Nikola Šainović o Rambujeu: Da su nam tada ponudili Rezoluciju 12 44, ne bi bilo rata

„U leto 1998. godine bio je u završnoj fazi Sporazum o obrazovanju, jedini sporazum koji su potpisali Slobodan Milošević i Ibrahim Rugova. I u to vreme je počela i fizička priprema za njegovu realizaciju, određuju se prostorije i studenski domovi za albanske i srpske studente. U oktobru je trebalo da počne nastava i da se taj veliki sporazum realizuje uz posredovanje Vatikana“, priseća se Šainović.

„Da li treba da kažem da pored pomoćnika državnog sekretara jedne velesile, kakva je tada bila Amerike, ne može ni kisela voda da se donese bez provere, a kamoli kalašnjikov, osim ako se tako ne aranžira. To je bila demonstracija Albancima da Amerika od tada — a to je bio negde kraj juna 1998. godine — podržava OVK“, objašnjava Šainović.

„Oni kreću uz američku podršku u borbu i to traje i danas. U kontekstu toga je došlo i do sporazuma Milošević—Holbruk, koji prvo uvodi verifikacionu misiju OEBS-a na čelu sa Vilijamom Vokerom, koja resetuje OVK i to je u stvari put koji je krenuo ka ratu. A na tom putu je bio Rambuje, u kome se od nas traži na poslednjoj od 70 stranica, u poslednjem pasusu, da mi treba da potpišemo da NATO praktično okupira celu tadašnju Jugoslaviju“, navodi naš sagovornik.

„To je trebalo da traje tri godine, a onda bi se odlučila sudbina Kosova i Metohije na referendumu, dakle, voljom naroda, kako je pisalo, što je jedno te isto i što je čisto davanje nezavisnosti unapred. Trebalo je znači da jednim potpisom prihvatimo i okupaciju Jugoslavije, i mehanizam za nezavisno Kosovo. Naravno, to nismo mogli i odbili smo“, seća se Šainović.

„Došli su da ga pitaju kada će prestati bombardovanje, a on im je rekao dve stvari: bombardovanje neće prestati jer je u pitanju kredibilitet NATO-a, Amerike i njega kao predsednika, a nije važno od čega je počelo. A drugo što je rekao jeste da „to što smo dali Miloševiću u Rambujeu, to ne bih ni ja potpisao“. To je ušlo u haške dokaze“, ističe sagovornik Sputnjika.

„U Rezoluciji 12 44 piše sve ono što smo mi u Rambujeu rekli da je donja crvena linija ispod koje mi ne možemo da idemo. A to znači suverenitet Srbije i Jugoslavije nad KiM. O tome u Rambujeu nisu hteli ni da pričaju. Odbili su i razoružanje OVK, kao i da deo naših snaga ostane na KiM i tako dalje. Ostaje pitanje za istoriju — zašto nam u Rambujeu nisu dali Rezoluciju 12 44“, pita Šainović.

Nakon 17 dana pregovori su neuspešno završeni, zbog čega je Kontakt-grupa donela odluku da se nastave 15. marta u Parizu. Međutim i druga runda pregovora završena je bez rezultata posle četiri dana. Delegacije Srbije i kosovskih Albanaca potpisale su 18. marta različite sporazume — srpska delegacija sopstveni predlog Sporazuma o samoupravi na Kosovu, a delegacija kosovskih Albanaca sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači.