Moskva: Deeskalacija situacije u Ukrajini moguća povlačenjem stranih instruktora i oružja
16:21 09.02.2022 (Osveženo: 01:17 10.02.2022)
© REUTERS / MAKSIM LEVIN
Pratite nas
Deeskalacija u Ukrajini može se postići povlačenjem zapadnih vojnih instruktora odande, povlačenjem stranog naoružanja i odustajanjem od vežbi sa NATO-om, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
„Uvereni smo da se deeskalacija situacije oko Ukrajine može vrlo brzo postići: za to je potrebno prekinuti isporuke naoružanja Ukrajini, povući zapadne vojne savetnike i instruktore sa njene teritorije, prekinuti zajedničke vežbe Oružanih snaga Ukrajine i zemalja NATO-a, kao i povući sve oružje koje je prethodno isporučeno Kijevu van ukrajinske teritorije“, objasnila je Zaharova na redovnom brifingu.
Ona je podsetila da su ranije širom Ukrajine počele velike komandno-štabne vojne vežbe Oružanih snaga te zemlje, pod nazivom „Metelj 2022“ (Mećava).
„Tokom ovih vežbi uvežbavaće se borbena upotreba naprednih protivtenkovskih raketnih sistema (Next Generation Light Anti-tank Weapon) i protivtenkovskih raketnih sistema ’Džavelin‘, koji su dobijeni iz Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i turskih bespilotnih letelica ’Bajraktar‘“, rekla je Zaharova.
„Ako se govori o regionalnoj bezbednosti u širem kontekstu, onda bi u cilju njenog jačanja NATO trebalo da, između ostalog, objavi o odustajanju od politike ‘otvorenih vrata’. Kijev bi sa svoje strane trebalo da se vrati na neutralni vanblokovski status, koji je proglašen Deklaracijom o suverenitetu Ukrajine od 16. jula 1990. godine“, istakla je portparolka.
Ona je dodala da Rusija poziva zapadne partnere da prekinu veštačku eskalaciju situacije oko Ukrajine i preduzmu praktične korake za deeskalaciju situacije u zemlji i rešavanje situacije u Donbasu na osnovu dogovorenog Paketa mera.
SAD se zalažu za reviziju Minskih sporazuma
Zaharova je primetila da izjave iz Vašingtona ukazuju na činjenicu da se Sjedinjene Američke Države zalažu za reviziju Minskih sporazuma.
Ona je skrenula pažnju na reči američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je izjavio da se „Minski sporazumi mogu primeniti samo ako se pronađe njihov pravilan redosled“.
„Čudno je što Sjedinjene Američke Države pokušavaju da pronađu redosled u dokumentu u kome je jasno preciziran ceo niz koraka svih strana. Takve izjave, a posebno njihov sinhronizam, govore jedno: Sjedinjene Američke Države se zalažu za reviziju Paketa mera, što je ispunjeno uništavanjem mirovnog procesa. Sve to inspiriše kijevski režim na dalje antipodvige prema sopstvenom stanovništvu, pre svega, a dalje i protiv međunarodnog prava i zdravog razuma“, konstatovala je Zaharova.
Diplomata je ukazala i na izjave ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe, koji je odbacio davanje specijalnog statusa Donbasu i naveo da dijalog sa Donjeckom i Luganskom navodno nije predviđen Minskim sporazumima.
„Pre nego što ukrajinska strana tako nešto usvoji, trebalo bi ponovo da pogleda Paket mera“, dodala je Zaharova.
Ona je naglasila da prezrivi stav Kijeva prema Minskim sporazumima podstiču „američki pokrovitelji“. Kako je dodala, takođe nema odgovarajuće reakcije na izjave kijevskog rukovodstva ni iz Nemačke ni Francuske.
Zapad treba da poseti i drugu stranu kontakt-linije u Donbasu
Zaharova je navela da Rusija poziva predstavnike zapadnih zemalja da ne posećuju samo ukrajinsku stranu na kontakt-liniji u Donbasu.
Ona je podsetila da su 7-8. februara ministri spoljnih poslova Nemačke, Austrije, Slovačke i Češke posetili kontakt-liniju.
„Na prvi pogled čini se da je to plemenita misija. Čini se da je počeo proces na koji smo uvek pozivali. I zapadne diplomate su u pancirima i šlemovima krenule ka kontakt-liniji. Ali postoji nijansa: samo sa jedne strane, sa strane koju kontroliše Kijev. Iz nekog razloga nisu išli dalje“, primetila je Zaharova.
„Upravo ta linija koja za vas nije crvena, nju treba preći, mislim na kontakt-liniju i posetiti i počastiti svojom pažnjom one ljude koji već dugo godina stradaju zbog toga što ste jednom inspirisali ukrajinske političare da izvrše antiustavni državni prevrat“, naglasila je portparolka.
Prema njenim rečima, uprkos radu u regionu velikog broja međunarodnih eksperata, uključujući posmatrače OEBS-a, zapadni predstavnici brižljivo zatvaraju oči na dešavanja u Donbasu i izbegavaju posete Donjecku i Lugansku.
„Ali ako ste već stigli tamo, zašto ne iskoristite ovu priliku i ne razgovarate sa ljudima?“, nastavila je ona.
S tim u vezi, diplomata je skrenula pažnju i na to da zapadno društvo nikada ne govori o Donbasu i tamošnjoj humanitarnoj katastrofi.
Sukob u Donbasu
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt-grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju, između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.
Minski sporazumi predviđaju ne samo prekid vatre, povlačenje oružja, amnestiju, obnavljanje ekonomskih veza, već i duboku ustavnu reformu u Ukrajini zasnovanu na dijalogu sa predstavnicima samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike, što bi trebalo da rezultira decentralizacijom vlasti, uzimajući u obzir poseban status delova Donjecke i Luganske oblasti.
Međutim, pregovarački proces trenutno je u zastoju zbog odbijanja Ukrajine da sprovede političke tačke Minskih sporazuma. Kijev ne ulazi u direktan dijalog sa DNR i LNR, protivi se unošenju posebnog statusa oblasti u Ustav, a takođe zahteva da deo granice sa Rusijom u Donbasu pređe pod njenu kontrolu do realizacije političkog dela sporazuma.
Od 2014. godine zemlje NATO-a, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, isporučuju oružje Ukrajini i obučavaju njenu vojsku, što direktno krši Minske sporazume i negativno utiče na rešavanje situacije u Donbasu. Osim Amerikanaca, u isporukama vrednim milijarde dolara učestvuju Velika Britanija, Kanada, Francuska, Poljska, Turska, Litvanija, Češka, Bugarska, Rumunija i Estonija. Američka vlada je proteklih dana više puta signalizirala o svojoj spremnosti da proširi isporuke naoružanja i vojne tehnike Ukrajini.
