https://lat.sputnikportal.rs/20220217/ozbiljna-borba-pred-srbima-na-pomolu-novi-napad-na-svetinje--albanija-se-gura-u-vrh-uneska---1134449748.html
Ozbiljna borba pred Srbima: Na pomolu novi napad na svetinje – Albanija se gura u vrh Uneska
Ozbiljna borba pred Srbima: Na pomolu novi napad na svetinje – Albanija se gura u vrh Uneska
Sputnik Srbija
Zapadni pokrovitelji lažnog Kosova ne odustaju od realizacije plana međunarodnog priznanja nepriznate države i u tom kontekstu treba razumeti kandidaturu... 17.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-17T21:18+0100
2022-02-17T21:18+0100
2022-02-17T21:18+0100
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
unesko
albanija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/11/1134464205_0:63:1201:738_1920x0_80_0_0_cfeb347459ed0de20dfc73cce69e023a.jpg
Podrška koju je Albanija zatražila od članica Uneska za kandidaturu u članstvu Izvršnog saveta ove organizacije u periodu od 2023-2027, o čemu je javnost izvestio portal Kosovo onlajn, nanovo je otvorilo pitanje mogućeg prijema Kosova u ovo telo UN, te sudbine srpskih manastira u južnoj pokrajini.Zakulisne radnje tzv. Kosova i AlbanijeIako će se izbori za nove članove Izvršnog saveta održati tokom 42. zasedanja Generalne konferencije Uneska, tek u novembru 2023. godine, diplomata Živadin Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, smatra da vreme nije na našoj strani i zahteva ozbiljnu diplomatsku aktvnost.Ovaj korak Albanije, ocenjuje, moramo posmatrati u širem kontekstu, najpre lobiranja za priznanje nezavisnosti Kosova od čega Priština, uprkos preuzetim obavezama, nije odustala ali i iz ugla procesa ujedinjenja Albanije i KiM posredstvom odluke o bescarinskoj slobodnoj zoni koja obuhvata 20 kilometara sa jedne i druge strane granice čime je granica kao međunarodno pravni pojam ukinuta.U ovakvim okolnostima, upozorava, bilo bi štetočinski da Srbija istrajava na nekoj doslednosti u sprovođenju potpisanih sporazuma.„Iza svake aktivnosti Albanije i tzv Kosova stajale su zakulisne radnje, dok smo mi potpisivali dokumenta kao da preko puta stola sede ljudi sa najčasnijim namarama i odlučnošću da se drže linije statusne neutralnosti i principa međunarodnih odnosa. Mi moramo aktivirati sve napore i diplomatske potencijale da se ne dopusti članstvo Kosova u Unesko, ali i u bilo koju drugu međunarodnu organizaciju sastavljenu od suverenih država. Srbija mora biti jasna, dosledna i odlučna jer je to jedini uslov da pridobije širu podršku u svetu za svoje principijalne stavove“.Sve posle Vašingtonskog sporazuma - na štetu SrbijeNa pitanje kako iz ugla Vašingtonskog sporazuma tumačiti kandidaturu Albanije u Izvršni odbor Unesko što otvara prostor za eventualno članstvo i tzv Kosova, Jovanović napominje da je ovaj sporazum donet u određenom trenutku i određenim međunarodnim okolnostima, i da iako nije od tada proteklo mnogo vremena, mnogo toga se desilo na štetu Srbije.Širenje nespokojstva i nesigurnostiSve što je rađeno od strane privremenih institucija na KiM bilo je u pravcu izazivanja i širenja nespokojastva i nesigurnosti među srpskim i nealbanskim stanovništvom, odnosno nastavka procesa etničkog proterivanja.S druge strane, insistira, suvereno je pravo suverene države da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet.„Apsolutno se ne može poreći da je mirna dipomatska aktivnost legitimno pravo Srbije kao što je legitimno i da sve zemlje koje su raspoložene a koje su pod pritiscima i ucenama Zapada i SAD u pogledu kredita i humanitarsne pomoći, u jednom trenutku zauzele stav koji je i za njih štetan o priznavanju secesije, od toga odustanu“, ističe Jovanović napominjući da je Srbija ušla u članstvo UN, OEBS-a, Saveta Evrope i svih drugih međunarodnih institucija kao država sa određenom teritorijom u čijem je sastavu i Kosovo i Metohija.Srbija ima i pravo i obavezu da štiti svoje intereseOtuda su, ukazuje, i pravo i obaveza Srbije da kao država štiti svoje nacionalne i državne interese i radi na smanjivanju broja zemalja koje su priznale tzv Kosovo.Ujedno to je i izraz poštovanja odluka prijateljskih zemalja koje nisu priznale KiM kao i odluke SBUN i Rezolucije 12 44 koja predviđa da se rešenje za KiM može tražiti samo kao široka i suštinska autonomija u okviru teritorijalnog integriteta Srbije.Signali koji ohrabruju PrištinuTaj signal, smatra, ohrabruje Prištinu da nastavi sa nepoštovanjem svih dogovora, kao i zemlje koje stoje iza Prištine ali i koleba naše prijatelje oko stava vezanog za jasnu, principijalnu pozicije Srbije.Svako nastojanje Prištine da zadobije međunarodno priznanje, pa i na način ulaska u neku od međunarodnih organganizacija, mora biti u startu osporeno, zaključuje Jovanović.Podsetimo da Izvršni savet Uneska ima 58 članova koje bira Generalna konferencija na četiri godine, a jedna od nadležnosti Izvršnog saveta je da daje preporuke o prijemu novih država koje nisu članice Ujedinjenih nacija.Trenutno predsedavajuća Izvršnim savetom Uneska je ambasador Srbije pri Unesku Tamara Rastovac Siamašvili.
albanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
srbija – politika, kosovo i metohija (kim), unesko, albanija, analize i mišljenja
srbija – politika, kosovo i metohija (kim), unesko, albanija, analize i mišljenja
Ozbiljna borba pred Srbima: Na pomolu novi napad na svetinje – Albanija se gura u vrh Uneska
Zapadni pokrovitelji lažnog Kosova ne odustaju od realizacije plana međunarodnog priznanja nepriznate države i u tom kontekstu treba razumeti kandidaturu Albanije u članstvo Izvršnog odbora Uneska. Pred Srbijom je ozbiljna diplomatska borba u kojoj mora ostati dosledna svojim principima da bi sačuvala svetinje.
Podrška koju je Albanija zatražila od članica Uneska za kandidaturu u članstvu Izvršnog saveta ove organizacije u periodu od 2023-2027, o čemu je javnost izvestio portal Kosovo onlajn, nanovo je otvorilo pitanje mogućeg prijema Kosova u ovo telo UN, te sudbine srpskih manastira u južnoj pokrajini.
Zakulisne radnje tzv. Kosova i Albanije
Iako će se izbori za nove članove Izvršnog saveta održati tokom 42. zasedanja Generalne konferencije Uneska, tek u novembru 2023. godine, diplomata Živadin Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, smatra da vreme nije na našoj strani i zahteva ozbiljnu diplomatsku aktvnost.
Ovaj korak Albanije, ocenjuje, moramo posmatrati u širem kontekstu, najpre lobiranja za priznanje nezavisnosti Kosova od čega Priština, uprkos preuzetim obavezama, nije odustala ali i iz ugla procesa ujedinjenja Albanije i KiM posredstvom odluke o bescarinskoj slobodnoj zoni koja obuhvata 20 kilometara sa jedne i druge strane granice čime je granica kao međunarodno pravni pojam ukinuta.
U ovakvim okolnostima, upozorava, bilo bi štetočinski da Srbija istrajava na nekoj doslednosti u sprovođenju potpisanih sporazuma.
„Iza svake aktivnosti Albanije i tzv Kosova stajale su zakulisne radnje, dok smo mi potpisivali dokumenta kao da preko puta stola sede ljudi sa najčasnijim namarama i odlučnošću da se drže linije statusne neutralnosti i principa međunarodnih odnosa. Mi moramo aktivirati sve napore i diplomatske potencijale da se ne dopusti članstvo Kosova u Unesko, ali i u bilo koju drugu međunarodnu organizaciju sastavljenu od suverenih država. Srbija mora biti jasna, dosledna i odlučna jer je to jedini uslov da pridobije širu podršku u svetu za svoje principijalne stavove“.
Sve posle Vašingtonskog sporazuma - na štetu Srbije
Na pitanje kako iz ugla Vašingtonskog sporazuma tumačiti kandidaturu Albanije u Izvršni odbor Unesko što otvara prostor za eventualno članstvo i tzv Kosova, Jovanović napominje da je ovaj sporazum donet u određenom trenutku i određenim međunarodnim okolnostima, i da iako nije od tada proteklo mnogo vremena, mnogo toga se desilo na štetu Srbije.
„Praktično, diplomatsko lobiranje za priznavanje Kosova i Metohije od strane zapadnih činilaca na čelu sa SAD je nastavljeno. Ništa od prihvaćenih obaveza iz ovog ali i Briselskog sporazuma se ne ispunjava. Rezultat toga je i ponašanje privremenih vlasti na KiM koje nisu uradile ništa u pogledu bezbednosti, sigurnosti i slobode kretanja, postupaka za krivična dela i zločine prema srpskom narodu niti u pogledu stvaranja uslova za vraćanje 250 hiljada proteranih Srba i nealbanaca sa KiM“
Širenje nespokojstva i nesigurnosti
Sve što je rađeno od strane privremenih institucija na KiM bilo je u pravcu izazivanja i širenja nespokojastva i nesigurnosti među srpskim i nealbanskim stanovništvom, odnosno nastavka procesa etničkog proterivanja.
S druge strane, insistira, suvereno je pravo suverene države da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet.
„Apsolutno se ne može poreći da je mirna dipomatska aktivnost legitimno pravo Srbije kao što je legitimno i da sve zemlje koje su raspoložene a koje su pod pritiscima i ucenama Zapada i SAD u pogledu kredita i humanitarsne pomoći, u jednom trenutku zauzele stav koji je i za njih štetan o priznavanju secesije, od toga odustanu“, ističe Jovanović napominjući da je Srbija ušla u članstvo UN, OEBS-a, Saveta Evrope i svih drugih međunarodnih institucija kao država sa određenom teritorijom u čijem je sastavu i Kosovo i Metohija.
Srbija ima i pravo i obavezu da štiti svoje interese
Otuda su, ukazuje, i pravo i obaveza Srbije da kao država štiti svoje nacionalne i državne interese i radi na smanjivanju broja zemalja koje su priznale tzv Kosovo.
Ujedno to je i izraz poštovanja odluka prijateljskih zemalja koje nisu priznale KiM kao i odluke SBUN i Rezolucije 12 44 koja predviđa da se rešenje za KiM može tražiti samo kao široka i suštinska autonomija u okviru teritorijalnog integriteta Srbije.
„U borbi za KiM ne sme da bude kolebanja, pa u tom smislu ni dozvole da se tzv Kosovo pojavljuje kao učesnik na međunarodnim takmičenjima koja se održavaju u Beogradu, što je nedavno bio slučaj. To su pogrešni signali upućeni zemljama koje podržavaju Srbiju kao suverenu zemlju i rešavanje stausa KiM u skladu sa međunarodnim pravom i u okvirima Rezolcije SB 12 44“, upozorava Jovanović, ukazujući na paradoksalnu situaciju da naši prijatelji, uključujući stalne članove SB neprikidno na međunarodnom planu potenciraju da se rešenje može tražiti jedino u okvirima međunarodnog prava, Ustava Srbije i Rezolucije 1244, dok naši učesnici u bilateralnim razgovorima istu Rezoluciju ne pominju.
Signali koji ohrabruju Prištinu
Taj signal, smatra, ohrabruje Prištinu da nastavi sa nepoštovanjem svih dogovora, kao i zemlje koje stoje iza Prištine ali i koleba naše prijatelje oko stava vezanog za jasnu, principijalnu pozicije Srbije.
Svako nastojanje Prištine da zadobije međunarodno priznanje, pa i na način ulaska u neku od međunarodnih organganizacija, mora biti u startu osporeno, zaključuje Jovanović.
Podsetimo da Izvršni savet Uneska ima 58 članova koje bira Generalna konferencija na četiri godine, a jedna od nadležnosti Izvršnog saveta je da daje preporuke o prijemu novih država koje nisu članice Ujedinjenih nacija.Trenutno predsedavajuća Izvršnim savetom Uneska je ambasador Srbije pri Unesku Tamara Rastovac Siamašvili.
