https://lat.sputnikportal.rs/20220210/odnos-kijeva-prema-minskim-sporazumima-podseca-na-odnos-albanaca-prema-briselskom-sporazumu-1134220387.html
Odnos Kijeva prema Minskim sporazumima podseća na odnos Albanaca prema Briselskom sporazumu
Odnos Kijeva prema Minskim sporazumima podseća na odnos Albanaca prema Briselskom sporazumu
Sputnik Srbija
Izjava ukrajinskog šefa diplomatije Dmitrija Kulebe da Kijev ne odbija da realizuje Minske sporazume, ali da ih neće ispunjavati pod uslovima Rusije, podseća na... 10.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-10T20:15+0100
2022-02-10T20:15+0100
2022-02-10T20:15+0100
rusija
ukrajina
minski sporazumi
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/04/1128134162_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_05f4e7193b35b84f3ca3737a176d089f.jpg
Kako kaže, Kurti je taj koji je otvoreno rekao da oni ne žele da realizuju Briselski sporazum, dok su pre njega albanski lideri, od Tačija do Haradinaja, ponavljali da su privrženi Briselskom sporazumu, ali da Srbija menja uslove i da oni neće to da urade pod uslovima Beograda.Odnos Ukrajinaca liči na odnos Albanaca prema Briselskom sporazumu„Naravno, to su laži jer su Minski sporazumi, baš kao i Briselski sporazum, vrlo jasni i tu nema mnogo prostora za interpretacije, pa ako postoji dobra volja, vrlo brzo mogu da se primene. Međutim, evidentno je da zapadni centri moći nemaju dobru volju i ohrabruju Kijev kao što ohrabruju i Prištinu da raznim solomonskim izjavama sabotiraju celu priču i prebacuju krivicu na drugu stranu“, smatra Anđelković.U osvrtu na to da je Kulebina izjava usledila nakon posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Moskvi i Kijevu, Anđelković kaže da Ukrajina ne priznaje preveliki autoritet zemljama Evropske unije, pa čak ni velikim zemljama poput Francuske ili Nemačke.„Međutim, ako se Amerikanci direktno umešaju i izvrše pritisak na Kijev, vlasti u Kijevu će pristati da realizuju Minski sporazum. Sa druge strane, očito je da Amerikanci u ovom trenutku ne pokazuju spremnost za tako nešto, pa možda takav negativan stav Ukrajine i proizilazi iz određenih signala koje su dobili iz Sjedinjenih Država“, primećuje Anđelković.Vašington da promeni odnosPrema njegovim rečima, cela situacija vezana za Ukrajinu je mnogo kompleksnija i nadilazi Minske sporazume.„Ovde je reč o američkoj politici ekspanzije prema Rusiji, odnosno o pokušaju da se prodorom na istok Rusija opkoli nizom ’satelitskih‘ država koje gledaju Vašington kao centar sveta. Dokle god Amerika ne promeni takav odnos, stvari se neće normalizovati na nivou ukrajinske krize. Zapravo, to nije kriza između Kijeva i Moskve, već između Vašingtona i Moskve i Vašington mora da promeni odnos da bi zemlje koje su mu podređene, uključujući Ukrajinu, počele razumnije da se ponašaju“, ukazuje istoričar.Komentarišući Kulebino odbijanje direktnog dijaloga sa samoproglašenom Donjeckom Narodnom Republikom i Luganskom Narodnom Republikom, Anđelković kaže da će do dijaloga doći ako Kijev bude razuman.Podsetimo, iako je francuski predsednik Emanuel Makron nakon sastanka u Kijevu rekao da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski potvrdio nameru da poštuje Minske sporazume, šef diplomatije Ukrajine Dmitrij Kuleba rekao je da se „javlja pitanje hoće li se Minski sporazumi sprovoditi pod ruskim uslovima, u ruskoj interpretaciji ili će se sprovoditi onakvi kakvi jesu, neizmenjeni od strane Rusije?“.
ukrajina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
rusija, minski sporazumi, ukrajina, sad
rusija, minski sporazumi, ukrajina, sad
Odnos Kijeva prema Minskim sporazumima podseća na odnos Albanaca prema Briselskom sporazumu
Izjava ukrajinskog šefa diplomatije Dmitrija Kulebe da Kijev ne odbija da realizuje Minske sporazume, ali da ih neće ispunjavati pod uslovima Rusije, podseća na odnos Albanaca prema Briselskom sporazumu pre Aljbina Kurtija, ocenjuje istoričar Dragomir Anđelković.
Kako kaže, Kurti je taj koji je otvoreno rekao da oni ne žele da realizuju Briselski sporazum, dok su pre njega albanski lideri, od Tačija do Haradinaja, ponavljali da su privrženi Briselskom sporazumu, ali da Srbija menja uslove i da oni neće to da urade pod uslovima Beograda.
Odnos Ukrajinaca liči na odnos Albanaca prema Briselskom sporazumu
„Naravno, to su laži jer su Minski sporazumi, baš kao i Briselski sporazum, vrlo jasni i tu nema mnogo prostora za interpretacije, pa ako postoji dobra volja, vrlo brzo mogu da se primene. Međutim, evidentno je da zapadni centri moći nemaju dobru volju i ohrabruju Kijev kao što ohrabruju i Prištinu da raznim solomonskim izjavama sabotiraju celu priču i prebacuju krivicu na drugu stranu“, smatra Anđelković.
U osvrtu na to da je
Kulebina izjava usledila nakon posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Moskvi i Kijevu, Anđelković kaže da Ukrajina ne priznaje preveliki autoritet zemljama Evropske unije, pa čak ni velikim zemljama poput Francuske ili Nemačke.
„Međutim, ako se Amerikanci direktno umešaju i izvrše pritisak na Kijev, vlasti u Kijevu će pristati da realizuju Minski sporazum. Sa druge strane, očito je da Amerikanci u ovom trenutku ne pokazuju spremnost za tako nešto, pa možda takav negativan stav Ukrajine i proizilazi iz određenih signala koje su dobili iz Sjedinjenih Država“, primećuje Anđelković.
Vašington da promeni odnos
Prema njegovim rečima, cela situacija vezana za Ukrajinu je mnogo kompleksnija i nadilazi Minske sporazume.
„Ovde je reč o američkoj politici ekspanzije prema Rusiji, odnosno o pokušaju da se prodorom na istok Rusija opkoli nizom ’satelitskih‘ država koje gledaju Vašington kao centar sveta. Dokle god Amerika ne promeni takav odnos, stvari se neće normalizovati na nivou ukrajinske krize. Zapravo, to nije kriza između Kijeva i Moskve, već između Vašingtona i Moskve i Vašington mora da promeni odnos da bi zemlje koje su mu podređene, uključujući Ukrajinu, počele razumnije da se ponašaju“, ukazuje istoričar.
Komentarišući Kulebino odbijanje direktnog dijaloga sa samoproglašenom Donjeckom Narodnom Republikom i Luganskom Narodnom Republikom, Anđelković kaže da će do dijaloga doći ako Kijev bude razuman.
„Isto tako i Donjecka i Luganska oblast mogu da kažu da ne žele da pričaju sa Kijevom koji nema legitimnu vlast, već vlast koja je proizašla iz prevrata koji se desio 2014. godine. Mogu da kažu da to nije bio demokratski proces dolaska na vlast i da vlast u Kijevu samim tim od onda do danas nije legitimna. Ali, kuda bi nas to odvelo? Nikuda. Dakle, ako svi želimo neki progres u mirovnom procesu, onda moramo tu negativnu stranu stvari da zanemarimo i da probamo da gledamo pozitivno. Međutim, Kijev evidentno za sada ne pokazuje takvu spremnost“, konstatuje Dragomir Anđelković.
Podsetimo, iako je francuski predsednik
Emanuel Makron nakon sastanka u Kijevu rekao da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski potvrdio nameru da poštuje Minske sporazume, šef diplomatije Ukrajine Dmitrij Kuleba rekao je da se „javlja pitanje hoće li se Minski sporazumi sprovoditi pod ruskim uslovima, u ruskoj interpretaciji ili će se sprovoditi onakvi kakvi jesu, neizmenjeni od strane Rusije?“.
