https://lat.sputnikportal.rs/20220219/francuska-donela-sudbonosnu-odluku--pokrenuta-reforma-drzavnog-islama-1134455866.html
Francuska donela sudbonosnu odluku – pokrenuta reforma državnog islama
Francuska donela sudbonosnu odluku – pokrenuta reforma državnog islama
Sputnik Srbija
Francuski predsednik Emanuel Makron prešao je sa reči na dela: u Francuskoj je pokrenuta sveobuhvatna reforma državnog islama. Počelo se sa „stranim uticajem“... 19.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-19T21:15+0100
2022-02-19T21:15+0100
2023-04-07T16:33+0200
svet
svet – politika
svet
politika
francuska
islam
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1d/1123697318_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_1bf511daee96a7b7a02142c425589c5e.jpg
„Avganistan kod Pariza“Pre sto godina, zbog razvijene tekstilne industrije grad Rube je ponosno nazivan „francuskim Mančesterom”. Sada ga prezrivo zovu „Avganistanom na dva sata od Pariza“.Ova fraza koju je izrekao desničarski predsednički kandidat Erik Zemur „proslavila“ je gradić na severu zemlje. Tako je ovaj političar prokomentarisao dokumentarni film Ofelije Menije u kom je grad Rube predstavljen kao „šerijatski geto”, gde su dečije lutke bez lica (jer je prikazivanje lica zabranjeno islamom) i gde postoje odvojeni restorani za žene – sa zatamnjenim staklima „kako ih muškarci ne bi gledali".Posle projekcije filma novinarki su počele da pristižu pretnje, a gradonačelniku koji je govorio o nasilju ekstremista nepoznate osobe obećale su da će mu odseći glavu. „Pozvao me je muškarac koji je na lošem francuskom kleo mene i moju porodicu, nazivajući me nevernikom“, izjavio je zvaničnik novinarima.Sada se tema „muslimanskih geta” vratila na naslovne strane novina. Polemike se mogu čuti i u predizbornim debatama: jedni kandidati pozivaju da se kazne „oni koji šerijat stavljaju iznad francuskih zakona“, dok ih drugi optužuju da propagiraju islamofobiju.Za ksenofobu retoriku Zemura je oštro kritikovala rivalka An Idalgo, , gradonačelnica Pariza i posle Makrona glavni pretendent na pobedu. Mada je i u gradu koji vodi situacija komplikovana jer se lokalni muslimani žale na „opresivnu atmosferu“.„Hrabar korak“Prema podacima Nacionalne konsultativne komisije za ljudska prava, nivo islamofobije u Francuskoj za 2020. godinu porastao je 52 odsto, uprkos značajnom smanjenju ksenofobije u celini. Kako navode stručnjaci, skoro 60 odsto Francuza smatra da je vera proroka Muhameda „pretnja nacionalnom identitetu“.Stav običnih ljudi deli i vlast. Ministar unutrašnjih poslova Francuske Žerald Darmanjin, koji je takođe zadužen za verska pitanja, naveo je kao glavnu opasnost strani uticaj.„Gostujući propovednici” su ti koji građanima pune glavu kojekakvim idejama, a ovi onda vrše terorističke napade. Pretprošle jeseni zemlju je zahvatio talas napada. Krajem septembra, ekstremista je sekačima ranio dvojicu zaposlenih u redakciji satiričnog lista „Šarli ebdo” u Parizu. Dve nedelje kasnije, radikal je odrubio glavu srednjoškolskom profesoru u predgrađu Pariza. Nakon 13 dana, islamista je napao ljude u crkvi Notr Dam u Nici.Godine 2021. napadi su uspešno izbegnuti. Policija je na vreme uhapsila dvojicu muškaraca koji su spremali eksploziju za božićne praznike. Pre toga su specijalne službe zatvorile nekoliko džamija u kojima su imami pozivali na ubijanje hrišćana i homoseksualaca.Sada na šest miliona muslimana u Francuskoj dolazi oko 300 gostujućih propovednika. Istina, radi se o zvanično registrovanim – nelegalnih je mnogo više.Oni propovedaju u mestima za molitvu koje kontroliše dijaspora. Skoro svih 2.600 zdanja je podeljeno između etničkih grupa. Velika džamija u Parizu izgrađena je i održava se novcem iz Alžira. U gradu postoji mnogo marokanskih, turskih, tuniskih i mauritanskih islamskih centara.„Često lokalni muslimani traže pomoć iz inostranstva, jer održavanje svega dosta skupo. Služitelj u džamiji košta oko četiri hiljade evra, od čega polovina ide na poreze, a budžetski novac ne može da pokrije sve”, objašnjava pariski imam Gazi Vehbi.Predsednik Makron je još 2020. želeo da preseče finansijske tokove. Cele prošle godine pripremana je pravna platforma, na primer, usvojen je specijalni zakon. A sada se gospodar Jelisejske palate odlučio na „veoma hrabar korak” koji može da posvađa vlasti sa sledbenicima islama.Veliki problemiVlada je raspustila Savet muslimana Francuske (CFCM) – glavno telo koje objedinjuje šaroliku zajednicu. Osnovan je 2003. godine od devet velikih muftijata i desetak manjih organizacija kao posrednik između Pariza i vernika.Prošlog leta ova organizacija je ušla u klinč sa Jelisejskom palatom zbog Makronove reforme: on je želeo da francuski islam učini sekularnijim. Kao rezultat toga, članovi CFCM-a su se posvađali. Štampa je pisala da „modernizacija vere” nije bila glavni razlog i da je iza svakog od istaknutih muftija stajala ova ili ona bliskoistočna država koja nije želela da izgubi uticaj na francuske istoverce.Predsednik je na kraju progurao stvaranje nove strukture - Muslimanskog foruma (FORIF), čije članove biraju vlasti, a ne uticajne verske ličnosti. On će se baviti „širokim spektrom problema, uključujući i zakonodavne“.Drugi pak smatraju da država „svrstava muslimane u posebnu kategoriju“ i da ih u suštini sateruje u geta. A to će dovesti do još većeg rasta islamofobije.„Preterano medijsko izveštavanje o slučajevima nasilja plaši građane Evrope. Prava i slobode običnih građana će još biti pogođeni, posebno zbog demonizacije od strane političkih partija na teme kao što su nošenja hidžaba i vela”, smatra aktivista za ljudska prava Rašid Nekaz.A ovo će sa svoje strane stvoriti plodno tle za ekstremiste. Makronova borba protiv radikala je zato, prema mišljenju posmatrača, ušla u odlučujuću fazu za Francusku.
https://lat.sputnikportal.rs/20211205/istrazujemo-hriscanstvo-u-zapadnoj-evropi-nestaje-rimokatolici-i-protestanti---manjina--1132163754.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220102/godina-opasnog-zivljenja-ovo-su-najveci-izazovi-za-svet-u-2022-godini-1132877738.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211228/imam-u-francuskoj-nazivao-dzihadiste-herojima-vlasti-zatvorile-dzamiju-1132868854.html
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – politika, svet, politika, francuska, islam
svet – politika, svet, politika, francuska, islam
Francuska donela sudbonosnu odluku – pokrenuta reforma državnog islama
21:15 19.02.2022 (Osveženo: 16:33 07.04.2023) Francuski predsednik Emanuel Makron prešao je sa reči na dela: u Francuskoj je pokrenuta sveobuhvatna reforma državnog islama. Počelo se sa „stranim uticajem“ i gostujućim propovednicima, što je posvađalo muslimane. I sve to u svetlu rasta islamofobne retorike, koje se ne libe ni važni političari.
Pre sto godina, zbog razvijene tekstilne industrije grad Rube je ponosno nazivan „francuskim Mančesterom”. Sada ga prezrivo zovu „Avganistanom na dva sata od Pariza“.
Ova fraza koju je izrekao desničarski predsednički kandidat Erik Zemur „proslavila“ je gradić na severu zemlje. Tako je ovaj političar prokomentarisao dokumentarni film Ofelije Menije u kom je grad Rube predstavljen kao „šerijatski geto”, gde su dečije lutke bez lica (jer je prikazivanje lica zabranjeno islamom) i gde postoje odvojeni restorani za žene – sa zatamnjenim staklima „kako ih muškarci ne bi gledali".
Posle projekcije filma novinarki su počele da pristižu pretnje, a gradonačelniku koji je govorio o nasilju ekstremista nepoznate osobe obećale su da će mu odseći glavu. „Pozvao me je muškarac koji je na lošem francuskom kleo mene i moju porodicu, nazivajući me nevernikom“, izjavio je zvaničnik novinarima.
Sada se tema „muslimanskih geta” vratila na naslovne strane novina. Polemike se mogu čuti i u predizbornim debatama: jedni kandidati pozivaju da se kazne „oni koji šerijat stavljaju iznad francuskih zakona“, dok ih drugi optužuju da propagiraju islamofobiju.
Za ksenofobu retoriku Zemura je oštro kritikovala rivalka An Idalgo, , gradonačelnica Pariza i posle Makrona glavni pretendent na pobedu. Mada je i u gradu koji vodi situacija komplikovana jer se lokalni muslimani žale na „opresivnu atmosferu“.
„Malo-malo pa primetim da me prolaznici popreko gledaju. Ćerka me je jednom pitala: „Zašto svi toliko ne vole Arape? Sada čak ni ne znamo šta misli vlasnik pekare kada nam se smeši“, kaže jedna od žiteljki Hatidža (koja je zamolila da se njeno prezime ne iznosi u javnost).
Prema podacima Nacionalne konsultativne komisije za ljudska prava, nivo islamofobije u Francuskoj za 2020. godinu porastao je 52 odsto, uprkos značajnom smanjenju ksenofobije u celini. Kako navode stručnjaci, skoro 60 odsto Francuza smatra da je vera proroka Muhameda „pretnja nacionalnom identitetu“.
Stav običnih ljudi deli i vlast. Ministar unutrašnjih poslova Francuske Žerald Darmanjin, koji je takođe zadužen za verska pitanja, naveo je kao glavnu opasnost strani uticaj.
„Gostujući propovednici” su ti koji građanima pune glavu kojekakvim idejama, a ovi onda vrše terorističke napade. Pretprošle jeseni zemlju je zahvatio talas napada. Krajem septembra, ekstremista je sekačima ranio dvojicu zaposlenih u redakciji satiričnog lista „Šarli ebdo” u Parizu. Dve nedelje kasnije, radikal je odrubio glavu srednjoškolskom profesoru u predgrađu Pariza. Nakon 13 dana, islamista je napao ljude u crkvi Notr Dam u Nici.
Godine 2021. napadi su uspešno izbegnuti. Policija je na vreme uhapsila dvojicu muškaraca koji su spremali eksploziju za božićne praznike. Pre toga su specijalne službe zatvorile nekoliko džamija u kojima su imami pozivali na ubijanje hrišćana i homoseksualaca.
„Želimo da napravimo revoluciju kako bi okončali strani uticaj na islam. To je religija za Francuze, stoga ona ne sme da zavisi od stranog novca i vlasti“, naglasio je ministar unutrašnjih poslova u intervjuu za francuski list „Parizjen“.
Sada na šest miliona muslimana u Francuskoj dolazi oko 300 gostujućih propovednika. Istina, radi se o zvanično registrovanim – nelegalnih je mnogo više.
Oni propovedaju u mestima za molitvu koje kontroliše dijaspora. Skoro svih 2.600 zdanja je podeljeno između etničkih grupa. Velika džamija u Parizu izgrađena je i održava se novcem iz Alžira. U gradu postoji mnogo marokanskih, turskih, tuniskih i mauritanskih islamskih centara.
„Često lokalni muslimani traže pomoć iz inostranstva, jer održavanje svega dosta skupo. Služitelj u džamiji košta oko četiri hiljade evra, od čega polovina ide na poreze, a budžetski novac ne može da pokrije sve”, objašnjava pariski imam Gazi Vehbi.
Predsednik Makron je još 2020. želeo da preseče finansijske tokove. Cele prošle godine pripremana je pravna platforma, na primer, usvojen je specijalni zakon. A sada se gospodar Jelisejske palate odlučio na „veoma hrabar korak” koji može da posvađa vlasti sa sledbenicima islama.
Vlada je raspustila Savet muslimana Francuske (CFCM) – glavno telo koje objedinjuje šaroliku zajednicu. Osnovan je 2003. godine od devet velikih muftijata i desetak manjih organizacija kao posrednik između Pariza i vernika.
Prošlog leta ova organizacija je ušla u klinč sa Jelisejskom palatom zbog Makronove reforme: on je želeo da francuski islam učini sekularnijim. Kao rezultat toga, članovi CFCM-a su se posvađali. Štampa je pisala da „modernizacija vere” nije bila glavni razlog i da je iza svakog od istaknutih muftija stajala ova ili ona bliskoistočna država koja nije želela da izgubi uticaj na francuske istoverce.
Predsednik je na kraju progurao stvaranje nove strukture - Muslimanskog foruma (FORIF), čije članove biraju vlasti, a ne uticajne verske ličnosti. On će se baviti „širokim spektrom problema, uključujući i zakonodavne“.
Ova odluka je podelila vernike. „Nikada nisam video da CFCM poziva na demonstracije protiv terorizma ili islamizma, niti sam čuo da se Savet bori protiv radikalizma. Danas sve više čujem od muftija i običnih vernika da se osećaju kao Francuzi. A oni bi trebalo da osete moć države nad sobom, a ne politički uticaj iz inostranstva“, podržao je ideju imam Hasen Čalgumi u intervjuu za francuski Sputnjik.
Drugi pak smatraju da država „svrstava muslimane u posebnu kategoriju“ i da ih u suštini sateruje u geta. A to će dovesti do još većeg rasta islamofobije.
„Preterano medijsko izveštavanje o slučajevima nasilja plaši građane Evrope. Prava i slobode običnih građana će još biti pogođeni, posebno zbog demonizacije od strane političkih partija na teme kao što su nošenja hidžaba i vela”, smatra aktivista za ljudska prava Rašid Nekaz.
A ovo će sa svoje strane stvoriti plodno tle za ekstremiste. Makronova borba protiv radikala je zato, prema mišljenju posmatrača, ušla u odlučujuću fazu za Francusku.
