš mašinu. On odokativno proceni ili otvori mašinu i kaže da je kvar 15.000 dinara i pita potrošača da li da mu napravi proračun. Potrošač kaže da neće. Onda majstor traži da mu dolazak bude plaćen 4.500 dinara, za šta mu ne treba proračun. Onda sporenje može da bude oko toga“.
Dok iz „Efektive“ tvrde da je i posle usvajanja izmena Zakona bilo slučajeva u kojima su majstori naplatili usluge više nego što treba, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Nikica Jovanović kaže da im se u poslednje vreme građani nisu žalili na malverzacije:
„Verovatno se svi prilagođavaju novim izmenama, ali svakako da ćemo pratiti situaciju i usmeravati na tržišnu inspekciju, koja bi trebala da deluje ne samo posledično, u smislu da se kažnjavaju samo oni koji nisu ispoštovali Zakon, već i preventivno, da se ovakve situacije ne bi dešavale u praksi ili da bi barem bile izuzetak“.
Da bi odabrali adekvatnog majstora, građani bi prvo na sajtu Agencije za privredne registre (APR) trebalo provere da li je on preduzetnik tj. da li je registrovao firmu, jer ih Zakon o zaštiti potrošača jedino u tom slučaju štiti od prevare. Međutim, čak i ako ima firmu, građani treba da provere i koliko dugo ona postoji i da li je njen račun u blokadi, da bi mogli da naplate eventualnu štetu.
„Ukoliko angažujete nekoga ko radi na crno, onda ova pravila, uslovno rečeno, nisu primenjiva, jer tada jedino možete da tužite nekoga ko vas je oštetio privatnom tužbom ili da prijavite tržišnoj inspekciji da neko radi ‘na crno’ i da nije registrovan, što će doprineti tome da se kazni onaj ko obavlja delatnost, a da za nju nije registrovan“, napominje Nikica Jovanović.
