https://lat.sputnikportal.rs/20220206/dinari-ili-evri-sta-je-isplativije-za-stednju-1134043089.html
Dinari ili evri: Šta je isplativije za štednju?
Dinari ili evri: Šta je isplativije za štednju?
Sputnik Srbija
Prošle godine čuvanje novca u domaćoj valuti povećano je za oko 12 odsto i krajem decembra položeno je 104,2 milijarde dinara, što je novi najviši iznos. 06.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-06T11:48+0100
2022-02-06T11:48+0100
2022-02-06T11:48+0100
ekonomija
srbija – ekonomija
banke i berza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110332/53/1103325382_0:0:1743:980_1920x0_80_0_0_088a647ea7b6ac251d1143fe98caebb5.jpg
Štednja stanovništva nastavila je da raste i tokom 2021, uprkos produženoj pandemiji praćenoj eskalacijom globalne energetske krize i inflatornih pritisaka, a štednja u domaćoj valuti se i u takvim okolnostima pokazala isplativijom od devizne, saopšteno je iz Narodne banke Srbije (NBS).Šta je isplativije?U 2021. dinarska štednja je povećana za oko 12 odsto i krajem decembra iznosila je 104,2 milijarde dinara, što je njen novi najviši nivo.U proteklih devet godina dinarska štednja povećana je gotovo šest puta (rast od 86,3 milijarde). Polovina ukupnog rasta (43,1 milijarda) ostvarena je u poslednje tri godine zahvaljujući održanoj makroekonomskoj stabilnosti, koja je preduslov za sticanje i očuvanje poverenja građana u domaću valutu. Devizna štednja u istom periodu takođe raste, iako relativno (procentualno) nešto umerenije (59,2 odsto) od dinarske štednje, i to sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. na 12,7 milijardi evra krajem 2021. godine, piše „Politika“.Redovna polugodišnja analiza isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2021. potvrdila je da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.Kamatne stope na štednju u dinarima relativno su više nego na štednju u evrima, a povoljniji je i poreski tretman štednje u domaćoj valuti, jer kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto. Pored toga, na veću isplativost uticale su pravovremeno donete optimalne mere monetarne i fiskalne politike radi ublažavanja efekata krize izazvane pandemijom.Šta kaže računica?Rezultati analize isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdili su da bi građanin koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja u decembru 2021. dobio blizu 36.000 dinara (oko 300 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.Štednja u domaćoj valuti pokazala se isplativijom i prilikom oročavanja na godinu dana u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda u poslednjih devet godina. Dinarski štediša koji je od decembra 2020. štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara dobio bi u decembru 2021. oko 1.300 dinara (11 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost istog iznosa u evrima.Zaoštravanje svetske krize izazvane pandemijom pod uticajem poremećaja u lancima snabdevanja i rasta cene energenata odrazilo se na pojavu globalnih inflatornih pritisaka. U takvim okolnostima, NBS je očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, koja predstavlja snažan faktor cenovne stabilnosti.Na pojačane inflatorne pritiske navode da su reagovali adekvatnim merama monetarne politike – postepenim povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na repo aukcijama i procenta povučenih viškova dinarske likvidnosti putem ovih aukcija.Devizne rezerve su uvećane i krajem prošle godine dostigle su 16,5 milijardi evra, uz povećanje rezervi zlata na rekordne 37,3 tone. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015) i krajem godine iznosilo je 3,4 odsto.
https://lat.sputnikportal.rs/20220116/povecane-devizne-rezerve-srbije--1133360784.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – ekonomija, banke i berza
srbija – ekonomija, banke i berza
Dinari ili evri: Šta je isplativije za štednju?
Prošle godine čuvanje novca u domaćoj valuti povećano je za oko 12 odsto i krajem decembra položeno je 104,2 milijarde dinara, što je novi najviši iznos.
Štednja stanovništva nastavila je da raste i tokom 2021, uprkos produženoj pandemiji praćenoj eskalacijom globalne energetske krize i inflatornih pritisaka, a štednja u domaćoj valuti se i u takvim okolnostima pokazala isplativijom od devizne, saopšteno je iz Narodne banke Srbije (NBS).
U 2021. dinarska štednja je povećana za oko 12 odsto i krajem decembra iznosila je 104,2 milijarde dinara, što je njen novi najviši nivo.
U proteklih devet godina
dinarska štednja povećana je gotovo šest puta (rast od 86,3 milijarde). Polovina ukupnog rasta (43,1 milijarda) ostvarena je u poslednje tri godine zahvaljujući održanoj makroekonomskoj stabilnosti, koja je preduslov za sticanje i očuvanje poverenja građana u domaću valutu. Devizna štednja u istom periodu takođe raste, iako relativno (procentualno) nešto umerenije (59,2 odsto) od dinarske štednje, i to sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. na 12,7 milijardi evra krajem 2021. godine,
piše „Politika“.
Redovna polugodišnja analiza isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2021. potvrdila je da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.
Na veću isplativost dinarske štednje prevashodno je uticao uređen makroekonomski okvir – monetarna i fiskalna stabilnost u dužem periodu, relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi, problematični krediti na niskom nivou, umeren nivo javnog duga.
Kamatne stope na štednju u dinarima relativno su više nego na štednju u evrima, a povoljniji je i poreski tretman štednje u domaćoj valuti, jer kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto. Pored toga, na veću isplativost uticale su pravovremeno donete optimalne mere monetarne i fiskalne politike radi ublažavanja efekata krize izazvane pandemijom.
Rezultati analize isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdili su da bi građanin koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja u decembru 2021. dobio blizu 36.000 dinara (oko 300 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.
Štednja u domaćoj valuti pokazala se isplativijom i prilikom oročavanja na godinu dana u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda u poslednjih devet godina. Dinarski štediša koji je od decembra 2020. štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara dobio bi u decembru 2021. oko 1.300 dinara (11 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost istog iznosa u evrima.
Kada je reč o depozitima oročenim na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 88 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine dinarska štednja je bila unosnija u svim dvogodišnjim potperiodima. Prema tome, bez obzira na vreme oročavanja štednje, da li je to kratkoročno ili dugoročno, u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti, navode iz centralne banke.
Zaoštravanje svetske krize izazvane pandemijom pod uticajem poremećaja u lancima snabdevanja i rasta cene energenata odrazilo se na pojavu globalnih inflatornih pritisaka. U takvim okolnostima, NBS je očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, koja predstavlja snažan faktor cenovne stabilnosti.
Na pojačane inflatorne pritiske navode da su reagovali adekvatnim merama monetarne politike – postepenim povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na repo aukcijama i procenta povučenih viškova dinarske likvidnosti putem ovih aukcija.
Devizne rezerve su uvećane i krajem prošle godine dostigle su 16,5 milijardi evra, uz povećanje rezervi zlata na rekordne 37,3 tone. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015) i krajem godine iznosilo je 3,4 odsto.
