https://lat.sputnikportal.rs/20220214/prvi-veliki-ispit-za-solca-moze-li-nemacki-kancelar-da-doprinese-smirivanju-tenzija-oko-ukrajine-1134350129.html
Prvi veliki ispit za Šolca: Može li nemački kancelar da doprinese smirivanju tenzija oko Ukrajine
Prvi veliki ispit za Šolca: Može li nemački kancelar da doprinese smirivanju tenzija oko Ukrajine
Sputnik Srbija
Kriza oko Ukrajine obeležava početak mandata novog nemačkog kancelara Olafa Šolca i ako on uspe u tome da ga, uz francuskog predsednika Emanuela Makrona, vide... 14.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-14T17:23+0100
2022-02-14T17:23+0100
2022-02-14T17:23+0100
rusija
nemačka
olaf šolc
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0d/1133300832_0:0:3111:1751_1920x0_80_0_0_89f3202f9aa0a4c6467c28a2f4211237.jpg
Ovako dopisnik RTS-a iz Berlina Nenad Radičević komentariše posetu Olafa Šolca Kijevu i Moskvi koja, umesto uobičajene protokolarne posete državama nakon njegove inauguracije, poprima oblik diplomatske misije sa ciljem da se, kako je sam nemački kancelar rekao uoči puta, „pronađe način da se obezbedi mir u Evropi“.Prvi veliki ispit za ŠolcaPrema rečima našeg sagovornika, put šefa nemačke vlade u Ukrajinu i Rusiju produkt je, na neki način, prilično jakih kritika kojima je Šolc bio izložen u prethodnom periodu unutar Nemačke, ali i van nje. Popularnost novog kancelara, objašnjava Radičević, drastično je opala u poslednjih mesec i po dana zbog načina na koji se odnosio prema pandemiji i činjenice da je to pitanje prepustio svojim ministrima, ali i zbog njegovog, kako je ocenjeno, sporog reagovanja u vezi sa Rusijom i Ukrajinom.„Zamera mu se i to što se nije nijednom čuo telefonom sa Vladimirom Putinom, izuzev 21. decembra kada mu je ruski predsednik čestitao izbor na mesto kancelara. Nemačka javnost ga je dočekala na nož i uporedila ga sa njegovom prethodnicom Angelom Merkel koja se u vreme početka ukrajinske krize, od februara 2014. do novembra 2015. godine, sa Putinom čula ili videla 65 puta. U međuvremenu je diplomatsku inicijativu preuzeo Emanuel Makron koji je radio ono što je Merkelova radila ranije, odnosno pokušavao je da se do rešenja dođe na diplomatski način“, navodi Radičević.Kako dodaje, Šolc odlazi u diplomatsku misiju u trenutku kada ga pojedini konzervativniji i možda više antiruski nastrojeni nemački listovi otvoreno pozivaju da bude čvrst i rezolutan prema Putinu, dok su na drugoj strani oni koji su naklonjeniji Rusiji, poput bivšeg kancelara Gerharda Šredera koji je kritikovao nemačku šeficu diplomatije što ide prvo u Kijev, pa u Moskvu, a ne obrnuto.Ukrajini novac, ne i oružje„Aktuelna politika Berlina je da ne šalje oružje u krizna područja i da Ukrajini želi da pomogne finansijski, pa se u tom smislu očekuje da bi Šolc mogao prilikom ove posete da obeća 150 miliona evra zajmova bez nekih velikih uslova. Tako da Kijev može da računa na novac i simboličku podršku Nemačke na sve načine. Sa druge strane, Šolc u Rusiji sigurno neće imati stil britanske šefice diplomatije budući da je on inače jedan smiren karakter, ali verujem da će potvrditi ono što je Makron već rekao, a to je svojevrsna pretnja Moskvi šta bi se desilo, ukoliko dođe do napada na Ukrajinu“, kaže Radičević.Još jedan argument Olafa Šolca u diplomatskim razgovorima sa Putinom mogao bi, smatra novinar, biti i „Severni tok 2“, iako je nemački kancelar tokom prošlonedeljne posete Vašingtonu izbegavao da pomene gasovod, a njegovi odgovori su tim povodom bili vrlo diplomatski.Na pitanje koliki manevarski prostor Šolc ima između toga da sledi politiku Vašingtona i NATO-a, ali i zadrži dobre ekonomske odnose sa Ruskom Federacijom u svetlu rastuće energetske krize, Radičević je nedvosmislen:„Ukoliko bi došlo do te medijski najavljivane invazije, mislim da Šolc ne bi imao nikakav manevarski prostor i da bi morao da se prikloni zapadnom načinu razmišljanja. On će možda imati manevarski prostor da bude neki diplomatski posrednik, ali teško da će moći da izbegne zajedničke zapadne sankcije koje bi se najverovatnije odnosile i na Severni tok 2“, primećuje naš sagovornik.Ipak, zaključuje Nenad Radičević, ogromna su očekivanja da će ne samo ova akcija Olafa Šolca, već i evropskih zvaničnika, dovesti do toga da se izbegne scenario koji se medijski pumpa poslednjih nedelja i da će diplomatsko rešenje doprineti smirivanju tenzija.Nemački kancelar sastaće se u ponedeljak u Kijevu sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, dok će u utorak posetiti Moskvu gde će razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
nemačka
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
rusija, nemačka, olaf šolc, ukrajina
rusija, nemačka, olaf šolc, ukrajina
Prvi veliki ispit za Šolca: Može li nemački kancelar da doprinese smirivanju tenzija oko Ukrajine
Kriza oko Ukrajine obeležava početak mandata novog nemačkog kancelara Olafa Šolca i ako on uspe u tome da ga, uz francuskog predsednika Emanuela Makrona, vide kao nekoga ko je doprineo smirivanju tenzija i rešavanju krize, to bi mu moglo vratiti popularnost u nemačkim okvirima i dati mu kredibilitet na međunarodnom nivou.
Ovako dopisnik RTS-a iz Berlina Nenad Radičević komentariše posetu Olafa Šolca Kijevu i Moskvi koja, umesto uobičajene protokolarne posete državama nakon njegove inauguracije, poprima oblik diplomatske misije sa ciljem da se, kako je sam nemački kancelar rekao uoči puta, „pronađe način da se obezbedi mir u Evropi“.
Prvi veliki ispit za Šolca
Prema rečima našeg sagovornika, put šefa nemačke vlade u Ukrajinu i Rusiju produkt je, na neki način, prilično jakih kritika kojima je Šolc bio izložen u prethodnom periodu unutar Nemačke, ali i van nje. Popularnost novog kancelara, objašnjava Radičević, drastično je opala u poslednjih mesec i po dana zbog načina na koji se odnosio prema pandemiji i činjenice da je to pitanje prepustio svojim ministrima, ali i zbog njegovog, kako je ocenjeno, sporog
reagovanja u vezi sa Rusijom i Ukrajinom.
„Zamera mu se i to što se nije nijednom čuo telefonom sa Vladimirom Putinom, izuzev 21. decembra kada mu je ruski predsednik čestitao izbor na mesto kancelara. Nemačka javnost ga je dočekala na nož i uporedila ga sa njegovom prethodnicom Angelom Merkel koja se u vreme početka ukrajinske krize, od februara 2014. do novembra 2015. godine, sa Putinom čula ili videla 65 puta. U međuvremenu je diplomatsku inicijativu preuzeo Emanuel Makron koji je radio ono što je Merkelova radila ranije, odnosno pokušavao je da se do rešenja dođe na diplomatski način“, navodi Radičević.
Kako dodaje, Šolc odlazi u diplomatsku misiju u trenutku kada ga pojedini konzervativniji i možda više antiruski nastrojeni nemački listovi otvoreno pozivaju da bude čvrst i rezolutan prema Putinu, dok su na drugoj strani oni koji su naklonjeniji Rusiji, poput bivšeg kancelara Gerharda Šredera koji je kritikovao nemačku šeficu diplomatije što ide prvo u Kijev, pa u Moskvu, a ne obrnuto.
Ukrajini novac, ne i oružje
„Aktuelna politika Berlina je da ne šalje oružje u krizna područja i da Ukrajini želi da pomogne finansijski, pa se u tom smislu očekuje da bi Šolc mogao prilikom ove posete da obeća 150 miliona evra zajmova bez nekih velikih uslova. Tako da Kijev može da računa na novac i simboličku podršku Nemačke na sve načine. Sa druge strane, Šolc u Rusiji sigurno neće imati stil britanske šefice diplomatije budući da je on inače jedan smiren karakter, ali verujem da će potvrditi ono što je Makron već rekao, a to je svojevrsna pretnja Moskvi šta bi se desilo, ukoliko dođe do napada na Ukrajinu“, kaže Radičević.
Još jedan argument Olafa Šolca u diplomatskim razgovorima sa Putinom mogao bi, smatra novinar, biti i „Severni tok 2“, iako je nemački kancelar tokom prošlonedeljne posete Vašingtonu izbegavao da pomene gasovod, a njegovi odgovori su tim povodom bili vrlo diplomatski.
Na pitanje koliki manevarski prostor Šolc ima između toga da
sledi politiku Vašingtona i NATO-a, ali i zadrži dobre ekonomske odnose sa Ruskom Federacijom u svetlu rastuće energetske krize, Radičević je nedvosmislen:
„Ukoliko bi došlo do te medijski najavljivane invazije, mislim da Šolc ne bi imao nikakav manevarski prostor i da bi morao da se prikloni zapadnom načinu razmišljanja. On će možda imati manevarski prostor da bude neki diplomatski posrednik, ali teško da će moći da izbegne zajedničke zapadne sankcije koje bi se najverovatnije odnosile i na Severni tok 2“, primećuje naš sagovornik.
Ipak, zaključuje Nenad Radičević, ogromna su očekivanja da će ne samo ova akcija Olafa Šolca, već i evropskih zvaničnika, dovesti do toga da se izbegne scenario koji se medijski pumpa poslednjih nedelja i da će diplomatsko rešenje doprineti smirivanju tenzija.
Nemački kancelar sastaće se u ponedeljak u Kijevu sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, dok će u utorak posetiti Moskvu gde će razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
