https://lat.sputnikportal.rs/20220205/da-li-je-ukrajinska-kriza-pocetak-kraja-nato-a-1134006871.html
Da li je ukrajinska kriza početak kraja NATO-a?
Da li je ukrajinska kriza početak kraja NATO-a?
Sputnik Srbija
Odbijanje Nemačke, Mađarske, Hrvatske i još nekih država da u ukrajinskoj krizi slepo prate NATO predvođen Amerikom i Velikom Britanijom, pokazalo je da unutar... 05.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-05T22:31+0100
2022-02-05T22:31+0100
2022-02-05T22:31+0100
svet
ukarjina
nato
amerika
rusija
velika britanija
rat
ukrajinska kriza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/13/1131737077_0:0:3070:1728_1920x0_80_0_0_7fe2a4f431a6891dd85d928621a1e95c.jpg
Insistiranje Sjedinjenih Država da ih u NATO alijansi, čiji je ona najveći finansijer, države-članice slepo prate u pristupu ukrajinskom pitanju, može, kako kaže Kovač, da im se obije o glavu ukoliko slučajno dođe do oružanog sukoba.Prelomni trenutak za NATOVidljivo je da vodeće evropske države, dodaje on, Nemačka pa i Francuska ne gledaju na ovoju krizu blagonaklono, a mnoge manje države ne žele da šalju svoje trupe u okviru NATO-a u prostor ili oko prostora Ukrajine.Amerika smišljeno gura Evropu u ratPružanje otpora u Evropi ovome biće vremenom sve snažnije jer, smatra naš sagovornik, Amerika smišljeno gura Evropu u novi rat. Cilj je, uveren je Kovač, da se Rusija iscrpi kako bi je kasnije, u skladu s njihovom strategijom, razbili na više država.„Namera je i da se eliminiše bilo kakav otpor Rusije na istočnom delu kada se bude rešavalo kinesko pitanje, odnosno, kada Amerika i Britanija budu odlučile da ofanzivnije krenu prema Kini, u smislu rešavanja i promocije Tajvana kao države i uopšte blokiranja privrednih, pomorskih puteva u Južnom kineskom moru, što bi usporilo kinesku privredu. A Kina to neće sigurno dozvoliti po cenu rata sa Amerikom“, jasan je sagovornik Sputnjika.NATO i Amerika iz 1999. godine i danas nisu istoKovač kaže da je jedinstvo NATO-a koje je postojalo za vreme bombardovanja SR Jugoslavije danas nestalo zbog izmenjenih geostrateških okolnosti.Naš sagovornik kaže da Amerika i Velika Britanija sve više ostaju „usamljene i ogoljene“ kada je ukrajinska kriza u pitanju, jer ne mogu više da se prikriju sa NATO-om kao odbrambenom organizacijom niti da sakriju namere koja su usmerene zapravo ka Rusiji.Ako u Ukrajini dođe do sukoba, NATO može da „pukne“Zato, ako bi u ukrajinskoj krizi došlo do oružanog sukoba, po njegovom mišljenju, ne bi bilo nemoguće da dođe do neke vrste raspada NATO alijanse.U jednom takvom lokalnom ratu, gde bi se konfrontirale Amerika i Rusija, zaključuje Kovač, verovatno bi uz NATO ostale istočnoevropske zemlje, koje su najvernije članice NATO-a i Amerike, dok bi veće države u Evropi, poput Italije, Nemačke, Francuske, Španije najverovatnije otkazale poslušnost Americi i odbile da šalju svoju vojsku da gine za tuđe interese.
https://lat.sputnikportal.rs/20220204/dzonson-i-solc-sveobuhvatni-paket-sankcija-da-bude-spreman-za-slucaj-invazije-rusije-na-ukrajinu-1134002254.html
amerika
velika britanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
ukarjina, nato, amerika, rusija, velika britanija, rat, ukrajinska kriza
ukarjina, nato, amerika, rusija, velika britanija, rat, ukrajinska kriza
Da li je ukrajinska kriza početak kraja NATO-a?
Odbijanje Nemačke, Mađarske, Hrvatske i još nekih država da u ukrajinskoj krizi slepo prate NATO predvođen Amerikom i Velikom Britanijom, pokazalo je da unutar Alijanse postoji ozbiljna pukotina, kaže direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.
Insistiranje Sjedinjenih Država da ih u NATO alijansi, čiji je ona najveći finansijer, države-članice slepo prate u pristupu
ukrajinskom pitanju, može, kako kaže Kovač, da im se obije o glavu ukoliko slučajno dođe do oružanog sukoba.
Prelomni trenutak za NATO
„U novije vreme, tačnije posle Hladnog rata ovo jeste prelomni trenutak, jer pojedine vodeće članice NATO-a pre svega u Evropi iskazale su nesaglasnost sa američkim interesima u pogledu angažovanja na istoku Evrope, što je nekada bilo nezamislivo“, kaže Kovač, general-major u penziji.
Vidljivo je da vodeće evropske države, dodaje on,
Nemačka pa i Francuska ne gledaju na ovoju krizu blagonaklono, a mnoge manje države ne žele da šalju svoje trupe u okviru NATO-a u prostor ili oko prostora
Ukrajine.
„Zato što se bez ikakvih vidljivih razloga ulazi u direktan konflikt sa Rusijom. Naime, ovaj sukob u Ukrajini ili oko Ukrajine i cela ta kriza nije režirana od evropskih država, nego od Amerike i Velike Britanije. Po medijskoj propagandi, po slanju trupa od strane Amerike i Britanije može se prepoznati da su to dve zemlje najzainteresovanije da ova kriza u bilo kojoj formi preraste u neki lokalni rat kako bi se satanizovala Rusija“, veruje Kovač.
Amerika smišljeno gura Evropu u rat
Pružanje otpora u
Evropi ovome biće vremenom sve snažnije jer, smatra naš sagovornik, Amerika smišljeno gura Evropu u novi rat. Cilj je, uveren je Kovač, da se
Rusija iscrpi kako bi je kasnije, u skladu s njihovom strategijom, razbili na više država.
„Namera je i da se eliminiše bilo kakav otpor Rusije na istočnom delu kada se bude rešavalo kinesko pitanje, odnosno, kada
Amerika i Britanija budu odlučile da ofanzivnije krenu prema Kini, u smislu rešavanja i promocije Tajvana kao države i uopšte blokiranja privrednih, pomorskih puteva u Južnom kineskom moru, što bi usporilo kinesku privredu. A
Kina to neće sigurno dozvoliti po cenu rata sa Amerikom“, jasan je sagovornik Sputnjika.
NATO i Amerika iz 1999. godine i danas nisu isto
Kovač kaže da je jedinstvo NATO-a koje je postojalo za vreme bombardovanja SR Jugoslavije danas nestalo zbog izmenjenih geostrateških okolnosti.
„Amerika je tada bila na vrhuncu moći u svakom smislu i nije bilo te države koja je smela da joj se suprotstavi. Rusija je dotle tada bila na kolenima i nije imala saveznike. Danas je sve drugačije. Evropa sve jasnije vidi da dok god su Amerika i Britanija uključene u narušavanje bezbednosti Evrope, za nju neće biti sreće i da ta linija na istoku Evrope postaje sve čvršća, što će štetiti privredi i svakom drugom razvoju Evrope i činiti je nebezbednom sa mnoštvom mogućih lokalnih sukoba. Dakle, to vreme i ovo danas ne može da se poredi, jer su nastale dve velike supersile koje utiču na kreiranje globalnih odnosa, a to su Rusija i Kina“, naglašava Kovač.
Naš sagovornik kaže da Amerika i Velika Britanija sve više ostaju „usamljene i ogoljene“ kada je ukrajinska kriza u pitanju, jer ne mogu više da se prikriju sa NATO-om kao odbrambenom organizacijom niti da sakriju namere koja su usmerene zapravo ka Rusiji.
Ako u Ukrajini dođe do sukoba, NATO može da „pukne“
Zato, ako bi u
ukrajinskoj krizi došlo do oružanog sukoba, po njegovom mišljenju, ne bi bilo nemoguće da dođe do neke vrste raspada
NATO alijanse.
„To se neće desiti u mirnom vremenu, jer Amerika još ima moć da može da utiče na zemlje-članice. Ali, ako bi došlo do oružane krize oko Ukrajine, Baltika i ukoliko bi se još desilo da poginu prvi vojnici, onda bi, siguran sam, došlo do otkazivanja poslušnosti u NATO savezu“, smatra Kovač.
U jednom takvom lokalnom ratu, gde bi se konfrontirale
Amerika i Rusija, zaključuje Kovač, verovatno bi uz NATO ostale istočnoevropske zemlje, koje su najvernije članice NATO-a i Amerike, dok bi veće države u
Evropi, poput Italije, Nemačke, Francuske, Španije najverovatnije otkazale poslušnost Americi i odbile da šalju svoju vojsku da gine za tuđe interese.
