https://lat.sputnikportal.rs/20220209/nisu-znali-ni-sta-rade-kako-se-odigrao-skandalozni-hepening-u-pravoslavnoj-svetinji-u-turskoj--1134138936.html
Nisu znali ni šta rade: Kako se odigrao skandalozni hepening u pravoslavnoj svetinji u Turskoj
Nisu znali ni šta rade: Kako se odigrao skandalozni hepening u pravoslavnoj svetinji u Turskoj
Sputnik Srbija
Bez obzira na kontinuirani diskriminatorski odnos turskih vlasti prema hrišćanskim sakralnim objektima, incident koji se dogodio u pravoslavnom manastiru Panagija Sumela ipak nije sračunat da iskaže takve namere. Pre će biti da organizator događaja nije bio svestan toga šta radi.
2022-02-09T21:10+0100
2022-02-09T21:10+0100
2022-02-09T21:10+0100
svet
svet
turska
skandal
performans
manastir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/08/1134116402_0:1494:2048:2646_1920x0_80_0_0_1b58b012274df88ea5686dd472c68513.jpg
Ovako nekadašnji ambasador u Turskoj i orijentalista Darko Tanasković objašnjava incident koji se dogodio u pravoslavnom manastiru Panagija Sumela na severu Turske u blizini grada Trabzona.Prošle nedelje, ovaj manastir sa kraja 4. i početka 5. veka našao se u centru skandala jer su vlasti, navodno sa ciljem da predstave turističku ponudu regiona, dozvolile trojici di-džejeva da u manastiru organizuju muzički performans.Međutim, jedino što su uspeli jeste da izazovu lavinu negodovanja, pa i negodovanja predstavnika Ruske pravoslavne crkve.Organizator događaja nije bio svestan šta radiUz ogradu da ne raspolaže svim informacijama, Tanasković iznosi mišljenje da se ne radi o iskazivanju nepoštovanja prema jednoj značajnoj hrišćanskoj svetinji, kao i da u svemu nema dublje pozadine, iako je diskriminatorski odnos turskih vlasti prema hrišćanskim sakralnim objektima opštepoznat. Pre će biti da je reč o odsustvu svesti da bi ovakav propagandno-komercijalni muzički performans u praznom manastiru uopšte nekome mogao da smeta.Braneći se od optužbi za skrnavljenje svetog mesta, muzički animator Ahmet Šenterzi je istakao da su slične muzičke dokumentarne razglednice snimane i u nekim francuskim samostanima, kod egipatskih piramida, a i u starohrišćanskoj Kapadokiji, smatrajući da je takav vid turističke promocije veoma efektan. Dodao je i da su intenzitet muzike, postavljanje kamera i ponašanje učesnika u događaju (njih tridesetak) bili tako isplanirani i izvedeni da nikako ne remete osetljivu statiku građevine.Odgovornost za procenu primerenosti održavanja ovakvog hepeninga unutar manastira snose civilne vlasti i Direkcija za kulturu trabzonskog vilajeta, koji su muzičarima izdali posebnu dozvolu, objašnjava Tanasković.Panagija Sumela — svetinja pontskih GrkaPont, kako se u prošlosti nazivao region oko Trabzona, bio je naseljen Grcima još od najstarijih vremena, kada se istorija nije pisala, već se prepričavala u obliku mita. Iz tih vremena potiče i mit o Argonautima i Zlatnom runu. Međutim, nakon 1924. i mirovnog sporazuma između Turske i Grčke, kao i istorijskih događaja koji su u grčkoj istoriji poznati kao „Velika katastrofa“, pontskih Grka na severu Turske više nema — iselili su se u Grčku i tadašnji SSSR.Panagija Sumela, njihovo centralno sakralno središte od kraja 4. veka, ostalo je prazno.S obzirom da hrišćana u okolini manastira praktično više nema, turske vlasti su blagonaklone prema turističkom valorizovanju ove izuzetne svetinje sa Liste svetske kulturne baštine Uneska, a po položaju slične našem manastiru Svetog Vasilija Ostroškog, dodaje naš sagovornik. To važi i za druge hrišćanske sakralne objekte, sem crkava koje su nekada bile pretvorene u džamije, a sada im se vraća taj status iz osmanskog doba, zaključuje on.
https://lat.sputnikportal.rs/20220208/skandal-u-turskoj-manastir-pretvoren-u-diskoteku-ruska-crkva-trazi-da-se-kazne-organizatori-1134115474.html
turska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
performans, turska, skandal, panagija sumela
performans, turska, skandal, panagija sumela
Nisu znali ni šta rade: Kako se odigrao skandalozni hepening u pravoslavnoj svetinji u Turskoj
Bez obzira na kontinuirani diskriminatorski odnos turskih vlasti prema hrišćanskim sakralnim objektima, incident koji se dogodio u pravoslavnom manastiru Panagija Sumela, ipak nije sračunat da iskaže takve namere. Pre će biti da organizator događaja nije bio svestan toga šta radi.
Ovako nekadašnji ambasador u Turskoj i orijentalista Darko Tanasković objašnjava incident koji se dogodio u pravoslavnom manastiru Panagija Sumela na severu Turske u blizini grada Trabzona.
Prošle nedelje, ovaj manastir sa kraja 4. i početka 5. veka našao se u centru skandala jer su vlasti, navodno sa ciljem da predstave turističku ponudu regiona, dozvolile trojici di-džejeva da u manastiru organizuju muzički performans.
Međutim, jedino što su uspeli jeste da izazovu lavinu negodovanja, pa i negodovanja predstavnika Ruske pravoslavne crkve.
Organizator događaja nije bio svestan šta radi
Uz ogradu da ne raspolaže svim informacijama, Tanasković iznosi mišljenje da se ne radi o iskazivanju nepoštovanja prema jednoj značajnoj hrišćanskoj svetinji, kao i da u svemu nema dublje pozadine, iako je diskriminatorski odnos turskih vlasti prema hrišćanskim sakralnim objektima opštepoznat. Pre će biti da je reč o odsustvu svesti da bi ovakav propagandno-komercijalni muzički performans u praznom manastiru uopšte nekome mogao da smeta.
„Ovaj događaj ne bih povezivao sa neoosmanističkom kampanjom vaspostavljanja džamijskog statusa vizantijskim crkvama, kojima je on posle Ataturkove sekularističke revolucije bio oduzet, a usled koje je i ispoljena osetljivost Moskovske patrijaršije sasvim razumljiva“, navodi Tanasković.
Braneći se od optužbi za skrnavljenje svetog mesta, muzički animator Ahmet Šenterzi je istakao da su slične muzičke dokumentarne razglednice snimane i u nekim francuskim samostanima, kod egipatskih piramida, a i u starohrišćanskoj Kapadokiji, smatrajući da je takav vid turističke promocije veoma efektan. Dodao je i da su intenzitet muzike, postavljanje kamera i ponašanje učesnika u događaju (njih tridesetak) bili tako isplanirani i izvedeni da nikako ne remete osetljivu statiku građevine.
Odgovornost za procenu primerenosti održavanja ovakvog hepeninga unutar manastira snose civilne vlasti i Direkcija za kulturu trabzonskog vilajeta, koji su muzičarima izdali posebnu dozvolu, objašnjava Tanasković.
„Negativno reagovanje predsednika Udruženja turističkih preduzeća i putničkih agencija Murata Čavge pokazuje da se i u obaveštenijim krugovima turskog društva svi baš ne slažu sa davanjem ovakvog izuzetnog odobrenja. Čavga se, pored ostalog, pita čemu korisnom može poslužiti jednokratno uvođenje disko muzike u manastir, gde se inače samo jednom godišnje odobrava vršenje verske službe, a i kako bi se u Turskoj doživeo sličan čin u nekoj džamiji na tlu Evrope“, napominje on.
Panagija Sumela — svetinja pontskih Grka
Pont, kako se u prošlosti nazivao region oko Trabzona, bio je naseljen Grcima još od najstarijih vremena, kada se istorija nije pisala, već se prepričavala u obliku mita. Iz tih vremena potiče i mit o Argonautima i Zlatnom runu. Međutim, nakon 1924. i mirovnog sporazuma između Turske i Grčke, kao i istorijskih događaja koji su u grčkoj istoriji poznati kao „Velika katastrofa“, pontskih Grka na severu Turske više nema — iselili su se u Grčku i tadašnji SSSR.
Panagija Sumela, njihovo centralno sakralno središte od kraja 4. veka, ostalo je prazno.
„Posle skoro devet decenija bez verskog života, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice 2010. godine, vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju je prvi put bilo dopušteno da održi svetu liturgiju. Manastir je 2015. godine zatvoren radi rekonstrukcije i renoviranja, a za posetioce je, koliko znam, ponovo otvoren sredinom prošle godine“, kaže Tanasković.
S obzirom da hrišćana u okolini manastira praktično više nema, turske vlasti su blagonaklone prema turističkom valorizovanju ove izuzetne svetinje sa Liste svetske kulturne baštine Uneska, a po položaju slične našem manastiru Svetog Vasilija Ostroškog, dodaje naš sagovornik. To važi i za druge hrišćanske sakralne objekte, sem crkava koje su nekada bile pretvorene u džamije, a sada im se vraća taj status iz osmanskog doba, zaključuje on.
