https://lat.sputnikportal.rs/20220216/od-mamuta-do-kosmosa-muzeji-u-kojima-se-moze-eksperimentisati-video-foto-1134286401.html
Od mamuta do kosmosa: Muzeji u kojima se može eksperimentisati /video, foto/
Od mamuta do kosmosa: Muzeji u kojima se može eksperimentisati /video, foto/
Sputnik Srbija
U moskovskim muzejima nauke može se naučiti kako se pravi papir i dobija nafta, može se zaviriti u unutrašnjost čoveka ili se spustiti na dno Bajkalskog jezera... 16.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-16T18:45+0100
2022-02-16T18:45+0100
2022-02-16T18:45+0100
rusija
rusija
kultura
magazin
muzeji
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/0c/1134285748_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_9441c4e20f7685b1e781e590e0b8d1b7.jpg
Interaktivni muzeji, koji su stvoreni po principu laboratorije, neverovatno su popularni ne samo među decom, već i među odraslima. Format, koji se danas smatra najsavremenijim isproban je pre mnogo decenija. Godine 1935. autor poznatih naučno-popularnih knjiga Jakov Perelman otvorio je Dom zabavne nauke na nasipu reke Mojke u Lenjingradu, koji je prestao da postoji početkom Drugog svetskog rata.Posetiocima su sipali vreli čaj iz flaše koja je stajala u razbijenom ledu, a kašika s kojom se mešao šećer nestajala je pred očima. Ovim se jasno demonstrirao rad Djuarovog suda (termosa) i reakcija na temperaturu Vudove legure koja se topila na 68 stepeni Celzijusa.Interaktivni muzejiNeke od ideja Perelmanove eksperimentalne laboratorije usvojili su osnivači „Eksperimentanijuma“, najvećeg interaktivnog muzeja nauke u Moskvi. Od 2011. godine posetioci mogu da vide zvuk i razumeju od čega se sastoji svetlost, da shvate princip formiranja talasa na primeru jedinstvene hidroinstalacije, te da se još jednom uvere da su naučni zakoni prava magija. Svi eksponati se mogu dodirivati, pomerati i proučavati. Takođe, u muzeju se održavaju predavanja gde pred posetiocima zamrzavaju gas i pokazuju kako eksplodira ili objašnjavaju kako je Arhimed uz pomoć sunčeve svetlosti palio neprijateljske brodove.Osim iskustva domaćih pionira, osnivači „Eksperimentanijuma“ proučavali su rad najpopularnijih svetskih muzeja takve vrste u svetu, poput muzeja eksperimenata Toma Tita u Stokholmu, muzeja „Eureka“ u Helsinkiju i „Eksploratorijuma“ u San Francisku, koji je otvoren 1969. godine. U „Eksploratorijumu“ su čak nabavili nekoliko eksponata, poput letećih magneta i generatora oblaka.U Rusiji je sve više centara u kojima deca mogu da uče kroz igru. To je moguće između ostalog u muzeju zabavnih nauka „Ajnštajn“ u Krasnodaru, interaktivnom „Njutnovom parku“ u Krasnojarsku, Ajnštajnovom muzeju u Jaroslavlju.Zvezde na ZemljiDanas je moguće produbiti školsko znanje ne samo na interaktivnim platformama. Postoje obrazovni programi, na primer, u Moskovskom muzeju kosmonautike. U ovom muzeju vredi posetiti lekciju iz fizike o mlaznom pogonu.Mnogi će se iznenaditi kad čuju da se ovde održavaju i časovi fizičkog vaspitanja, pa posetioci mogu svoje sportske rezultate da uporede sa standardima sovjetskih i savremenih kosmonauta.Takođe, cela porodica može da proučava istoriju astronautike. Za njih su zaposleni u odelenju za popularizaciju nauke razvili igru „Svemirska posada“. Ona je objedinila tri izložbene lokacije koje se nalaze na VDNH: Muzeju kosmonautike priključili su se Centar za avijaciju i kosmonautiku i interaktivni kompleks „Buran“. Kapetan imaginarnog broda je uvek najmlađi član tima, koji izmišlja pozivni znak i nadgleda let.U muzeju je izloženo oko pet hiljada predmeta, uključujući preparirana tela pasa Belke i Strelke, kardiogram Jurija Gagarina koji je snimljen pre prvog leta i četiri svemirske kapsule. Nažalost, posetioci ne mogu ući unutra, ali su svemirski brodovi prikazani tako da se uz pomoć naočara i stepenica vidi sve do najsitnijih detalja. Tu je i simulator, u kom imate osećaj kao da zaista letite ka zvezdama.Nedavno je kolekcija dopunjena tehnološkim duplikatom 3D bioprintera koji se koristi za štampanje tkanine u Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Takođe, postoji saradnja sa ruskom kompanijom „Sakses rokets“ koja nakon uspešnog lansiranja mini-verzije, priprema pravu raketu za lansiranje u orbitu. Planirano je da se faze rada odraze u ekspoziciji.Posetioci mogu da nastave da proučavaju dizajn aviona u paviljonu „Kosmos“ na VDNH, koji je potpuno obnovljen 2018.godine. U Rusiji ukupno postoji oko stotinu muzeja posvećenih istoriji astronautike.Jedno od centralnih mesta zauzima Državni muzej istorije kosmonautike koji se nalazi u Kalugi, a nazvan je po ruskom fizičaru Konstantinu Eduardoviču Ciolkovskom. Ovaj muzej je prvi u SSSR-u u čijem je otvaranju učestvovao i sam Jurij Gagarin.Godine 2021. završena je velika rekonstrukcija. Za one koji su posebno zainteresovani za svemir, postoje ture na Bajkonur. Cena petodnevnog putovanja sa posmatranjem lansiranja broda košta oko sto hiljada rubalja (nešto više od 1.100 evra).Uhvatiti mamuta za kljovuPošto se spozna priroda „svih stvari“ i odleti u drugu galaksiju, može se krenuti i na putovanje kroz vreme. Jedan od najvećih muzeja u Rusiji posvećen evoluciji i prirodnoj istoriji je Darvinov muzej. Ovde su predstavljena sva poznata živa bića od davnina do danas - prema teoriji evolucije Čarlsa Darvina. Teško je razumeti šta više oduševljava decu: da li preparirane životinje najneobičnijih vrsta ili moderne tehnologije.Izložba „Živa planeta“ je grandiozna instalacija koja uz pomoć zvuka, svetla i specijalnih efekata pokazuje kakav je bio život na Zemlji u poslednjih 4,5 milijardi godina. U interaktivnom edukativnom centru može da se čuje šištanje madagaskarske bubašvabe i otkucaji srca kolibrija, te i da se osetiti miris okolnog sveta.U sali „Zoogeografija“, zahvaljujući tehnologijama proširene stvarnosti oživljava kornjača sa Galapagosa, prstenasti lemur, afrički noj i antilopa. Najmirnije životinje se mogu pomaziti. Postoje i žive ekspozicije u kojima se razmnožavaju leptiri, pauci i škorpioni. Okruženi drevnim četinarima i papratima, u paleoparku su predstavljeni modeli Amurosaurusa, Mastodonsaurusa, mamuta i drugih džinovskih drevnih stvorenja u prirodnoj veličini.U Vjatskom paleontološkom muzeju mogu se videti pravi ostaci još jednog drevnog pangolina - parejosaurusa.Nalazište Koteljniki se nalazi u regionu Kirov. Ovo je jedno od najvećih mesta na svetu odakle su doneti mnogi eksponati. Tamo su živele praistorijske životinje pre 200-240 miliona godina. Jedinstvenost pronađenih ostataka je u njihovoj neverovatnoj očuvanosti, sve do gleđi na zubima.Među mnogim muzejima prirodne istorije treba istaći Bajkalski muzej u Listvjanki, koji je jedini muzej u Rusiji koji ima jezero. Turiste posebno privlači neobična ekspozicija, koja omogućava posetiocima da zarone do dna rezervoara, do dubine od 1.637 metara. Za ovo je opremljena posebna prostorija kao i legendarni aparat za velike dubine „Pajsis-11“, koja je korišćen za istraživanja pre 30 godina. Spuštanje je virtuelno, ali utisci su kao stvarni. Posetioci koji se u ovome oprobaju kažu da im se čak i uši zapuše.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, kultura, magazin, muzeji
rusija, kultura, magazin, muzeji
Od mamuta do kosmosa: Muzeji u kojima se može eksperimentisati /video, foto/
U moskovskim muzejima nauke može se naučiti kako se pravi papir i dobija nafta, može se zaviriti u unutrašnjost čoveka ili se spustiti na dno Bajkalskog jezera, istražiti pravi svemirski brod, generisati talasi, videti fragmenti nebeskih tela i ostaci najvećih sisara.
Interaktivni muzeji, koji su stvoreni po principu laboratorije, neverovatno su popularni ne samo među decom, već i među odraslima. Format, koji se danas smatra najsavremenijim isproban je pre mnogo decenija. Godine 1935. autor poznatih naučno-popularnih knjiga Jakov Perelman otvorio je Dom zabavne nauke na nasipu reke Mojke u Lenjingradu, koji je prestao da postoji početkom Drugog svetskog rata.
Posetiocima su sipali vreli čaj iz flaše koja je stajala u razbijenom ledu, a kašika s kojom se mešao šećer nestajala je pred očima. Ovim se jasno demonstrirao rad Djuarovog suda (termosa) i reakcija na temperaturu Vudove legure koja se topila na 68 stepeni Celzijusa.
Neke od ideja Perelmanove eksperimentalne laboratorije usvojili su osnivači „Eksperimentanijuma“, najvećeg interaktivnog muzeja nauke u Moskvi. Od 2011. godine posetioci mogu da vide zvuk i razumeju od čega se sastoji svetlost, da shvate princip formiranja talasa na primeru jedinstvene hidroinstalacije, te da se još jednom uvere da su naučni zakoni prava magija. Svi eksponati se mogu dodirivati, pomerati i proučavati. Takođe, u muzeju se održavaju predavanja gde pred posetiocima zamrzavaju gas i pokazuju kako eksplodira ili objašnjavaju kako je Arhimed uz pomoć sunčeve svetlosti palio neprijateljske brodove.
Osim iskustva domaćih pionira, osnivači „Eksperimentanijuma“ proučavali su rad najpopularnijih svetskih muzeja takve vrste u svetu, poput muzeja eksperimenata Toma Tita u Stokholmu, muzeja „Eureka“ u Helsinkiju i „Eksploratorijuma“ u San Francisku, koji je otvoren 1969. godine. U „Eksploratorijumu“ su čak nabavili nekoliko eksponata, poput letećih magneta i generatora oblaka.
U Rusiji je sve više centara u kojima deca mogu da uče kroz igru. To je moguće između ostalog u muzeju zabavnih nauka „Ajnštajn“ u Krasnodaru, interaktivnom „Njutnovom parku“ u Krasnojarsku, Ajnštajnovom muzeju u Jaroslavlju.
Danas je moguće produbiti školsko znanje ne samo na interaktivnim platformama. Postoje obrazovni programi, na primer, u Moskovskom muzeju kosmonautike. U ovom muzeju vredi posetiti lekciju iz fizike o mlaznom pogonu.
Mnogi će se iznenaditi kad čuju da se ovde održavaju i časovi fizičkog vaspitanja, pa posetioci mogu svoje sportske rezultate da uporede sa standardima sovjetskih i savremenih kosmonauta.
Takođe, cela porodica može da proučava istoriju astronautike. Za njih su zaposleni u odelenju za popularizaciju nauke razvili igru „Svemirska posada“. Ona je objedinila tri izložbene lokacije koje se nalaze na VDNH: Muzeju kosmonautike priključili su se Centar za avijaciju i kosmonautiku i interaktivni kompleks „Buran“. Kapetan imaginarnog broda je uvek najmlađi član tima, koji izmišlja pozivni znak i nadgleda let.
„Nije dovoljno čuvati i proučavati, veoma je važno pokazati i tumačiti. Zbog toga danas u muzeju nemamo samo vodiče, nego postoje i naučni komunikatori, odnosno osobe koje će na ruskom ili engleskom govoriti o onim predmetima koji interesuju posetioce. Komunikatori mogu promeniti rutu kretanja, objasniti kako sve funkcioniše i na osnovu kojih zakona fizike i hemije funkcioniše tehnologija“, izjavio je Vjačeslav Klimentov, zamenik direktora Moskovskog muzeja kosmonautike zadužen za naučni rad.
U muzeju je izloženo oko pet hiljada predmeta, uključujući preparirana tela pasa Belke i Strelke, kardiogram Jurija Gagarina koji je snimljen pre prvog leta i četiri svemirske kapsule. Nažalost, posetioci ne mogu ući unutra, ali su svemirski brodovi prikazani tako da se uz pomoć naočara i stepenica vidi sve do najsitnijih detalja. Tu je i simulator, u kom imate osećaj kao da zaista letite ka zvezdama.
Nedavno je kolekcija dopunjena tehnološkim duplikatom 3D bioprintera koji se koristi za štampanje tkanine u Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Takođe, postoji saradnja sa ruskom kompanijom „Sakses rokets“ koja nakon uspešnog lansiranja mini-verzije, priprema pravu raketu za lansiranje u orbitu. Planirano je da se faze rada odraze u ekspoziciji.
Posetioci mogu da nastave da proučavaju dizajn aviona u paviljonu „Kosmos“ na VDNH, koji je potpuno obnovljen 2018.godine. U Rusiji ukupno postoji oko stotinu muzeja posvećenih istoriji astronautike.
Jedno od centralnih mesta zauzima Državni muzej istorije kosmonautike koji se nalazi u Kalugi, a nazvan je po ruskom fizičaru Konstantinu Eduardoviču Ciolkovskom. Ovaj muzej je prvi u SSSR-u u čijem je otvaranju učestvovao i sam Jurij Gagarin.
Godine 2021. završena je velika rekonstrukcija. Za one koji su posebno zainteresovani za svemir, postoje ture na Bajkonur. Cena petodnevnog putovanja sa posmatranjem lansiranja broda košta oko sto hiljada rubalja (nešto više od 1.100 evra).
Uhvatiti mamuta za kljovu
Pošto se spozna priroda „svih stvari“ i odleti u drugu galaksiju, može se krenuti i na putovanje kroz vreme. Jedan od najvećih muzeja u Rusiji posvećen evoluciji i prirodnoj istoriji je Darvinov muzej. Ovde su predstavljena sva poznata živa bića od davnina do danas - prema teoriji evolucije Čarlsa Darvina. Teško je razumeti šta više oduševljava decu: da li preparirane životinje najneobičnijih vrsta ili moderne tehnologije.
Izložba „Živa planeta“ je grandiozna instalacija koja uz pomoć zvuka, svetla i specijalnih efekata pokazuje kakav je bio život na Zemlji u poslednjih 4,5 milijardi godina. U interaktivnom edukativnom centru može da se čuje šištanje madagaskarske bubašvabe i otkucaji srca kolibrija, te i da se osetiti miris okolnog sveta.
U sali „Zoogeografija“, zahvaljujući tehnologijama proširene stvarnosti oživljava kornjača sa Galapagosa, prstenasti lemur, afrički noj i antilopa. Najmirnije životinje se mogu pomaziti. Postoje i žive ekspozicije u kojima se razmnožavaju leptiri, pauci i škorpioni. Okruženi drevnim četinarima i papratima, u paleoparku su predstavljeni modeli Amurosaurusa, Mastodonsaurusa, mamuta i drugih džinovskih drevnih stvorenja u prirodnoj veličini.
U Vjatskom paleontološkom muzeju mogu se videti pravi ostaci još jednog drevnog pangolina - parejosaurusa.
Nalazište Koteljniki se nalazi u regionu Kirov. Ovo je jedno od najvećih mesta na svetu odakle su doneti mnogi eksponati. Tamo su živele praistorijske životinje pre 200-240 miliona godina. Jedinstvenost pronađenih ostataka je u njihovoj neverovatnoj očuvanosti, sve do gleđi na zubima.
Među mnogim muzejima prirodne istorije treba istaći Bajkalski muzej u Listvjanki, koji je jedini muzej u Rusiji koji ima jezero. Turiste posebno privlači neobična ekspozicija, koja omogućava posetiocima da zarone do dna rezervoara, do dubine od 1.637 metara. Za ovo je opremljena posebna prostorija kao i legendarni aparat za velike dubine „Pajsis-11“, koja je korišćen za istraživanja pre 30 godina. Spuštanje je virtuelno, ali utisci su kao stvarni. Posetioci koji se u ovome oprobaju kažu da im se čak i uši zapuše.
