https://lat.sputnikportal.rs/20220202/cirilica-koja-je-osvojila-svet-izlozba-slika-mire-maodus-rodoljuba-i-potomka-nikole-tesle-1133894149.html
Ćirilica koja je osvojila svet: Izložba slika Mire Maoduš, rodoljuba i potomka Nikole Tesle
Ćirilica koja je osvojila svet: Izložba slika Mire Maoduš, rodoljuba i potomka Nikole Tesle
Sputnik Srbija
Ćirilica koja je osvojila svet: Izložba slika Mire Maoduš, rodoljuba i potomka Nikole Tesle
2022-02-02T15:57+0100
2022-02-02T15:57+0100
2022-02-02T15:57+0100
kultura
kultura
ćirilica
izložba
galerija
kultura – intervjui i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/01/1133860701_0:22:586:352_1920x0_80_0_0_dcbf8284ef75dc0a41a474b4fb1b98d7.png
Mira Maoduš je formirana kao umetnik u Parizu i u Veneciji. Nakon što je završila akademiju u Parizu, gradu u koji dolaze umetnici iz celog sveta, primetila je da Kinezi i Japanci imaju vrlo lepu kaligrafiju. U Parizu se prvi put srela i sa ruskom avangardom i videla je da su oni pisali ruskom ćirilicom.Očuvanje ćirilice na svetskom nivou„Ćirilica bi se mogla sačuvati ako bismo svi insistirali da budemo ono što jesmo i kad bismo se svi složili da pišemo ćirilicom. Ja radim na očuvanju ćirilice i u mom slučaju to ima svetski značaj. Moje slike se prodaju na aukcijama u čitavom svetu u velikim galerijama. Ove godine imaću izložbe u Parizu, Livornu, Torontu i u Tokiju. Mogla bih reći da su ćirilična slova više priznata u svetu nego kod nas“, kaže za Sputnjik Mira Maoduš.Globtroter, rodoljub, potomak TesleIstoričarka umetnosti Ljubica Miljković koja će govoriti na otvaranju izložbe „Od grafosa do logosa“, ističe da Mira Maoduš koristi sva pisma, ali posebno ćirilično kome daje poseban značaj. Podseća da je 2014. godine kad je obeležavana 1.150. godišnjica slovenske pismenosti, u Narodnom muzeju u Beogradu priređena Mirina izložba „Ćirilica“. Tad je prvi put ostvarena saradnja Narodnog muzeja sa Ruskim domom.Na tragu Nadežde Petrović i Šejkine molitveKad je reč našim kolorističkim slikarima, početkom 20. veka imali smo Nadeždu Petrović, a krajem 20. i početkom 21. imamo Miru Maoduš, smatra Miljkovićeva. Podseća da smo imali slikara ruskog porekla Leonida Šejku i da je on na kraju svog života rekao da kad bi počinjao ispočetka, za njega bi slikarstvo bilo oblik molitve.Stihovi Đure Jakšića u Parizu devedesetihReč je o zastareloj estetici koja nam je u ovom vremenu neophodna, jer to što je ranije bilo dobro, korisno i lepo, „u 20. veku je postalo ružno, prljavo i zlo“. Mira naravno nikad nije išla tom linijom, negovala je tu crvenu liniju od pećinskih crteža do današnjeg dana, tako da njeno slikarstvo nudi, pre svega, slikarstvo po sebi, smatra Miljkovićeva.
https://lat.sputnikportal.rs/20220122/izlozba-sjaj-ruskih-slikara-u-vrscu--omaz-belim-rusima-foto-1133548126.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
ćirilica, izložba, slike, mira maoduš, potomak, nikola tesla, ćirilica, izložba, slike, mira maoduš, potomak, nikola tesla
ćirilica, izložba, slike, mira maoduš, potomak, nikola tesla, ćirilica, izložba, slike, mira maoduš, potomak, nikola tesla
Ćirilica koja je osvojila svet: Izložba slika Mire Maoduš, rodoljuba i potomka Nikole Tesle
Izložba slika Mirjane Mire Maoduš „Od grafosa do logosa“ biće otvorena u četvrtak u Galeriji RTS-a, a na otvaranju će govoriti istoričari umetnosti Ljubica Miljković, Nikola Kusovac i Oliver Tomić. Glavni motiv na slikama Mire Maoduš je srpsko pismo — ćirilica.
Mira Maoduš je formirana kao umetnik u Parizu i u Veneciji. Nakon što je završila akademiju u Parizu, gradu u koji dolaze umetnici iz celog sveta, primetila je da Kinezi i Japanci imaju vrlo lepu kaligrafiju. U Parizu se prvi put srela i sa ruskom avangardom i videla je da su oni pisali ruskom ćirilicom.
Očuvanje ćirilice na svetskom nivou
„Ćirilica bi se mogla sačuvati ako bismo svi insistirali da budemo ono što jesmo i kad bismo se svi složili da pišemo ćirilicom. Ja radim na očuvanju ćirilice i u mom slučaju to ima svetski značaj. Moje slike se prodaju na aukcijama u čitavom svetu u velikim galerijama. Ove godine imaću izložbe u Parizu, Livornu, Torontu i u Tokiju. Mogla bih reći da su ćirilična slova više priznata u svetu nego kod nas“, kaže za Sputnjik Mira Maoduš.
Globtroter, rodoljub, potomak Tesle
Istoričarka umetnosti Ljubica Miljković koja će govoriti na otvaranju izložbe „Od grafosa do logosa“, ističe da Mira Maoduš koristi sva pisma, ali posebno ćirilično kome daje poseban značaj. Podseća da je 2014. godine kad je obeležavana 1.150. godišnjica slovenske pismenosti, u Narodnom muzeju u Beogradu priređena Mirina izložba „Ćirilica“. Tad je prvi put ostvarena saradnja Narodnog muzeja sa Ruskim domom.
„Mira je globtroter u pravom smislu te reči. Studirala je u Nemačkoj, zatim u Italiji, Francuskoj, živela je i u Japanu i u Moskvi, ali voli ćirilicu i svoj slovenski rod. Ona je na neki način i potomak, doduše bočni, Nikole Tesle, pa tako zavet predaka oseća u sebi. Veliki je rodoljub i to se sve vidi kroz njene slike.“
Na tragu Nadežde Petrović i Šejkine molitve
Kad je reč našim kolorističkim slikarima, početkom 20. veka imali smo Nadeždu Petrović, a krajem 20. i početkom 21. imamo Miru Maoduš, smatra Miljkovićeva. Podseća da smo imali
slikara ruskog porekla Leonida Šejku i da je on na kraju svog života rekao da kad bi počinjao ispočetka, za njega bi slikarstvo bilo oblik molitve.
„Mislim da je za Miru slikarstvo, pogotovo ovo strpljivo ispisivanje slova, oblik molitve. I ona se ne samo moli za slikarstvo da kao takvo opstane u ovoj eri poljuljanih vrednosti. Znači, ona je revolucionarna u odnosu na samo slikarstvo, a avangardna je u odnosu na samu plastičnu strukturu i tako treba gledati njene slike. Ali kad malo zađete u drugi sloj i pogledate ćirilicu u neko vreme koje nije naklonjeno ćirilici, a ona je pritom živela u Parizu, udata je za Japanca i ima odličnu publiku svuda, shvatite da ona spaja narode, spaja pisma i različite umetnosti, a ide svojim ustaljenim putevima sa kojih ne skreće i pritom nudi čovečanstvu nešto što je dobro, korisno i lepo“, kaže Ljubica Miljković.
Stihovi Đure Jakšića u Parizu devedesetih
Reč je o zastareloj estetici koja nam je u ovom vremenu neophodna, jer to što je ranije bilo dobro, korisno i lepo, „u 20. veku je postalo ružno, prljavo i zlo“. Mira naravno nikad nije išla tom linijom, negovala je tu crvenu liniju od pećinskih crteža do današnjeg dana, tako da njeno slikarstvo nudi, pre svega, slikarstvo po sebi, smatra Miljkovićeva.
„A onda u tim drugim planovima otkrivate i reči. Ako Mira ispisuje stihove Đure Jakšića ’Jevropi‘ devedesetih godina u Parizu, svakom ko zna te stihove potpuno je jasno da je njena poruka potpuno drugačija nego nekog običnog slikara koji slika sliku samo radi slike. Ova izložba daje jedan presek kroz Mirino stvaralaštvo i vrlo je korisno da se vidi, da se dobro pogledaju slike, da se uživa u lepoti materije, u harmoniji tih Mirinih boja koje su potpuno nestvarne i neočekivane, u toj različitosti koja je spojena u harmoniju“, zaključila je Ljubica Miljković.
