Da li je bolje nositi sočiva ili naočare: Četiri zablude o vidu /video/
14:36 07.02.2022 (Osveženo: 19:25 07.02.2022)
CC0 / Pixabay/Claudio_Scott /
Pratite nas
Najčešći problem sa očima uočljiv je kada neko ima potrebu za naočarima jer ne vidi dobro na daljinu ili blizinu. O tome da li je bolje nositi sočiva ili naočare i drugim zabludama u vezi sa dioptrijom govorila je doc. dr Tanja Kalezić, oftalmolog sa Klinike za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
„Kada neko ima dioptriju, bilo da je ona plus ili minus, to zapravo nije bolest, ali jeste simptom koji nam pomaže da na vreme možemo da ga i korigujemo kako bismo omogućili apsolutno perfektan, odnosno onaj ‘stopostotni vid’, kako kažu ljudi u narodu”, objasnila je doktorka u RTS Ordinaciji.
Dr Kalezić kaže da ljudi lakše primete da imaju minus dioptriju, jer se više vidi na blizinu, a manje na daljinu.
„Onaj koji ima plus dioptriju, odnosno hipermetrop je, on ne vidi dobro ni na jednom, ni na drugom rastojanju – ni na blizu, ni na daljinu, iako se zove u narodu dalekovidost, odnosno kada bismo preveli šta znači plus dioptrija, to je dalekovidost, pa bi bilo u prevodu da – vidi na daleko, ali je ta problematika dosta kompleksnija kod tih plus dioptrija. I naravno, obavezno na vreme obaviti jedan specijalistički oftalmološki pregled koji bi onda napravio na vreme i korekciju te vidne anomalije“, preporučuje dr Tanja Kalezić.
Zabluda broj 1: Dioptrija raste zbog gledanja u ekran
Najčešće se mogu čuti četiri zablude o vidu. Prva od njih je da kod ljudi koji mnogo čitaju i dugo gledaju u ekran dioptrija raste brže.
„Ovo jeste zabluda zato što se to više dešava kod dečjeg uzrasta, adolescentskog doba i studentskog doba gde se još uvek razvija potencijal vida, i gde dolazi do tih poremećaja prilikom rada na blizu“, objasnila je dr Kalezić i dodala da to može da utiče kod dece, a posebno u školskom uzrastu ili studentskoj dobi može doći do porasta dioptrije, zbog čega se redovno prati i kontroliše.
„To je zabluda jer kod starijih pacijenata, dakle odrasle populacija, rade za ekranom i više čitanja neće povećati dioptriju. Naravno, ne pominjem kataraktu koja je danas česta, tako da je i to mogućnost koja može da pogorša vidnu oštrinu, i zato sve to treba posebno pogledati“, kaže Kalezićeva.
Ipak, podvukla je da navika dugog gledanja u ekran nije dobra zbog led svetla, zato što je to UV zračenje koje šteti vidu.
„Na taj način možemo da napravimo jednu problematiku reflektivne komponente, da nam se smanjuje vidna oštrina zbog problema sa kataraktom, sa makulom, sa žutom mrljom, tako da led svetlo utiče kao nezdravo, ali sad imamo zaštitne faktore na androidima, telefonima, na televizorima baš i ne, ali generalno bi trebalo da novi, savremeni TV ekrani imaju ugrađene sisteme koji neće imati zračenje koje oštećuje vid. Isto tako, ljudima koji mnogo rade za kompjuterom preporučuju se naočare koje nemaju dioptriju ali imaju tu zaštitu, antirefleks stakla koja će štititi od tog štetnog led zračenja“, savetuje doc. dr Kalezić.
Kako smo svi svesni šta umara oči, pitanje za doktorku je bilo i postoji li način da se oko odmori i koliko dugo sme da se gleda u ekran.
„Ima preporuka, to je jedno pravilo koje kaže 20-20-20, odnosno da nakon 20 minuta rada pravite pauzu od opet 20 minuta i 20 bi trebalo da gledate negde u daljinu, odmarati. U suštini to baš nije izvodljivo u svakodnevnom životu, ali barem nakon dva sata napraviti jednu pauzu kojom ćete nešto drugo raditi i nećete imati fokusirani vid“, preporuke su stručnjaka za što duže očuvanje vida.
Zabluda broj 2: Za određivanje dioptrije nije potrebno širiti zenice
Još jedna česta zabluda jeste da za utvrđivanje dioptrije nije potrebno proširivati zenice. Činjenica je da ljudi izbegavaju širenje zenica i odlučuju se radije za kompjutersko utvrđivanje dioptrije, ali doktorka obrazlaže zašto to nije dobar izbor:
„To je u startu greška, jer posebno kod mlađih ljudi i mlađih pacijenata, negde do 45. godine, imamo jako intenzivan taj cilijarni mišić koji se nalazi unutar oka i koji nam u stvari to sočivo ispupčava i vraća u normalnu poziciju unutar oka. Samim tim, važno je da se taj deo unutar oka isključi od refrakcije, kako bismo objektivno odredili dioptriju, odnosno oko treba da se opusti, anestezira ili parališe“, kaže oftalmolog.
Dr Kalezić je objasnila da je to jednostavno sipanje kapi, odnosno da su u pitanju midrijatici koje šire zenicu.
„To je jedan od neophodnih delova pregleda i apsolutno nešto što je zlatni standard“, a posebno napominje da se to odnosi i na odrasle, bez obzira na njihovu užurbanost i stalnu jurnjavu.
„Apsolutno je neophodno da se obavi potpuni pregled sa midrijazom za određivanje objektivne vidne oštrine", posavetovala je.
Bez obzira na širenje zenica, nakon toga se radi kompjuterski test, odnosno merenje.
„Uvek uradimo kompjutersko merenje, to je refrakcija na aparatu koji je refraktometar gde dobijamo ono kao račun gde nam tačno sve piše. Prvo se izmeri dioptrija na usku zenicu, bez širenja. Onda mu se prošire zenice pa se ponovo izmeri nakon određenog vremena i to ne može odmah, znači treba da ima jedno tri ukapavanja u razmaku od 10 minuta, da se postigne potpuna paraliza cilijarnog mišića koji se nalazi unutar oka, koji nam je bitan zbog delovanja na sočivo i onda kada se anestezira, kada potpuno bude isključen iz funkcije, nakon dvadesetak minuta, radimo ponovo kompjutersko merenje, odnosno refraktometar, i onda je to objektivna oštrina vida, koja vam opet ne garantuje da ćete vi tu dioptriju prepisati. Zato je vrlo važno da posvetite pažnju korekciji koju ćete dati pacijentu, a da njemu bude dobro, i zato se uvek ide na onu koja je potrebna da on vidi idealno poslednji red (na testu) ukoliko je moguće“, kaže docentkinja Kalezić.
Zabluda broj 3: Naočare nisu potrebne kod male dioptrije
Još jedna od zabluda je da ako su izmerene niske vrednosti dioptrije nije potrebno nositi naočare.
„Koliko god da je dioptrija mala, može biti i 0,25, u nekoj određenoj radnji, nečemu što obavljate tokom dana, biće vam jako potrebne - da li je to rad za kompjuterom, gledanje televizije ili vožnja kola, za takve stvari ćete te naočare za daljinu svakako staviti bez obzira na to koliko je mala dioptrija, jer zašto biste sebi otežavali“, kaže doktorka.
Zabluda broj 4: Bolje je nositi naočare nego sočiva
Još jedna interesantna zabluda je da je bolje nositi naočare nego sočiva, a doktorka je objasnila zašto to nije tačno, naprotiv.
„Apsolutno je zabluda jer naočare imaju svoje limite, tako da nažalost sočiva mogu da nam budu neophodna stavka za ljude koji imaju velike astigmatizme, kada su u pitanju veliki cilindri, zakrivljene rožnjače, gde imamo velike dioptrije čak, veliki minus ili veliki plus“, rekla je i precizirala je da velika dioptrija podrazumeva sve ono što je preko 5 ili 6, bez obzira na to da li je plus ili minus, i da je to dosta velika dioptrija kada je preporučljivije nositi sočiva.
„Zato što će tako imati bolji vid, bolju širinu vidnog polja, trodimenzionalnost prostora. Druga stvar, problem su i stakla koja bi se ugrađivala u takvim slučajevima, jer su veoma debela kod veće dioptrije. Bez obzira na finansijske mogućnosti, postoje određene performanse u optičarskoj industriji gde oni istanje stakla koliko god je moguće, ali opet su ta stakla nešto što narušava estetiku, a kod određenih cilindara, zakrivljenih rožnjača, ne možemo ni da preporučimo naočare kao neku vrstu dobrog pomagala, nego moramo da preporučimo sočiva“, kaže dr Kalezić.
Ona objašnjava da lekari preporučuju sočiva kada je dioptrija preko 2,5, bez obzira na to da li je u plusu ili minusu, jer će ona bolje ispraviti problem i dati bolji potencijal.
Pošto finansijski momenat često diktira izbor između sočiva i naočara, a opšte je poznato da se, za razliku od naočara, sočiva menjaju mnogo češće, dr Kalezić objašnjava koliko dugo može da se nosi jedan par sočiva.
„Sočiva se tačno, precizno menjaju. Tačno mesec dana, ukoliko su mesečna sočiva. Postoji mogućnost dnevnih, što je olakšavajuća okolnost – nemate održavanje, sredstva za održavanje, što mnogi i ne vole“, kaže dr Kalezić i navodi da je i prednost dnevnih sočiva u tome što onome ko je u žurbi olakšava korišćenje tako što nakon korišćenja baci i iz kutijice uzme novo sočivo za sutradan, a sa njima se nikad ne spava.
Priznaje da to jeste skuplja varijanta, ali da je razlika vrlo mala, međutim je komfor veći:
„Sigurnija su, jer kod sočiva sa tečnostima morate da vodite računa da li ste oprali ruke u datom trenutku, da ste ih skinuli, da ste stavili tečnost, da ste dobro isprali, da to sve nije kontaminirano, da vidite da to nije nešto prljavo, ona plastika u kojoj držite ta sočiva itd“, objašnjava oftalmolog.
Druga vrsta sočiva su ona mesečna koja se tačno računaju od dana kada ste ih otvorili, upozorava dr Kalezić.
„Bez obzira što ih pet dana niste nosili – tri dana jeste, dva niste, i onda ljudi to nešto sabiraju, ili su otvorili pa nisu koristili, pa su se setili 28. dana da ih stave i onda misle da ide tek od tad mesec dana. Ne, vi ste ga otvorili iz kutijice, stavili u plastičnu kutiju, a to da li ste ih vi stavljali ili niste (nema veze), vreme protiče i naravno posle tog mesečnog roka morate da ih zamenite“, kaže dr Kalezić.
Doktorka podseća koje navike treba da usvoji osoba koja nosi sočiva dok ih ima na očima.
„Pacijent koji nosi sočiva ne sme ni da se umiva, tušira, kupa, gnjura, da ide u more, jezero, reke… jer voda nije sterilna“, kaže ona.
Dr Kalezić upozorava da su infekcije koje bi se mogle dobiti na takav način vrlo opasne, jer mogu da naprave razarajuće efekte na rožnjaču.
Za razliku od naočara koje imaju zaštitne filtere, sočiva još nemaju takve filtere, što bi bilo idealno, ali je za sada još na nivou maštanja, kaže dr Kalezić.
Decu voditi oftalmologu od četvrte godine
Dr Kalezić kaže da neregulisana dioptrija kod dece kasnije može napraviti nove probleme. Da bi se na vreme reagovalo i korigovao vid dete je potrebno odvesti oftalmologu na vreme, a ne tek kada se deca kontrolišu za polazak u školu.
„Potrebno je mnogo ranije, već u četvrtoj godini života da dete odvedete kod oftalmologa u dom zdravlja, kod nadležnog oftalmologa ili gde god već imate mogućnosti da se pregleda njegova dioptrija, jer postoje dioptrije koje treba korigovati već u ranom uzrastu“, rekla je dr Kalezić i obrazložila da problem razvijene slabovidosti kreće već tako rano vrlo intenzivno, a zapravo je dete, ako se to otkrije na vreme, već moglo da nosi naočare do polaska u školu i da koliko-toliko već ispravlja vidnu oštrinu.
„Što se više koriguje na vreme, mnogo je manji razvoj slabovidosti u kasnijem životnom dobu“, kaže dr Kalezić.
Ukoliko se odrede naočare, posete oftalmologu trebalo bi intenzivirati na 6 meseci ili godinu dana. Takođe, savetuje i pregled strabologa, koji se bavi problemom razrokosti i „bežanja“ očiju.
Koliko može laserska intervencija uklanjanja dioptrije
Docentkinja kaže da postoje tačno formulisani parametri i preporuke kolika dioptrija se može korigovati laserskom intervencijom.
„Kada je minus u pitanju može do minus 10, kada je plus – do plus pet, kada je astigmatizam, takođe plus i minus pet cilindara“, kaže dr Kalezić i upozorava da je pre pristupanja laserskoj korekciji važan detaljan pregled očiju.
„Da bi uopšte čovek pristupio laserskoj intervenciji mora prvo da ima jedan detaljan pregled koji objedinjuje skener rožnjače, debljinu rožnjače, jako intenzivno pogledati da li se menjala dioptrija u poslednjih godinu dana. Vrlo je važno da bude potpuno mirna i neizmenjena. Bilo kakve promene nam sugerišu da dolazi do nekog porasta i na taj način to nije indikovano za takvu hiruršku intervenciju. Kada je u pitanju laserska hirurgija, bolje polaze minus pacijenti, zapravo oni pacijenti sa minus dioptrijom imaju veoma dobre efekte takve intervencije, kao i astigmatizmi. Međutim, kod ove plus dioptrije postoji mogućnost regresije, da se nakon nekog vremenskog perioda vrati, tako da i to treba reći pacijentu jer takva je jednostavno građa rožnjače, takva je tehnika tih laserskih zraka, za sada je tako“, objasnila je.
