Stanje haosa: Kupci čekaju nove automobile mesecima — u Srbiji skaču cene polovnjaka
13:03 13.02.2022 (Osveženo: 13:10 26.08.2022)
© Sputnik / Aleksandr Krяžev
/ Pratite nas
Niko trenutno ne može da predvidi do kada će biti ugroženo snabdevanje proizvođača automobila poluprovodnicima sa Dalekog istoka, zbog čega se i po više meseci kasni sa isporukom vozila kupcima. Mala tržišta, poput našega, dodatno su u problemu jer će proizvođači najpre želeti da snabdeju ona velika, gde su i najveće zarade.
Uz ovu ocenu, dobar poznavalac tržišta automobila, urednik poznate emisije SAT (Saobraćaj automobilizam turizam) Mladen Alvirović dodaje da u automobilskoj industriji u svetu vlada stanje haosa koje je izazvano poremećenim lancima snabdevanja još od 2020. godine, što je uzrokovala pandemija kovida.
Još ćemo čekati na isporuke automobila
Kupci automobila u Srbiji, poput onih u svetu, čekaju na isporuku novih automobila od tri do devet meseci, pa i godinu dana, zavisno od marke i tipa automobila, a nedostatak novih vozila na tržištu podigao je tražnju za polovnjacima, pa tako i njihovu cenu.
„Nestašica ne samo čipova, nego i nekih drugih komponenti, transport koji je dramatično poskupeo iz Azije prema Evropi, sve je to uticalo da ustaljeni lanci snabdevanja više ne funkcionišu. Većina fabrika automobila u svetu odavno je prešla na takozvani ’džast in tajm‘ (just and time) koncept. To znači da na traku stižu delovi direktno sa transporta. Nema, dakle, velikih magacina, velikih lagera“, objašnjava Alvirović za Sputnjik.
Tako je, uz male zalihe, poslovanje bilo isplativije, a kada su one potrošene, teško je bilo ponovo uhvatiti korak i zbog toga mnogi proizvođači automobila ne mogu da isporuče onoliko vozila koliko se ona traže.
To je, kaže on, realnost sa kojom živimo već neko vreme, ali ni to nije ništa novo, jer su se i ranije čekali automobili i po godinu dana kada izađe neki nov model, a potražnja za njim je daleko veća od kapaciteta proizvodnje. Sada je, međutim, to postala praksa sa gotovo svim automobilima.
Mala tržišta u većem problemu
„Mi smo u dodatnom problemu jer smo malo tržište. Zato što svi proizvođači gledaju da snabdeju prvo glavna, velika tržišta na kojima su najveće marže i zarade i na kojima je najveći broj kupaca. To su tržišta od kojih im zavisi budućnost“, objašnjava naš sagovornik.
Najduže se čekaju najskuplji primerci poznatih automobilskih brendova poput Mercedesa i Audija
CC0 / Pixabay /
Prema podacima Srpske asocijacije uvoznika vozila, u Srbiji je u 2021. godini do oktobra prodato 30.416 novih automobila, što je 16 odsto više u odnosu na celu 2020. godinu.
„Škoda“ je na kraju prošle godine bila najprodavaniji automobilski brend, potom „fijat“, „tojota“, „kia“, pa „hjundai“ i „folksvagen“.
Koliko čeka srpski kupac
A šta kupac u Srbiji može da očekuje ove godine?
Direktorka marketinga u „Škodi“ Aleksandra Đokić za Sputnjik kaže da se na isporuku njihovih automobila čeka od tri do devet meseci.
„To je u globalu, ali, rok zavisi i od modela. Ima niz faktora koji utiču na to koliko će se čekati na neki model. Ono što očekujemo i zapravo dobijamo obećanja, to je da će se ova situacija sa snabdevanjem poluprovodnicima stabilizovati u drugoj polovini godine. Ako preguramo ovu godinu iole uspešno, sledeća će biti kao i pre krize. Prošle godine smo prodali oko 5.300 automobila, a regularno bi ova godina išla sigurno na 7.000 da nije ovih problema u nabavci“, ističe naša sagovornica.
Izuzetak „korejci“
Prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila (ACEA), „tojota“, „škoda“ i „folksvagen“, koji su i među vodećim srpskim prodavcima, na spisku su brendova koji su već značajno redukovali proizvodnju zbog nestašice poluprovodnika. Zbog toga se čeka na isporuku njihovih modela, što je osetilo i naše tržište. Ništa nije drugačije ni sa „fijatom“.
Tom globalnom problemu uspešno odoleva samo južnokorejska grupacija „Hjundai-Kia“, koja je prošle godine ostvarila rast prodaje u Evropi od 21 odsto, pre svega zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji poluprovodnika.
Za „kia“ auto, koji 22 godine posluje u Srbiji, prethodna godina je bila rekordna i popeli su se na četvrto mesto po prodaji automobila. Prodali su 1.543 „kia“ vozila, što je rast od 91 odsto u odnosu na 2020. i čak 127 odsto u odnosu na 2019. godinu. Istim tempom nastavljeno je i u ovoj godini i u januaru sa 100 isporučenih vozila su prema preliminarnim rezultatima MUP-a Srbije drugoplasirani brend na srpskom automobilskom tržištu, kaže za Sputnjik marketing menadžer u „Kiji“ Milan Derbogosijan.
Zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji poluprovodnika južnokoreanska grupacija Hjundai-Kia je u Evropi povećala isporuku automobila za petinu
CC0 / Pixabay /
On ističe da su zahvaljujući dobrom planiranju uspeli blagovremeno da obezbede veću količinu vozila na svom lageru u Beogradu, kao i onom koji koriste u Kopru. Tako su rokovi isporuke u Srbiji bili od svega nekoliko dana do dve ili tri nedelje, ako je potrebno organizovati i transport i uvoz iz Kopra. Dodaje da je i njihova akcijska ponuda sa značajnim uštedama prilagođena upravo za vozila sa ova dva lagera.
Ukoliko potencijalni klijent ne želi nijedno od dostupnih vozila sa ta dva lagera, već želi individualno da poruči automobil iz fabrike, rok isporuke je od 90 do 270 dana u zavisnosti od modela i fabrike u kojoj se on proizvodi. U nekim specifičnim slučajevima, na primer kod električnih vozila, rok može biti i duži.
Nova pravila
„Kia“ je, moglo bi se reći, izuzetak, a objašnjavajući kako sada funkcioniše tržište automobila, Alvirović kaže da kada kupac dođe u salon da naruči automobil kakav želi sa određenom opremom i specifikacijama, on će ostaviti narudžbinu prema fabrici. Za razliku od 2019, međutim, fabrike više ne mogu da odrede datum proizvodnje, kada će auto sići sa trake, a mnogi ni garantovanu cenu, jer niko ne zna šta će se dešavati u narednim mesecima. Bez garancija proizvođača, ni uvoznik nema precizne odgovore za kupca, na koga se na kraju sve prelije, kaže on.
To je ilustrovao situacijom sa salona u Štutgartu, gde je kupac da bi pazario luksuzni auto vredan oko 200.000 evra prikazan na salonu, morao da ga plati 10 odsto skuplje. Koštao bi ga koliko je pisalo u cenovniku da je pristao da isti takav čeka šest do devet meseci. Ranije ste, pak, mogli u tim situacijama da računate i na popust. Danas nema popusta, jer ako ga vi odmah ne kupite, sutra će već doći neko drugi i to uraditi, slikovito je objasnio naš sagovornik.
Polovnjaci dočekali svojih pet minuta
U nedostatku novih automobila na koje treba čekati, na ceni su dobili polovnjaci, koji su iz tih razloga poskupeli u inostranstvu, pa onda i ovde. Prosečna cena automobila oglašenih na sajtu „Polovni automobili“ bila je prošle godine 16 odsto veća u odnosu na prethodnu godinu, a čak 23 odsto u odnosu na period pre pandemije. Najviše su poskupela mlađa vozila, od tri do pet godina, koja su se najviše i kupovala.
Alvirović kaže da je jedina pozitivna stvar u celoj priči to što cene polovnih automobila ne padaju tako brzo kao ranije, kada je takoreći nov automobil već posle kratkog vremena nesrazmerno puno gubio na vrednosti. Ako ste kupili nov auto pre dve godine, on danas više vredi nego što je isto toliko star auto vredeo 2019. godine.
Naprosto, traženoj robi raste cena, zaključio je sagovornik Sputnjika.
