https://lat.sputnikportal.rs/20220214/evropa-shvatila-tri-kljucne-stvari-oko-ukrajinske-krize-video-1134339879.html
Evropa shvatila tri ključne stvari oko ukrajinske krize /video/
Evropa shvatila tri ključne stvari oko ukrajinske krize /video/
Sputnik Srbija
Evropske zemlje, a članice NATO-a, sve više shvataju da im sukob sa Rusijom nije potreban. Nije reč samo o ekonomskom interesu, već se radi o egzistencijalnom... 14.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-14T19:00+0100
2022-02-14T19:00+0100
2022-02-14T19:00+0100
rusija
svet
rusija
rusija – politika
svet – politika
politika
analize i mišljenja
ukrajinska kriza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/01/1132099123_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_20f9846350264e15e8a457bd0d086cea.jpg
Iako se gotovo svakodnevno čuju američke pretnje da će Rusija platiti visoku cenu ako učini bilo kakav pogrešan korak, Milivojević veruje da Moskva nema nikakvu nameru da izvrši invaziju na Ukrajinu.Evropski lideri shvatili tri ključne stvariOn smatra da generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg i dalje drži visoko tenzije zarad NATO-ovih potreba, ali da ona u stvarnosti bledi.„Nikad više nismo čuli reč ‘diplomatija‘ nego u poslednjih dva meseca i nikad ruska diplomatija nije bila aktivnija. Uz pun rizik da ne budem u pravu ponoviću da rata neće biti. Pitanje bezbednosti u Evropi odnosno proširenje NATO-a i ekspanzija naoružavanja zemalja istočnog krila je bio povod Moskvi da otvori tu temu, ali se nadam da neće doći do zaoštravanja odnosa,” rekao je naš sagovornik.Milivojević pozdravlja zrelost nekih političkih struktura u Evropi, jer se cela priča i odnosi na taj kontinent. Uprkos retorici iz Vašingtona, on kaže da su evropski lideri shvatili tri ključne stvari.Velika Britanija pokušava da ostane na velikoj sceniNa pitanje odakle onda ratoborne izjave generalnog sekretara Alijanse i britanskog premijera Borisa Džonsona, naš sagovornik podseća da Velika Britanija nije više član EU i da smo svedoci da u poslednje vreme nastoji da projektuje nekakvu svoju spoljnu politiku i da se vrati na globalnu scenu, a da je i drugi akteri prihvate kao veliku silu.„Za to nema argumenata, ali ona čini velike napore da to dokaže u praksi, a ostaje da se vidi koliko će to biti uspešno. Kad je reč o Stoltenbergu, smatram da je on integrisan u tu početnu poziciju o intervenciji koja ‘samo što nije‘ i praktično je bio izvođač ključnih radova koji je trebalo da tu tezu podignu na najviši nivo. Samim tim, to je ubrzano naoružavanje istočnog dela NATO-a i demonstracija teze da predstoje sukobi za koje Alijansa mora da bude spremna”, objašnjava Milivojević.Vojne vežbe Rusije i Belorusije trn u oku ZapaduOn primećuje da zapadnim zemljama smeta održavanje rusko-beloruske vojne vežbe, iako je to potpuno prirodno budući da je reč o asocijaciji država. Ukoliko, dodaje on, NATO ima pravo da dođe do granica Rusije, niko ne može da očekuje da Moskva na to gleda skrštenih ruku. Dokument koji je obeležio početak godineKao najbitniju činjenicu za shvatanje globalnih prilika danas, Milivojević podseća na još jednu stvar, a to je ono što su usaglasili lideri Vladimir Putin i Si Đinping na otvaranju Olimpijskih igara u Kini. Njihov stav prema NATO-u, svetskoj bezbednosti i poretku je izuzetno važan dokument koji je obeležio početak ove godine. „To je najvažnija manifestacija odlučnosti druge dve velike sile, pored SAD, o zaštiti međunarodnog poretka i o prevenciji opasnosti od nekakvog sukoba. Upravo tom vrstom zaštite zagarantovano je poštovanje principa Povelje Ujedinjenih nacija, sistema bezbednosti koji je na tome zasnovan i svetskog poretka koji je na snazi”, zaključio je Zoran Milivojević.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, rusija, rusija – politika, svet – politika, politika, analize i mišljenja, ukrajinska kriza
svet, rusija, rusija – politika, svet – politika, politika, analize i mišljenja, ukrajinska kriza
Evropa shvatila tri ključne stvari oko ukrajinske krize /video/
Evropske zemlje, a članice NATO-a, sve više shvataju da im sukob sa Rusijom nije potreban. Nije reč samo o ekonomskom interesu, već se radi o egzistencijalnom pitanju, kaže diplomata Zoran Milivojević povodom podizanja tenzija oko Ukrajine.
Iako se gotovo svakodnevno čuju američke pretnje da će Rusija platiti visoku cenu ako učini bilo kakav pogrešan korak, Milivojević veruje da Moskva nema nikakvu nameru da izvrši invaziju na Ukrajinu.
Evropski lideri shvatili tri ključne stvari
On smatra da generalni sekretar Alijanse
Jens Stoltenberg i dalje drži visoko tenzije zarad NATO-ovih potreba, ali da ona u stvarnosti bledi.
„Nikad više nismo čuli reč ‘diplomatija‘ nego u poslednjih dva meseca i nikad ruska diplomatija nije bila aktivnija. Uz pun rizik da ne budem u pravu ponoviću da rata neće biti. Pitanje bezbednosti u Evropi odnosno proširenje NATO-a i ekspanzija naoružavanja zemalja istočnog krila je bio povod Moskvi da otvori tu temu, ali se nadam da neće doći do zaoštravanja odnosa,” rekao je naš sagovornik.
Milivojević pozdravlja zrelost nekih političkih struktura u Evropi, jer se cela priča i odnosi na taj kontinent. Uprkos retorici iz Vašingtona, on kaže da su evropski lideri shvatili tri ključne stvari.
„Ne sme se ponoviti istorija u Evropi, pitanje bezbednosti u ovom slučaju je njeno, evropsko pitanje, i treće, da je Rusija evropska država i da to pitanje treba raspraviti sa njom. Videli smo stav Nemačke i Francuske, ali i Mađarske da one ne razmišljaju ni o kakvom ratu”, rekao je on.
Velika Britanija pokušava da ostane na velikoj sceni
Na pitanje odakle onda ratoborne izjave generalnog sekretara Alijanse i britanskog premijera Borisa Džonsona, naš sagovornik podseća da Velika Britanija nije više član EU i da smo svedoci da u poslednje vreme nastoji da projektuje nekakvu svoju spoljnu politiku i da se vrati na globalnu scenu, a da je i drugi akteri prihvate kao veliku silu.
„Za to nema argumenata, ali ona čini velike napore da to dokaže u praksi, a ostaje da se vidi koliko će to biti uspešno. Kad je reč o Stoltenbergu, smatram da je on integrisan u tu početnu poziciju o intervenciji koja ‘samo što nije‘ i praktično je bio izvođač ključnih radova koji je trebalo da tu tezu podignu na najviši nivo. Samim tim, to je ubrzano naoružavanje istočnog dela NATO-a i demonstracija teze da predstoje sukobi za koje Alijansa mora da bude spremna”, objašnjava Milivojević.
Vojne vežbe Rusije i Belorusije trn u oku Zapadu
On primećuje da zapadnim zemljama smeta
održavanje rusko-beloruske vojne vežbe, iako je to potpuno prirodno budući da je reč o asocijaciji država. Ukoliko, dodaje on, NATO ima pravo da dođe do granica Rusije, niko ne može da očekuje da Moskva na to gleda skrštenih ruku.
„Rusija ima sva prava da preduzima sve korake kada je reč o bezbednosti ali i odvraćanju sa svoje granice. Sa druge strane, Belorusija sama odlučuje o prisustvu ruskih trupa na svojoj teritoriji. Tim povodom se oglasio i ODKB, legitiman savez koji ima pravo da reaguje imajući u vidu da se sa druge strane nalazi NATO”, rekao je naš sagovornik.
Dokument koji je obeležio početak godine
Kao najbitniju činjenicu za shvatanje globalnih prilika danas, Milivojević podseća na još jednu stvar, a to je ono što su usaglasili lideri Vladimir Putin i Si Đinping na
otvaranju Olimpijskih igara u Kini. Njihov stav prema NATO-u, svetskoj bezbednosti i poretku je izuzetno važan dokument koji je obeležio početak ove godine.
„To je najvažnija manifestacija odlučnosti druge dve velike sile, pored SAD, o zaštiti međunarodnog poretka i o prevenciji opasnosti od nekakvog sukoba. Upravo tom vrstom zaštite zagarantovano je poštovanje principa Povelje Ujedinjenih nacija, sistema bezbednosti koji je na tome zasnovan i svetskog poretka koji je na snazi”, zaključio je Zoran Milivojević.
