https://lat.sputnikportal.rs/20220203/sta-je-zajednicko-u-ishrani-ljudima-koji-najduze-zive-1133962206.html
Šta je zajedničko u ishrani ljudima koji najduže žive
Šta je zajedničko u ishrani ljudima koji najduže žive
Sputnik Srbija
Plave zone su pet različitih zajednica „rasutih“ širom sveta kojima je zajedničko to što imaju najveću koncentraciju stanovnika koji žive preko 100 godina... 03.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-03T21:43+0100
2022-02-03T21:43+0100
2022-02-03T21:43+0100
društvo
društvo
stil života
ishrana
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/1d/1124500636_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_6d66261c22eb34e4180fbfbc9c33d3cb.jpg
Plave zone je detaljno istražio autor Dan Betner, a posebno je zanimljiva njegova analiza različitih vrsta ishrane u svakoj regiji. Naime, kao mesta na kojima žive najdugovečniji ljudi „označena“ su Ikarija u Grčkoj, Okinava u Japanu, Sardinija u Italiji, Loma Linda u Kaliforniji i poluostrvo Nikoja u Kostariki. Jasno je da svako pripada različitim kulturama i podnebljima, te je nemoguće da se potpuno preklapaju kad je ishrana u pitanju. Šta je to zajedničko u ishrani plavih zona?PasuljKonzumiranje barem pola šoljice pasulja svaki dan izvrsno je za celokupno zdravlje. Uključite crni, slani i beli pasulj u svakodnevnu prehranu. Pasulj je jeftin izvor biljnih belančevina i pun vlakana koja pomažu u kontroli telesne težine, smanjuju rizik od raznih bolesti i poboljšavaju zdravlje creva, prenosi Indeks.KupusnjačePovrće poput brokolija, karfiola i kupusa sadrže prirodne sastojke koji su dobri za srce.Za užinu orahe Svaki dan pojedite oko 60 grama oraha (oko dve šake). Osim oraha, možete jesti i pistaće, bademe i kikiriki, kao i semenke. Manje mesa Konzumiranje više biljnih namirnica i mahunarki jedan je od ključnih elemenata zdravog i dugog života. Meso možete uključiti kao prilog i ne bi trebalo često da ga konzumirate. Neka zeleno povrće, tofu i soja budu primarni izvor proteina. Puno vode Otkriveno je da ljudi koji žive u plavim zonama piju kafu i čaj, ali najviše vodu. Gazirana pića najveći su izvor dodanog šećera većini odraslih osoba. Većina slatkih napitaka nema nikakvih hranjivih sastojaka, pa ih treba izbegavati.
https://lat.sputnikportal.rs/20220102/ruski-lekar-razbija-mit-o-crvenom-vinu-ako-zelite-dug-zivot--pijte-belo-vino-1132994656.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210902/koja-hrana-dodaje-minute-zivotu-a-koja-ih-oduzima-1129456424.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211211/savet-ruskog-lekara-koliko-vode-treba-piti-tokom-zime-i-cime-jos-utoliti-zedj-1131861792.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, stil života, ishrana, magazin
društvo, stil života, ishrana, magazin
Šta je zajedničko u ishrani ljudima koji najduže žive
Plave zone su pet različitih zajednica „rasutih“ širom sveta kojima je zajedničko to što imaju najveću koncentraciju stanovnika koji žive preko 100 godina. Njihova dugovečnost leži u specifičnom načinu života, između ostalog i ishrani, ustanovila su istraživanja.
Plave zone je detaljno istražio autor Dan Betner, a posebno je zanimljiva njegova analiza različitih vrsta ishrane u svakoj regiji. Naime, kao mesta na kojima žive najdugovečniji ljudi „označena“ su Ikarija u Grčkoj, Okinava u Japanu, Sardinija u Italiji, Loma Linda u Kaliforniji i poluostrvo Nikoja u Kostariki. Jasno je da svako pripada različitim kulturama i podnebljima, te je nemoguće da se potpuno preklapaju kad je ishrana u pitanju. Šta je to zajedničko u ishrani plavih zona?
Konzumiranje barem pola šoljice pasulja svaki dan izvrsno je za celokupno zdravlje. Uključite crni, slani i beli pasulj u svakodnevnu prehranu. Pasulj je jeftin izvor biljnih belančevina i pun vlakana koja pomažu u kontroli telesne težine, smanjuju rizik od raznih bolesti i poboljšavaju zdravlje creva,
prenosi Indeks.
Povrće poput brokolija, karfiola i kupusa sadrže prirodne sastojke koji su dobri za srce.
Svaki dan pojedite oko 60 grama oraha (oko dve šake). Osim oraha, možete jesti i pistaće, bademe i kikiriki, kao i semenke.
Konzumiranje više biljnih namirnica i mahunarki jedan je od ključnih elemenata zdravog i dugog života. Meso možete uključiti kao prilog i ne bi trebalo često da ga konzumirate. Neka zeleno povrće, tofu i soja budu primarni izvor proteina.
Otkriveno je da ljudi koji žive u plavim zonama piju kafu i čaj, ali najviše vodu. Gazirana pića najveći su izvor dodanog šećera većini odraslih osoba. Većina slatkih napitaka nema nikakvih hranjivih sastojaka, pa ih treba izbegavati.
