https://lat.sputnikportal.rs/20220210/secanje-na-ruskog-diplomatu-cije-je-srce-do-zadnjeg-trena-kucalo-za-srbiju-1134171573.html
Sećanje na ruskog diplomatu čije je srce do zadnjeg trena kucalo za Srbiju
Sećanje na ruskog diplomatu čije je srce do zadnjeg trena kucalo za Srbiju
Sputnik Srbija
Obeležavajući Dan diplomata Rusije, 10. februar, kada je 1802. stvoreno Ministarstvo inostranih poslova, predstavnici ambasade Rusije, sa ambasadorom... 10.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-10T11:04+0100
2022-02-10T11:04+0100
2022-02-10T11:04+0100
srbija
srbija – društvo
srbija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/0a/1134201522_0:279:3072:2007_1920x0_80_0_0_fb896dd0b031079f09d38c1a00d49767.jpg
Nikolaj Hartvig (1857—1914) jedan je od najznačajnijih učesnika i svedoka događaja na Balkanu uoči Prvog svetskog rata. Bio je velik prijatelj Srba i čovek kome su svi skidali šešir dok je šetao ulicama prestonice.Rođen je 1857. godine na Kavkazu, u gradu Gori u današnjoj Gruziji, u osiromašenoj aristokratskoj porodici vojnog lekara. Diplomatsku službu započeo je 1875. u Azijskom departmanu Ministarstva inostranih poslova Ruske imperije. Ubrzo biva postavljen za atašea, u tadašnjoj crnogorskoj prestonici Cetinju, a potom, pre dolaska u Srbiju, postaje konzul u bugarskom Burgasu.Naša brada se savetuje s vašom bradomNikolaj Hartvig je u Srbiju došao 1909. godine. U zvaničnim izveštajima koje je slao u Rusiju, o Srbima i Srbiji je govorio sa mnogo topline, skrećući pažnju službene Rusije na malu pravoslavnu zemlju na Balkanu. U odnosu na diplomatske predstavnike drugih država, Hartvig je u Beogradu imao poseban status i značajan uticaj.Ostalo je zapisano da je Pašić bio stalni gost Hartvigov i da su Srbi govorili Rusima: „Naša brada se savetuje s vašom bradom.“U vreme julske krize posle Sarajevskog atentata, Nikolaj Hartvig se zalagao da se smanje tenzije između Austrougarske i Srbije, a sa druge strane, nastojao je da u Petrogradu obezbedi podršku Srbiji, kako ne bi ostala sama u eventualnom ratnom sukobu. U tim naporima zaustavila ga je iznenadna smrt u austrougarskom poslanstvu u Beogradu. Zbog ove činjenice kasnije je nastala izreka da je Hartvig bio prva žrtva Prvog svetskog rata.Za razliku od Hatrtviga, koji je znao da u korist Srbije povlači poteze mimo oficijalne politike Peterburga, otpravnik poslova Austrougarske Vladimir Gizl fon Gizlingen dosledno je sledio antisrpsku politiku Beča. Neposredno nakon Sarajevskog atentata, bečka ratna struja, uz pomoć štampe, počela je da prenosi glasove da iza ubistva Franca Ferdinanda stoje oficijalna Srbija i Rusija. Bečki „Rajhspost“ je pisao da Hartvig nije hteo da na zgradi ruskog poslanstva spusti zastavu na pola koplja i da je uveče na dan atentata priredio slavlje.Otrovne reči barona GizlaIako narušenog zdravlja, iste večeri kada se baron Gizl vratio iz Beča (gde je učestvovao u izradi ultimatuma), Hartvig traži hitan prijem, ne bi li dobio odgovor na pitanje šta će Austrougarska učiniti sa Srbijom posle Sarajevskog atentata.Savetnik austrougarskog poslanstva Štork, sa kim je Hartvig razgovarao tražeći susret sa baronom Gizlom, ovako je prokomentarisao Hartvigov poziv:Već na samom početku sastanka, tokom razgovora u zgradi austrougarskog poslanstva, Hartvig doživljava srčani udar i umire.Vest o smrti ruskog poslanika munjevito je prostrujala Beogradom, a odmah su počele i spekulacije da je on u austrougarskom poslanstvu otrovan. Međutim, te je glasine odmah sprečio predsednik srpske vlade Nikola Pašić, koji je izjavio da Hartvig jeste bio otrovan, ali odgovorom barona Gizla na postavljeno pitanje.Večna kuća u SrbijiNa molbu srpske vlade, ruski car Nikolaj Drugi, kao znak posebne naklonosti prema Srbiji, dozvolio je da Hartvig bude sahranjen u Beogradu. Svečanom pogrebu, 14. jula, koji je predstavljao veličanstvenu ceremoniju, prisustvovali su kralj Petar, njegovi sinovi Đorđe i Aleksandar, kompletna vlada na čelu sa Nikolom Pašićem, najviši vojni vrh, svi strani predstavnici i nepregledna masa naroda. Po pisanju tadašnje štampe, sahrani je prisustvovalo 80.000 ljudi.Posle opela u Sabornoj crkvi, mitropolit Dimitrije je rekao:Na 15. godišnjicu smrti, beogradska opština podigla je na Hartvigovom grobu spomenik od belog venčačkog mermera ukrašen mozaikom, na kome je predstavljena ikona Svetog Nikole, zaštitnika porodice Hartvig.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
srbija – društvo, srbija, društvo
srbija – društvo, srbija, društvo
Sećanje na ruskog diplomatu čije je srce do zadnjeg trena kucalo za Srbiju
Obeležavajući Dan diplomata Rusije, 10. februar, kada je 1802. stvoreno Ministarstvo inostranih poslova, predstavnici ambasade Rusije, sa ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom na čelu, položili su vence na grob carskog poslanika na srpskom dvoru Nikolaja Hartviga.
Nikolaj Hartvig (1857—1914) jedan je od najznačajnijih učesnika i svedoka događaja na Balkanu uoči Prvog svetskog rata. Bio je velik prijatelj Srba i čovek kome su svi skidali šešir dok je šetao ulicama prestonice.
Rođen je 1857. godine na Kavkazu, u gradu Gori u današnjoj Gruziji, u osiromašenoj aristokratskoj porodici vojnog lekara. Diplomatsku službu započeo je 1875. u Azijskom departmanu Ministarstva inostranih poslova Ruske imperije. Ubrzo biva postavljen za atašea, u tadašnjoj crnogorskoj prestonici Cetinju, a potom, pre dolaska u Srbiju, postaje konzul u bugarskom Burgasu.
Naša brada se savetuje s vašom bradom
Nikolaj Hartvig je u Srbiju došao 1909. godine. U zvaničnim izveštajima koje je slao u Rusiju, o Srbima i Srbiji je govorio sa mnogo topline, skrećući pažnju službene Rusije na malu pravoslavnu zemlju na Balkanu. U odnosu na diplomatske predstavnike drugih država, Hartvig je u Beogradu imao poseban status i značajan uticaj.
Ostalo je zapisano da je Pašić bio stalni gost Hartvigov i da su Srbi govorili Rusima: „Naša brada se savetuje s vašom bradom.“
U vreme julske krize posle Sarajevskog atentata, Nikolaj Hartvig se zalagao da se smanje tenzije između Austrougarske i Srbije, a sa druge strane, nastojao je da u Petrogradu obezbedi podršku Srbiji, kako ne bi ostala sama u eventualnom ratnom sukobu. U tim naporima zaustavila ga je iznenadna smrt u austrougarskom poslanstvu u Beogradu. Zbog ove činjenice kasnije je nastala izreka da je Hartvig bio prva žrtva Prvog svetskog rata.
Za razliku od Hatrtviga, koji je znao da u korist Srbije povlači poteze mimo oficijalne politike Peterburga, otpravnik poslova Austrougarske Vladimir Gizl fon Gizlingen dosledno je sledio antisrpsku politiku Beča. Neposredno nakon Sarajevskog atentata, bečka ratna struja, uz pomoć štampe, počela je da prenosi glasove da iza ubistva Franca Ferdinanda stoje oficijalna Srbija i Rusija. Bečki „Rajhspost“ je pisao da Hartvig nije hteo da na zgradi ruskog poslanstva spusti zastavu na pola koplja i da je uveče na dan atentata priredio slavlje.
Otrovne reči barona Gizla
Iako narušenog zdravlja, iste večeri kada se baron Gizl vratio iz Beča (gde je učestvovao u izradi ultimatuma), Hartvig traži hitan prijem, ne bi li dobio odgovor na pitanje šta će Austrougarska učiniti sa Srbijom posle Sarajevskog atentata.
Savetnik austrougarskog poslanstva Štork, sa kim je Hartvig razgovarao tražeći susret sa baronom Gizlom, ovako je prokomentarisao Hartvigov poziv:
„Hartvig više ne može da spreči ono što sada mora da izbije! Da! Hartvig bi hteo da dobije u vremenu dok se Srbija potpuno ne oporavi od svih gubitaka u Balkanskom ratu i dok se ponovo ne obnovi balkanski savez. Razume se da mi to ne smemo dozvoliti. Moramo na svaki način iskoristiti ovu aferu da dođe do rata.“
Već na samom početku sastanka, tokom razgovora u zgradi austrougarskog poslanstva, Hartvig doživljava srčani udar i umire.
Vest o smrti ruskog poslanika munjevito je prostrujala Beogradom, a odmah su počele i spekulacije da je on u austrougarskom poslanstvu otrovan. Međutim, te je glasine odmah sprečio predsednik srpske vlade Nikola Pašić, koji je izjavio da Hartvig jeste bio otrovan, ali odgovorom barona Gizla na postavljeno pitanje.
„Reči su bile otrovane koje je Hartvig čuo od barona Gizla! Morao je primiti na znanje da je sve uzalud! Da, cela je atmosfera otrovna. Ovde se u Beogradu nalazi austrougarski agent koji je ovamo došao kao mađarski novinar. Zove se Samuel Boroš. On nas je optužio da spremamo Vartolomejsku noć svima ovdašnjim Nemcima, Austrijancima i Mađarima. Nijedna reč od toga nije istinita!“
Na molbu srpske vlade, ruski car Nikolaj Drugi, kao znak posebne naklonosti prema Srbiji, dozvolio je da Hartvig bude sahranjen u Beogradu. Svečanom pogrebu, 14. jula, koji je predstavljao veličanstvenu ceremoniju, prisustvovali su kralj Petar, njegovi sinovi Đorđe i Aleksandar, kompletna vlada na čelu sa Nikolom Pašićem, najviši vojni vrh, svi strani predstavnici i nepregledna masa naroda. Po pisanju tadašnje štampe, sahrani je prisustvovalo 80.000 ljudi.
Posle opela u Sabornoj crkvi, mitropolit Dimitrije je rekao:
„Tužan nas je događaj ovde sakupio. Nalazimo se ispred kovčega u kome leži veliki čovek, iskren prijatelj našeg naroda i zaslužan sin Velike Rusije. Umro je Nikolaj Henrihovič Hartvig; nestalo ga je u mučnim i teškim danima kada nam je toliko potrebna njegova pomoć i državničko iskustvo. Dug koji mu duguje naša nacija mi iskupljujemo velikom žalošću koja nas je obhrvala. Malo ima Srba koji nisu znali za veliko ime Nikolaja Hartviga; mnogi od nas poznali su plemenitost njegovog srca, prostranog kao njegova otadžbina.“
Na 15. godišnjicu smrti, beogradska opština podigla je na Hartvigovom grobu spomenik od belog venčačkog mermera ukrašen mozaikom, na kome je predstavljena ikona Svetog Nikole, zaštitnika porodice Hartvig.
