https://lat.sputnikportal.rs/20220206/sedam-tajni-sibira-koje-naucnici-ne-mogu-da-objasne-foto-video-1133918471.html
Sedam tajni Sibira koje naučnici ne mogu da objasne /foto, video/
Sedam tajni Sibira koje naučnici ne mogu da objasne /foto, video/
Sputnik Srbija
Osvajanje Sibira je počelo još u XVI veku, ali nije završeno ni do danas. Ovaj deo Rusije čuva veliki broj tajni koje naučnici još uvek ne mogu da objasne. 06.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-06T12:12+0100
2022-02-06T12:12+0100
2022-02-06T12:12+0100
rusija
rusija
sibir
magazin
razglednice iz rusije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/05/1123780846_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_ad55c57eb4117b019ec686944990effc.jpg
Tunguski meteoritJoš uvek nije najjasnije da li je takozvana Tunguska eksplozija meteora zaista postojala, s obzirom da ni jedna naučna ekspedicija nije pronašla ostatke meteora, čak ne postoji ni krater. Naučnici smatraju da postoji veliki broj verzija o tome šta se dogodilo 30. juna 1908. godine u sibirskoj tajgi u rejonu reke Potkamena Tunguska, koja se nalazi u istočnom delu Sibira. Neki eksperti su govorili da je u pitanju eksplozija nuklearnog reaktora međuplanetarnog kosmičkog broda. Drugi su smatrali, da je Tunguski meteor bio ledena kometa, a treći da je došlo do sudara Zemlje sa nekom antimaterijom (sastavljena od antičestica). Najzanimljivija verzija je da je na ovu pojavu uticao eksperiment Nikole Tesle sa talasima. Krugovi na BajkaluPrvi veliki krugovi na ledu Bajkala primećeni su iz satelita 1999. godine. Međutim, to ne znači da se oni i ranije nisu pojavljivali. Posmatranjem je primećeno da se krugovi ne pojavljuju svake godine. Bili su primećeni na raznim mestima jezera 2003, 2005, 2008. i 2009. godine.Navodno, oni se obrazuju od emisije metana iz sedimentnih stena jezera. Međutim, to ne objašnjava veliki prečnik krugova.Svetlucanje vode u BajkaluSvetlucanje vode u Bajkalskom jezeru je 1982. godine otkrio naučnik Fizičko-tehničkog instituta u Irkutsku Viktor Dobrinjin. Od tada se posmatra ta tajanstvena pojava.Otkriveno je da se intenzitet svetlucanja smanjuje sa dubinom, kao i da se nivo svetlucanja može menjati na istom mestu. Pored toga, svetlucanje se smanjuje u periodu od novembra do sredine januara, nakon čega se pojačava intenzitet. Još uvek nije poznat razlog svetlucanja vode u Bajkalskom jezeru.Crteži u selu TuročakiNa stenama na levoj obali reke Bija u blizini sela Turočak u ruskoj Republici Altaj su pronađeni crteži na stenama visine dva metra. Na crtežima se nalazilo nekoliko desetina losova u pokretu.Analizom je zaključeno da pripadaju bronzanom periodu i da su verovatno povezani sa karakolskom kulturom koja je postojala u II veku pre nove ere u blizini sela Karakol na Altaju. Međutim, još uvek nije poznato kako su se oni pojavili.Teško je odrediti poreklo ovih crteža jer su napravljeni pomoću crvene boje koja nije tipična za altajske petroglife (crteži na stenama). Pored toga, ni izbor tema crteža nije karakterističan za tu teritoriju.Geoglifi na platou UkokNa Altaju se nalaze i druge tajnovite slike kao što su geoglifi, odnosno slike ili veliki motivi koji se nalaze na zemlji. Oni se mogu videti samo iz vazduha. U Rusiji se nalaze na platou Ukok.Nije poznato kada su nastali ni kako. Nekada se smatralo da su napravljene pre 1.500-2.000 godina. Međutim, istraživanjem je pretpostavljeno da su nastali mnogo ranije III-II veku pre nove ere.Nepoznato je kako je moguće da su tako dugo geoglifi ostali s obzirom na geološke procese.Denisovski čovekDenisova pećina se nalazi u dolini reke Anuj u Sibiru. U ovoj oblasti je pronađen veliki broj kulturno-istorijskih spomenika, ali je najmističniji „denisovski čovek“ ili „altajski čovek“. Naučnici još uvek ne mogu da zaključe da li je on predstavljao podvrstu (Homo sapiens denisova) roda Homo ili izumrlu vrstu (Homo denisova).Njegovi geni nisu pronađeni ni u jednom predstavniku savremen civilizacije, osim kod Malanežana, čiji su preci mogli da budu u kontaktu sa „denisovcima“ na teritoriji Istočne Azije.Altajski StounhendžAltajski Stounhendž se nalazi u Čujskoj stepi u Altaju i svake godine privlači hiljade turista.Pet ogromnih kamena visokih do sedam metara je ukrašeno petroglifima. Kamenje je različitog oblika, neko je napravljeno u obliku prestola.Megaliti, građevine iz kasnog kamenog ili ranog bronzanog doba, datiraju iz VIII-VI veka pre nove ere. Kamenje je postavljeno u pravcu različitih strana sveta i ima različita elektromagnetna polja. Nije poznato ko je sagradio ovaj kompleks, niti za šta se koristio. Ritualno značenje Altajskog Stounhendža je hipoteza.
sibir
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, sibir, magazin, razglednice iz rusije
rusija, sibir, magazin, razglednice iz rusije
Sedam tajni Sibira koje naučnici ne mogu da objasne /foto, video/
Osvajanje Sibira je počelo još u XVI veku, ali nije završeno ni do danas. Ovaj deo Rusije čuva veliki broj tajni koje naučnici još uvek ne mogu da objasne.
Još uvek nije najjasnije da li je takozvana Tunguska eksplozija meteora zaista postojala, s obzirom da ni jedna naučna ekspedicija nije pronašla ostatke meteora, čak ne postoji ni krater.
Naučnici smatraju da postoji veliki broj verzija o tome šta se dogodilo 30. juna 1908. godine u sibirskoj tajgi u rejonu reke Potkamena Tunguska, koja se nalazi u istočnom delu Sibira. Neki eksperti su govorili da je u pitanju eksplozija nuklearnog reaktora međuplanetarnog kosmičkog broda. Drugi su smatrali, da je Tunguski meteor bio ledena kometa, a treći da je došlo do sudara Zemlje sa nekom antimaterijom (sastavljena od antičestica). Najzanimljivija verzija je da je na ovu pojavu uticao eksperiment Nikole Tesle sa talasima.
Prvi veliki krugovi na ledu Bajkala primećeni su iz satelita 1999. godine. Međutim, to ne znači da se oni i ranije nisu pojavljivali. Posmatranjem je primećeno da se krugovi ne pojavljuju svake godine. Bili su primećeni na raznim mestima jezera 2003, 2005, 2008. i 2009. godine.
Navodno, oni se obrazuju od emisije metana iz sedimentnih stena jezera. Međutim, to ne objašnjava veliki prečnik krugova.
Svetlucanje vode u Bajkalu
Svetlucanje vode u Bajkalskom jezeru je 1982. godine otkrio naučnik Fizičko-tehničkog instituta u Irkutsku Viktor Dobrinjin. Od tada se posmatra ta tajanstvena pojava.
Otkriveno je da se intenzitet svetlucanja smanjuje sa dubinom, kao i da se nivo svetlucanja može menjati na istom mestu. Pored toga, svetlucanje se smanjuje u periodu od novembra do sredine januara, nakon čega se pojačava intenzitet. Još uvek nije poznat razlog svetlucanja vode u Bajkalskom jezeru.
Na stenama na levoj obali reke Bija u blizini sela Turočak u ruskoj Republici Altaj su pronađeni crteži na stenama visine dva metra. Na crtežima se nalazilo nekoliko desetina losova u pokretu.
Analizom je zaključeno da pripadaju bronzanom periodu i da su verovatno povezani sa karakolskom kulturom koja je postojala u II veku pre nove ere u blizini sela Karakol na Altaju. Međutim, još uvek nije poznato kako su se oni pojavili.
Teško je odrediti poreklo ovih crteža jer su napravljeni pomoću crvene boje koja nije tipična za altajske petroglife (crteži na stenama). Pored toga, ni izbor tema crteža nije karakterističan za tu teritoriju.
Na Altaju se nalaze i druge tajnovite slike kao što su geoglifi, odnosno slike ili veliki motivi koji se nalaze na zemlji. Oni se mogu videti samo iz vazduha. U Rusiji se nalaze na platou Ukok.
Nije poznato kada su nastali ni kako. Nekada se smatralo da su napravljene pre 1.500-2.000 godina. Međutim, istraživanjem je pretpostavljeno da su nastali mnogo ranije III-II veku pre nove ere.
Nepoznato je kako je moguće da su tako dugo geoglifi ostali s obzirom na geološke procese.
Denisova pećina se nalazi u dolini reke Anuj u Sibiru. U ovoj oblasti je pronađen veliki broj kulturno-istorijskih spomenika, ali je najmističniji „denisovski čovek“ ili „altajski čovek“. Naučnici još uvek ne mogu da zaključe da li je on predstavljao podvrstu (Homo sapiens denisova) roda Homo ili izumrlu vrstu (Homo denisova).
Njegovi geni nisu pronađeni ni u jednom predstavniku savremen civilizacije, osim kod Malanežana, čiji su preci mogli da budu u kontaktu sa „denisovcima“ na teritoriji Istočne Azije.
Altajski Stounhendž se nalazi u Čujskoj stepi u Altaju i svake godine privlači hiljade turista.
Pet ogromnih kamena visokih do sedam metara je ukrašeno petroglifima. Kamenje je različitog oblika, neko je napravljeno u obliku prestola.
Megaliti, građevine iz kasnog kamenog ili ranog bronzanog doba, datiraju iz VIII-VI veka pre nove ere. Kamenje je postavljeno u pravcu različitih strana sveta i ima različita elektromagnetna polja. Nije poznato ko je sagradio ovaj kompleks, niti za šta se koristio. Ritualno značenje Altajskog Stounhendža je hipoteza.
